Архиве категорија: Psihoterapija

Edukacija

Jedna od najvažnijih istina je da nijedan problem neće prestati da nas muči sve dok nas ne nauči sve ono što treba da znamo o tom određenom delu života…
Naravno…
Ponekad je školarina jako skupa…
I ništa nam ne znače odslušani semestri ako ozbiljno ne sednemo da učimo…
Ne upalimo mozak..
Zaista ne razumemo materiju…
I izvučemo suštinske zaključke…koje potom mozemo objasniti i detetu od sedam godina…u par rečenica…
Ali…
Zaista…
Na ovom svetu ne postoji ništa vrednije od mira i zadovoljstva koje je čovek sam sebi stvorio…
Uprkos okolnostima…
Nažalost…
Teško će to iko uspeti bez muke…
Jednostavno…
Što bi se neko ko može samo da uživa uopšte i trudio…
Jednostavno nema logike gubiti vreme na to…
I to je najveća mana blagostanja i komfora…
Ali je zato muka zaista divan prekursor…koji se uz posebnu Veštinu…koju poseduju samo mudri i čvrsti…na kraju može pretvariti u sreću…
Kao što se i sastojci potrebni za jelo…tek uz pomoć čarobnih prstiju kuvara mogu pretvoriti u specijalitet kuće…i praznik za nepca…samo ako je on pre toga dobro ispekao zanat…
To je i suštinska mana sreće…
Ne pada s neba…
Ne može se naći…
Niti kupiti…
Već samo stvoriti…
Doduše…
To je i njena najveća vrednost…
I vrlina…

Suncokreti

U ovo doba godine put ka Fruškoj Gori je prosto jedan vizuelni spektakl…
Raskošna lepota gde god da pogledate…
Ipak…
Danas suncokreti dominiraju lepotom…
Doduše oduvek ih gotivim…
Kao neka moćna družina gospodare brdašcima…
I dok prolazim pored miliona njih pade mi napamet nešto što sam odavno negde pročitao…
Većina ljudi zna da se suncokreti okreću prema suncu…
Neuporedivo manji broj zna da se suncokreti okreću jedni prema drugima…kada tog sunca više nema…
O kako mudre biljke…
I koliko samo možemo da naučimo od njih…

Ona stvar i duša

I dalje me neverovatno iznenađuje procenat ljudi koji ne idu kod ginekologa ili urologa zbog sramote i neprijatnosti…
Valjda da im neko ne vidi onu stvar…
K’o da je nešto posebno drugačija…
Stvarno ne znam…
Još je frapantniji procenat ljudi koji iz istog razloga ne idu kod stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja…
Valjda da im neko ne vidi Dušu…
K’o da je nešto posebno drugačija…
Meni je to podjednako bezveze…
I zatucano…
I primitivno…
I na još jedan način dokazuje zašto ne treba preterano obraćati pažnju na komentare…javno mnjenje…i savete dalekih i nepoznatih ljudi o kojima ne znamo ništa…čak iako su nažalost u većini…
Možda naletimo baš na savet nekoga od onih sa kojima realno ni kafu ne bi popili…
Ali dobro…
Nek’ svako živi onako kako misli da treba…
Suštinska razlika je u stvari u tome koliko će neko živeti i kako…
Prosvećeni i emancipovani ljudi na tom deljenju nekako uvek dobiju bolje karte…
I često čudom imaju dužu i bolju sudbinu…

Javni toalet

Odavno ništa bolje nisam čuo od onoga što pre neki dan reče Gorčin Stojanović…
„Kakav vam je javni toalet, takvo vam je i društvo“
Kakva ozbiljna istina…
I koliko poražavajuće saznanje svakome ko je imao tu privilegiju da ga pritera tu negde u blizini…oko nas…
No dobro…
Ne mogu se stvari promeniti preko noći…
Da bismo počeli da razmišljamo o uzvišenom moramo prvo preživeti i iskobeljati se iz prizemnog…
Ali…
Ono što mi sami možemo da uradimo… bukvalno od danas…je da generalno počnemo da se ponašamo po uputsvu koje piše na unutrašnjim vratima toaleta na onim velikim pumpama na autoputu… „da li ste sigurni da ste ostavili toalet onako kako biste voleli da ga sledeći put zateknete?“…
Eto…
Toliko je jednostavno…
I važi za sve…
Od pumpe do univerziteta…
I sveobuhvatno u životu…
Pravilo je prosto…
Budi pristojan…
Ponašaj se gospodski…
Tretiraj druge onako kako želiš da oni tretiraju tebe…
Obrati pažnju i na nečiju drugu zadnjicu…osim svoje…
I nema greške…
Prosto je…
Ako bi se dovoljan broj ljudi navukao na ova jednostavna pravila…
I navežbao pristojnost i saosećajnost…
Kad tad bismo svi naišli na Nešto Dobro…
To jest na sebe same…
Kao Bolje Ljude…
I mnogo bi nam lakše i lepše bilo živeti…
Svima…
To je uostalom i suština Društva…
Napraviti okruženje u kome je najvećem mogućem broju ljudi najbolje moguće…
Naravno…
Potpuno sam svestan da su Lične Revolucije najrealnije i najuspešnije…
Ali što da ne pokušamo…
Ako uspemo…
Jako bih voleo da jednog dana naletim na vas…
A ja ću se potruditi da ni vi ne nagrabusite ako naletite na mene…
I svima će nam biti super…
Između…
Hvala lepo…
I nema na čemu… 🙂

Olovke

O kako mi se samo ovo sviđa 🙂
Lako je izgledati kul ako nisi uradio ništa…
Uostalom…
Forma je uvek bila važna samo Amaterima…
Majstori su vazda fokusirani na Suštinu…
I naravno…
Ponekad nije ni važno kakvi smo mi…
Koliko Trag koji ostaje za nama…
Prava je sreća da ukoliko ste dovoljno živi da možete da pročitate ovo…
Još uvek ima vremena da ukrasite…unapredite i usavršite svoj…
Pritom je i ponedeljak…
Srećno!

Briljantni ljudi

Ako sam nešto naučio od briljantnih ljudi koji su mi učinili plezir time što iz nedelje u nedelju sedeli preko puta mene…
To je da čovek ne može ništa ako samo hoće onako kako je on zamislio…a da Čovek može apsolutno sve ako na vreme shvati da ništa neće biti onako kako je on zamislio…prilagodi se tome…i pronađe kreativan i konstruktivan način da ostvari esenciju svojih snova…
Ne mogu vam opisati kolika je to privilegija…
I kako sam im samo zahavalnan…
Naučiše me šta je suština života…

Letovanje u Beogradu

Poslednjih desetak godina znao se neki red…
Negde posle Nove godine odabrao bih Ostrvo na koje ćemo ove godine ići na letovanje…i tada bi otpočela priprema Letovanja…
Najpre bih nekoliko nedelja čitao forume kao što su onaj sa putovanja.info…gde možete saznati kako da se za malo novca provedete vrhunski…ili onaj sa trip advisora…za malo više novca…kako bih prikupio sve potrebne informacije o destinaciji…i usput pario oči na foto ture…i maštao kako će mi biti dobro…kada tamo budem…
Zatim bih pristupio traženju smeštaja na bukingu…
I najjeftinijeg moguceg leta na internetu…
Ili eventualno pravio zamišljeni itinerer gde će se jesti u pauzama ukoliko nam je bolje da idemo kolima…
Nedelju dana pred polazak bi me već uhvatila euforija…
I svakodnevica bi već postajala podnošljiva…
A noć pred put nikad ne bih spavao…
Jednostavno je…
Najsrećnijih deset dana u godini počinje tad…
Moglo bi se reći da živim za Letovanje…
I da sam tamo ja Ja…
To jest…da sam tamo na fabričkim podešavanjima…
Onakav…kakav bih trebalo da budem stalno…da je sreće…
Nasmejan i raspoložen…
Motivisan da uživam i da se opuštam…
Prosto…
Dani i život na Moru se sastoje iz onoga što ja iskonski najviše i volim…
Najpre…
Ne radim…
Spavam dovoljno…
Raskošno se hranim…ko još drži dijetu na moru? 🙂
Radim samo ono što mi prija…i što me ne nervira…
Ne dozvoljam glupostima i sitnicama da me izbace iz takta…
Dremam 3-5 puta na dan…po 20-tak minuta…u hladovini…
Čitam knjige koje su odmarališta za dušu i igrališta za mozak…bez nekog mračenja i dubioze…
Udišem i mirišem…ili samo posmatram raskošnu Prirodu…i njene čarobne fenomene…
Plivam…ronim…zavlačim se po pećinama uz more…
Oduševljavam se životinjama…
Najveća muka u životu mi je kako da stignemo da obiđemo sve sajtsiinge po uputstvu sa foruma…i iz knjige o tom ostrvu koju uvek kupim prvo veče…i koje inače skupljam…i donosim kući kao uspomene…i kao potencijalne antidepresive kad jesen uhvati…
Razmišljam o istoriji…geografiji…mitologiji…ratovima i ljudima koji su tu živeli…i njihovim životima…potpuno istim…i potpuno različitim u odnosu na naše…
Idem na izlete i kliberim se blesavo kao i svi ostali turisti glupim i izmišljenim anegdotama…i providnim šalama…jer uostalom…pa zašto da ne…
Uveče nabacim raskopčano košuljče…bermude i sadale…sednem pored štrafte…pijuckam domaće vino…slušam muzikicu i posmatram Svet…
Upoznajem i razgovaram sa meštanima ili nekim nasmejanim i ljubaznim strancima…tako različitim i tako istim…u odosu na nas…
I možda i najvažnije…
Provodim 24 sata sa Ljudima koje najviše volim…i koji su takođe na svom maksimumu…
Jednom rečju sve je podređeno meni i mom uživanju…
Dan je onakav kakav ja volim da bude…
Takoreći nije mi uopšte teško da budem srećan i zadovoljan…
Ove godine naravno mogu samo maštati…
Kao i svi mi…
Međutim…
Postoji jedna neviđena okolnost koju naravno mogu shvatiti tek sad…kada sam osuđen na ostanak ovde…
Sve pomenuto mogu raditi i u Beogradu…
Danas…
Možda ove godine nećemo letovati…
Ali možda zato možemo svoj svakodnevni obični život približiti onome kakav nam je na letovanju…
Što je moguće više…
Makar vikednom…
Pa malo po malo…i u slobodne vreme u radnim danima…
Uputstvo i mustru imamo…
Samo u svakom mogućem slobodnom trenutku treba raditi ono što radimo na Moru…
Ili gde god ste vi posebno srećni…
Ne vidim kako tu možemo biti na gubitku…
Pozdrav sa Ade… 🙂