Архиве категорија: Psihoterapija

Nesrećni primat

„Uzimajući u obzir evolutivnu perspektivu, moglo bi se spekulisati da je tendencija ka nesreći i nezadovoljstvu inherentna humanoj vrsti.
Čovek je „Nesrećni Primat“, što je jedan od faktora koji je doprineo uspehu naše vrste, vodeći homo sapiensa napred, u potrazi za novim teritorijama, izazovima i zadovoljstvima.“
Ian Kelleher

Gravitacija

Gravitacija je u stvari samo način kojim se nebeska tela bore protiv usamljenosti…
Pa kad mogu onolike mrcine tamo negde po nepreglednom kosmosu da se trude…i da prevaljuju milijarde kilometara…u potrazi za društvom…
Možemo vala i mi malo da se pokrenemo po tom pitanju…
Nije lako…
Zamislite samo kako je Plutonu koji bi malo da se ogreje…
Ali svakako vredi…
Ma hajde…
Makar nama evropljanima kontinent nije prevelik…
A dosta se tu prelepog i prezanimljivog sveta nakrcalo…
Vredi tu teritoriju makar i prepešačiti…u tom poduhvatu važnijem od svih ostalih…na koje nažalost toliko puno vremena proćerdamo…
Uostalom…
Nema te muke koja se u dvoje ne može rešiti…
Baš Zemlju briga što je noć dok je tu Mesec…
I dok je Mesečine…
Stoga…
Izvol’te…
Niste planina da ne možete da se pomerite…
A ako jeste…
Možda možete da skuvate neko kuvano vino u podnožju…
I da stavite veliku šljašteću reklamu…
Zima je…
Pa nek’ navrate ljudi kad se smrznu napolju…
Većina ljudi na ovoj planeti traži u principu isto…
Poenta je povećati šansu da se iz haotičnosti stvori neki smisao…
Da kvantitet izrodi kvalitet…
Verovatnoća je čudna i hirovita biljka…
Ali joj zalivanje svakako neće škoditi…
Uostalom…
Znate onaj stari fazon o novčiću i čarobnom bunaru…
Kad bunaru koji ispunjava želje dozlogrdi da sluša kukanje „baksuznog“ čoveka kome se nijedna želja nikad nije ostvarila…
Pa mu reče…
„A da pokušaš da ubaciš novčić?“… 🙂

Izgovori

Izgovori najbolje zvuče osobi koja ih izgovara…
Ostalima uopšte nisu toliko bitni…
Niti imaju neki poseban značaj…
Niti tako besprekonu logičnost…
Niti amnestirajući odgovor na pitanje zašto neko nije ostvario svoje snove…
U najsjanijim biografijama prepreke…muke…nepravde i nedaće su samo sporedni junaci…ili scenografija…
Pa zamislite biografski roman koji izgleda ovako…
Krenuo čovek da ostvari svoje snove i došao do prepreke.
Kraj romana… 🙂
Pa ko bi to čitao?
Prepreke su odlične za zaplet…
Za evoluciju likova i njihovih vrlina…
I za otkrivanje mudrosti i istina koje važe u ovom univerzumu…
I najbolji i najlogičniji izgovori nažalost neće pomoći ni malo…
To je samo uzalud potrošena energija…vreme i pamet…
Ronjenje na dah po živom pesku…
Prava je sreća da je potpuno drugačija situacija sa najgorim i najsmotanijim Počecima…Akcijom…Trudom…Rastom i Upornim Prevazilaženjem…
Milimetar po milimetar…u dobrom pravcu…
Uprkos svemu…
Ništa na ovom svetu nema toliku moć…

Depresija i infarkt

Kardiologija je kao nauka odskočila svetlosnim godinama u pravcu uspešnosti onog trenutka kada se paradigma lečenja infarkta miokarda pomerila sa lečenja posledica koje nekog snađu kada ga srčani udar već opali na prevenciju toga da se on nikada uopšte ni ne desi…
Mi u psihijatriji još nismo dotle dobacili…
Mi se i dalje depresijom…na primer…bakćemo tek onda kad se ona baš lepo rasbaškari i pusti svoje mračne i lepljive pipke po najudaljenijim delovima nečije duše…kao neki mračni tumor…
Prosek vremena koje protekne od trenutka kad je nekome počelo da bude psihički loše…do trenutka kada će taj neko potražiti stručnu pomoć se obično meri godinama…
A danas makar znamo koliko je svaki dan nelečene depresije neurotoksičan i oštećujuć za mozak…
Bukvalno je u pitanju odumiranje plemenitih delova mozga dizajniranih da stvore radost…zadovoljstvo i čaroliju življenja…ćeliju po ćeliju …nepovratno…
Stoga vas molim/o…
Da nam pomognete…
Samo dok se mi ne snađemo…
Još vek…ili dva…
Da svu svoju energiju usmerite na prevenciju psihičkih oboljenja…
Na trud da se neka psihička bolest uopšte ni ne desi…
I dalje je depresiju najlakše lečiti dok ona još nije ni počela…
A od života sa smislom…
Od nege sebe…
Od stabilnih izvora suštinskih zadovoljstava poređanih baš po vašem sistemu vrednosti…
Od zdravog života…
I od autetničnih ljudskih kontakata sa porodicom…partnerima i prijateljima…
Još dugo neće biti boljih antidepresiva…
Ako se depresija ipak desi…
Borićemo se svim snagama i znanjima koje trenutno imamo…
Zajedno…
I to je za Ljude…
Moj Profa uvek kaže…“kakav je to Čovek koji nikad nije bio depresivan…šta je on?…neki šarlatan?“… 🙂
Ali do tada…
I pre toga…
Iako zvuči potpuno smarački i dosadno…
Od one stare „bolje sprečiti nego lečiti“…kojom su nam roditelji ispirali mozak…verovatno što nas „nisu voleli“…
I dalje nema bolje medicine…
Niti veće mudrosti…

Zrelost

Naša zrelost se poprilično lako može izmeriti po tome koliko sledećih nekoliko rečenica procentualno važe za nas:

1. Strpljen spašen…

2. Ne mora sve u ovom univerzumu biti onako kako sam ja zamislio…

3. Ne mora svako da me hoće…a ako me već neće to ne znači da generalno ne valjam…i ne moze da me definiše…niti predominantno utiče na moju životnu sreću…

4. Lako je biti srećan kad ti dobro ide…pa to bar može svako…umetnost življenja je preteći i nastaviti u pravcu koji si apriori zacrtao i kad ti ne ide…

Eto…

Prosto…

Iako je zrelost jako teško i bolno steći…i uzgojiti u sebi…

Zaista nema puno većih repelenata za muku od nje…

Zrelost funkcioniše kao neki Čarobni Plašt spram života i ubičajnog kontigenta nedaća i problema koji on sa sobom nosi…i koje svakog kad tad snađu…i koje najćešće nisu ništa lično…

U skladu sa onom starom norveškom poslovicom da nema lošeg vremena već samo loše garderobe…

Jednostavno…

Nema boljeg Kaputa za životne zime od zdravog razuma…

A i znate već…

Nije svako vino za svačija nepca…

Prava je sreća…

Da ukoliko naš ukus sazri…

I život ovakav kakav jeste…a ne onakav kakav bi bilo lepo da bude…može postati pitak…

A možda…

Za prave Majstore…

I sladak…

Nesanica

Nesanica je vrlo često samo lakmus papir koji pokazuje kakvog nam je kvaliteta život…
I kakvi smo to mi…
I koliko nam je dobro…li loše…
Teško ćemo se uspavati ukoliko nam je san najbolji deo dana…
Stoga…
Lečenje nesanice i treba započeti pitanjem kako je nekome na javi…
Jer…
Ko tu ima dovoljno mira…
I dovoljno zadovoljstava…
Što bi uopšte i išao da spava?

Promaja

Najjednostavnije objašnjenje je obično i najistinitije i najispravnije…
E sad…
Činjenica…da nam to objašnjenje baš i neće prijati…i što će ponekad i jako boleti…ne utiče na istinitost gorepomenutog pravila…
Nažalost je tako…
Ili na sreću…
Zavisi kako gledamo…
Jer…
Postoji i ono kontra pravilo…
O zatvorenim vratima…i otvorenim prozorima…
Promaja ne ubija uvek…
Nekad je i pravi pravcati Spas…