Prva misao: Sutra krećem kolima na more u Budvu!
1)“Omiljeno“ osećanje – Anksioznost:
Dalji misaoni tok: kako li je u Kanjonu, da li je auto bezbedan, gume dobre, da li će padati kiša zbog bobine, ako stanem na putu da li imam AMSS karticu, ili za ne daj Bože šlepovanje, pročitao sam juče da je šlep iz Budve oko 500 eura, to bi me upropastilo, toliko i sada dugujem, kako ću to da vratim, a imam i onu svadbu u julu, a šta ću da obučem, ugojio sam se, biće tamo i Milica, sa onim njenim, valjda nećemo sedeti zajedno, da li ima mnogo pandura, imam li novac za mito, zašto nemam novac za mito, da li će biti topla voda, kakvo li je vreme u Budvi, da li će mi biti dosadno, da li će biti bučne komšije itd..
2)“Omiljeno“ osećanje – Depresivnost:
Dalji misaoni tok: opet idem u Budvu, i ove godine, jbt spao sam na Budvu, ali ako ja i nisam za bolje, kad sam se onda pravio pametan i pogrešio u proceni, ja uvek pogrešim, ja sam niko i ništa, kako Jovan sve uspe, a ne kao ja, ja sam propalitet, i nikad mi neće biti bolje, letovaću u Budvi do kraja života, ako i za to budem imao para, ma možda je bolje i da ne idem, šta ću ja tamo, more je za srećne i uspešne, bolje da legnem ovde, i plačem, i crknem…
3)“Omiljeno“ osećanje – Radost:
Dalji misaoni tok: juhuuuuuu Mooooore….tropski bar…pivo mi daj…da li sam narezao novu muziku, proverio auto…ma šta ima veze..idemo „na srce“…neće nam se ništa desiti…pusti muziku i ne prekidaj…hahahahha….moje porodično pravilo je da se na More mora ići…sećaš se kad smo išli u Sutomore jugom na 4 dana…kako nam je dobro bilo…kad sam se onda sapleo pijan…Bože kako smo se smejali….hahahah…biće tamo i Nina…Nina je vrh…ma kakve veze ima prognoza…leto je u njenoj kosi…idemooooo…biće ovo najbolje letovanje ikad…
I tako još „752“ različita načina razmišljanja o jednom pitanju…tj. aktivirajućem događaju…
I nije tu More ništa krivo…
A šta mislite kako će se ko provesti na istom? (od ovo Dvoje koji ce poci)
Suština je u tome da ne postoji niko ko upravlja nama i našim mislima…
Nismo mi u lutkarskoj predstavi da nas neko pokreće onim tankim nitima…
Sami smo odgovorni za našu sudbinu…
Način razmišljanja čini naša osećanja…osećanja utiču na to kako se ponašamo…ponašanje čini naše minute…ispunjenim ili ne…
A godine se ionako pobrinu same za sebe…
Promenite način razmišljanja (nema vece sposobnosti niti znanja od toga)…
Spasite minut!
