Архиве категорија: Psihoterapija

Čovek i pas

Mislite da psu stvarno smeta što gazda nikad nije ustao dok ga mazi i muštra?
Mislite da gazdi stvarno smeta što pas pored njega u krevetu hrče na sav glas…u onim dugim noćima dok razmišlja o hiljadu i jednom problemu koji invaliditet nosi sa sobom?
Imam neki sasvim duboki utisak da to kod njih uopšte nije slučaj…
I da se njih dvojica sasvim dobro razumeju…pogledom…što je i najvažnije…
Ali zato potpuno sigurno znam da je…
Svakom Čoveku potreban neko koga će voleti…
I neko ko će njega bezuslovno voleti…
BEZ OBZIRA NA SVE…
Trivijalnosti kao što su broj nogu…i njihova funkcionalnost…ne igraju ama baš nikakvu ulogu…u umetnosti voljenja…
A prosto je…
Ko nauči da voli…naučio je da živi…

Muvanje

Potpuno je nebitno šta ćete reći nekoj osobi koju osvajate…ukoliko joj se dopadate…
Isto tako…
Ne postoji čarobna reč ili postupak koji će iznenada učiniti da se nekome dopadnete…ukoliko to već apriori nije slučaj…
Stoga je anksioznost oko muvanja potpuno precenjena…
Ništa tu nije smrtonosno…
Ukoliko uspete niste ništa posebno…
Ukoliko ne uspete niste bezvredni…
Jednostavno ste po nečijem ukusu ili ne…
Zgoditak vas ne definiše kao facu ili klošara…
Ja ne volim ona fensi jela po preskupim restoranima od 100 grama nečega sa nečim u sosu od nečega na nečemu…
Volim sasvim obična jela…
Ukoliko su obilna… 🙂
To ne znači da ovim prvim nešto fali…i da taj kuvar ne treba više da stvara…
Ko su moja nepca…da ocene njegovu veštinu…
Isto tako…
Ko su osobe koje vas igrom slučaja prihvataju ili odbacuju…da procene vašu ljudsku vrednost…
Potpuni nonsens…
I iracionalnost…
Ko to shvati…
Može da pristupi muvanju kao Igralištu…
I da počne da se zabavlja prilikom istog…
Da bude autentičan…kreativan i svoj…
I da POKUŠA…
Taj glagol…je nenormalno puno dečice stvorio…
Doduše…preko jednog drugog glagola koji obično dođe nešto kasnije… 🙂
Poenta je da radite na svojoj dopadljivosti…
Na svim resursima koji su važni u Igrama Polova…
A pogotovo na onima koji su vama zaista važni…i koji privlače baš taj tip osoba koju želite da privučete…
Na svemu…
Od trbušnjaka do doktorata…
Prosto je…
Medalja se stiče na treningu…
Na takmičenje samo odete po nju…

Alan Ford

Iako zvuči potpuno idiotski i banalno jedini suštinski koristan i delotvoran savet za prevenciju Burnout Sindroma je u potpunosti alanfordovski…
Prosto je…
Treba raditi malo ali za puno para!
Najviše energije i vremena treba potrošiti na ostvarivanje ovog ideala…
Problem je što većina nas te resurse troši na saniranje posledica nastalih zbog toga što živimo jednu od preostalih alternativa…
Ali dobro…
Nikad nije kasno…
Da sve izokrenemo naopačke…
I da se uputimo ka tom Zlatnom Gralu…
Sasvim je ok potrošiti i deceniju na to Hodočašće…
Srećnici mogu to i mnogo pre prepešačiti…
Bitno je da je smer dobar…
A destinacija po nasem ukusu…i da je dobra po nase zdravlje…sveobuhvatno…
Uostalom…
Ako kaniš pobediti…ne smeš izgubiti… 🙂

Psihoterapeut volonter

Najkraći psihoterapijski savet za međuljudske odnose je da…
Prestanete da očekujete Vas od drugih ljudi…
Mnogo je pametnije izabrati nekoga ko je sasvim slucajno već apriori kao Vi…
Neka ih ovi ostali onima koji su kao oni…
Inače…
Nema puno besmislenijih i smrtonosnijih hobija od toga da dugotrajno budete psihoterapeut volonter nekome ko to ne želi… i ne vidi da je u nečemu problem…ili čak ne daj Bože i u njemu samom…
To je kao da učite svinju da svira klavir…
Nećete uspeti…
A mnogo je nervirate…
I tu je propast zagarantovana…
Pogotovo vama…
Stoga…
Skoncentrišite se i uložite najveću energiju na Podelu Uloga u vašem životu…
Taj kasting je mesto gde se najviše toga dobrog može uraditi…
Ukoliko tu zeznete…posle obično bude kasno…i film će biti mlohav…
Važno je da tu odaberete Glumce koji su lepi…spretni…dobri…talentovani…mudri i duboki…
I što je najvažnije…koji imaju ono nešto…baš po vašem ukusu…
I po žanru koji želite da snimite…
Jednostavno…
Tako ćete mnogo lakše izrežirati Srećan Kraj…

Srce u junaka

Jedina toksična veza koja je zaista opasna je ona koju imate sa samim sobom…
Sve ostalo(e) je (su) samo refleksija toga…
Onome ko voli i neguje sebe…retko ko može nauditi…makar na duge staze…
Stoga…
Pustite Druge…
Oni će se promeniti onda kada oni to budu želeli…kad njima to bude prijalo…i kad im bude bilo u interesu…
A vi to možete…
Večeras…
Ili hajde ako vas baš mrzi…
Od sutra ujutru…
Kažu da čovek ima dva života…
I da to shvati kad ukapira da ima samo jedan…
Slično je i sa mentalnim blagostanjem…
Ono počinje onda kada shvatimo da smo samo mi za njega odgovorni…
Sve ostalo su okolnosti…
A boj nikada nije bilo svijetlo oružje…
No srce u junaka…
Srećno!

Puteljci

Kratak odgovor na pitanje zašto ne treba nikoga savetovati šta da uradi u nekoj konkretnoj situaciji…
Ili pak treba… 🙂
Nisam sad siguran…
Ali…
U svakom slučaju…
Ko sam donosi svoje odluke…
Ko ima sebe…
Ko uči na greškama…
Ko raste…
I ko ne odustaje…
Stići će…
Bilo kojim Puteljkom…