Архиве категорија: Psihoterapija

Kompatibilnost

Neki ljudi su kompatibilni samo sa starim verzijama nas…
A neki će tek postati…
Sa novim…
Pošto na ljude ne možemo da utičemo…
Sasvim je dovoljno pobrinuti se za sopstveni rast…
I to u svakom pravcu koji nam je važan…
Opravljati bagove…
I sticati veštine…
Pa ko otpadne…otpadne…šta sad da radimo…sve je to deo života…srećan mu put…
A ko došao…pa dobro došao…
Sigurno znate da se slično sličnom raduje…
Kad sebe izgradite…po svom ukusu…
Kad ste sobom zadovoljni…
Kad počnete sami sebi da se radujete

I kad počnete da birate društvo…spram Vas…
Sigurno će vas radovati i ovi Vama slični…okolo…

Advertisements

Celulit

Najmoćnija stvar koju sam pročitao na internetu u 2019-toj je…
„Nije to celulit, to piše „jebe mi se“ Brajevim pismom“
Bravo za Luciferta @dzandrica!
Apsolutna pobeda… 🙂
Mislim da je najbolje da muškarci kojima smeta celulit hitno posete svog izabranog ginekologa…možda je do estrogena…
A žene kojima to smeta molim da shvate da je koža vazda bila samo omotač najlepših ženskih delova…
I da nema ničega toliko ljudskog kao što je to nesavršenost…
I ničega ljudskijeg od podrške…
Pa nećemo valjda svi postati neka razmažena derišta koja stalno histerišu…svemu nalaze manu…i zbog malčice zgužvanog celofana odbacuju prefantastične poklone…
Stop tiraniji savršenosti!
Živeli nesavršeni ljudi!
Pardoniram na pleonazmu 🙂

Proćerdane greške

Nemojte tek tako proćerdati vaše velike životne greške…naučite nešto iz njih…
Nije to toliko teško…
Samo je potrebno da shvatite da ste i vi…kao i svi mi…samo obična pogrešiva ljudska bića…i da jedna greška…ma koliko velika…nema tu moć da vas cele definiše kao grešku…
Pa nećete valjda zbog jednog kišnog dana prestati da letujete…
I tako što ćete jednostavno shvatiti da nema vremenskih mašina…
Koliko god se trudili…ne možete se teleportovati u prošlost…i sami sebi došapnuti sve ovo što znate sada…
U jednom trenutku prosto morate prestati da se ljutite na sebe što tada nešto niste znali…niti mogli da pretpostavite…
Niko se naučen nije rodio…
Pa potom možete uraditi nešto što je toliko ljudski…
Jednostavno oprostiti…
Pa kome ćete ako nećete sebi…
I onda sledi još lakši deo…
Najbolje izvinjenje je promenjeno ponašanje…
Nigde ne piše da se ne možete izviniti sami sebi…
I potom zajahati na vašim novim principima baš tamo gde zaista želite…
Jer…
Zaista nema veće istine od one…
Koliko ste srećni…toliko ste u pravu…
Srećan put!

Karate Kid

Hajde da stvorimo ovakav svet!
Lako je…
Podržite i navijajte svaki sledeci put kada vidite nekoga kome ne ide i ko se bori…
Nema puno lepših stvari koje možete uraditi sebi…
A da ne kažem koliko to može promeniti sudbinu nekome…
Potpuno sam siguran da je Phoenix te noći zaspao kao Karate Kid lično…
A onda…
Ko zna…
Možda jednog dana čujete huk sa tribina oko vas…
Baš onda kada vam to bude najviše trebalo…

Rubikova kocka

Nikad nisam uspeo da rešim Rubikovu kocku…

To je za mene jednostavno preteško i prekomplikovano…

Moj rekord je jedna crvena strana…nakon 5 sati…

Iz nekog razloga većina ljudi želi da svoje lične Rubikove kocke reše u jednom jedinom potezu…

Da se iz potpnog šarenila sve odjedanput posloži jednim čarobnim potezom…

Klik…i sreća…

Što je naravno potpuno nemoguće…osim ako je ne razbiju ili prefarbaju…što im naravno ništa neće značiti…ili ako su neki od onih genijalaca sa tv…koji to mogu uraditi za 4 sekunde…

Jednostavno NE MOŽE…

Igra nije tako dizajnirana…

Nemoguće je odjendaput završiti fakultet nakon zastoja od dve godine…

Nemoguće je odjedanput smršati nakon pet godina akumuliranja ozbiljnih grešaka u ishrani…

Nemoguće je odjedanput dobiti ili stvoriti jako dobro plaćen i interesantan posao…gde ćete se osećati važnim…

Nemoguće je odjedanput srediti život nakon godina kvarenja drogom…alkoholom ili kockom…

Nemoguće je postati dobar roditelj za jedno popodne…

Nemoguće je odjedanput osetiti ljubav svog života prema nekome koga još niste ni upoznali…ni sreli…

I tako dalje…

Milion primera…

Milion običnih i potpuno uobičajnih ljudskih želja…koje je uobičajno teško ostvariti…

Za velike stvari je potrebno vreme…

Strepljenje…postavljanje ciljeva…trud…volja…učenje…adaptiranje…trpljenje…apgrejdovanje…

Možda moj problem nije bila inteligencija već nestprljivost…

Odustajanje kad ne ide po mom…

I osetljivost na frustraciju…

Ljutnja na pravila igre…

Rubikove kocke se rešavaju korak po korak…

Uporno i polako…

Kocikicu po kockicu…

Stranu po stranu…

U tome je i čar…

Kao i u životu…

Stoga…

Ukoliko vas nešto boli…

Ako vam je neka neostvrena želja rak rana…

Ukoliko ste frustrirani i ogorčeni…

Prestanite da se ljutite na mehanizme od kojih su vaše Rubikove kocke sazdane…

I na to što ih još niste rešili…

I da trošite vreme na nepromenjive kategorije…

Da se ljutite na Igru…

Hajde da sednete…da se skoncentrišite…i da krenete polako da vritite kocku…

Kockicu po kockicu…

Da okrenete dugaricu sa godine i da je pitate kako je položila najgluplji najmanji ispit…i da pročitate danas 8 strana…kao roman…

Da prošetate jedan krug oko Ade slušajući vašu omiljenu muziku i pojedete jabuku nakon toga…

Da krenete na prvi čas norveškog ili pročitate neku od knjiga koje preporučuju vaši idoli…

Da prođete ulazna vrata Drajzerove koliko god bilo neprijatno…strašno i ponižavajuće…sa onim starim spasonosnim na usnama „šta je tu je…hajde sad da spašavamo živu glavu“…

Da prestanete da se ljutite na sebe što već niste savršen roditelj…što nemate vremena…i što vam je dete palo sa bicikle…i da se glupirate sa svojim detetom na podu vašeg stana…ili kartonske kućice…sat vremena svaki dan…

Da se skockate i razglasite da ste ponovo u igri…i da dozvolite kvanitetu da izrodi kvalitet…

Srećno vam bilo…

Ne bih da se hvalim…

Ali ko je složio tri strane maločas… 🙂

  1. Imate na youtube-u tutorijal kako sklopiti Rubikovu kocku za početnike…

Bogu svetom hvala… 🙂