Архиве категорија: Psihoterapija

Zdrava zabrinutost

Anksioznost ne odlaže izvršenje strašnog ishoda kojeg se plašimo…
Makar bili i najanksiozniji na svetu oko nečega…ta stvar će se desiti u skladu sa verovatnoćom…i sudbinom…
Ili isto tako…u skladu sa ova dva parametra…neće…
E sad za sudbinu ne znam…tu svi imamo svoje načine…verujemo…trudimo se da budemo dobri ljudi…ulažemo u karmu…dajemo…ili ulažemo u odnose koji ruku rukom miju…bavimo se vradžbinama…magijom…i raznoraznim paganstvima…
No sa verovatnoćom je stvar dosta jasnija…
Koliko god bili anksiozni oko nekog karcinoma…taj patološki strah nas neće spasiti od njega…
Tako anksiozni ćemo samo vraški propatiti…prepadnuti u sadašnjosti zbog potencijalno crne budućnosti…kao da je to jedini mogući sigurni ishod…neživeći i umirući potpuno zdravi…jer ćemo se možda nekad razboleti…
Isto tako…
Ukoliko smo ravnodušni spram svog zdravlja…kao prosečan Srbin koji se hvali time da nikada u životu nije otišao kod lekara…i pušimo tri pakle dnevno…redovno se opijamo…ponekad drogiramo…žderemo sve što ne treba…stalno se sekiramo oko besparice…i živimo u katastrofalnim uslovima…i uzdamo se u onu „ma neće grom u koprive“…jednostavno pripremamo plodno tlo da tamo neka ćelija skrene na mračnu stranu i počne da se sumanuto deli…
Povećamo verovatnoću za Zlu sudbinu…
Izuzeci naravno postoje…
Svi mi imamo Teču ili Dedu koji je ceo život pušio i pio i krkao…i umro u snu sa 97 godina…nasmejan…
Međutim to nije Nauka…
To nije Medicina…
I Verovatnoća je vrlo čudna i surova Žena…
Možete imati 99 % šanse da uspete…pa da sve propadne za noć…
I džaba vam je što se neka bolest javlja jedanput na milion ljudi…ako ste vi taj Baksuz…
Isto tako neko stvarno dobije na Lotou…
I postane predivan Čovek sa mestom rođenja Zvečanska, Beograd u ličnoj karti…
Ono što bi nas trebalo da interesuje je suština…i mogućnost da neke ishode predvidimo…i po mogućstvu predupredimo…
A suštinsko je pitanje koliko će ljudi stradati od 100000 ljudi koji zanemaruju svoje zdravlje…u poređenju sa 100000 ovih obrnutih…koji su naopačke kod nas…tojest uspravni…u nekim drugim ispravnim sistemima vrednosti…i nekim srećnijim Zemljama…gde je to zaista važno pitanje…i jednostavno je stiglo je na red…
Ravnodušnost ubija…
Anksioznost oblači sunčane dane…i zamračuje življenje…i isto tako ubija…samo natenane…
Međutim…
Između Ravnodušnosti (koja u sebi ima iracionalno uverenje „ma meni se ništa neće desiti“) i Anksioznosti (koja u sebi ima iracionalno uverenje „meni će se sigurno nešto desiti“) uvek postoji jedno polje kompromisa…konstruktivnosti…racionalnosti i mudrosti…
Pravo mesto na kome trebamo biti…
To polje se na engleskom zove CONCERN…i mi nemamo pravi prevod za tu reč…jer kod nas zdrava zabrinutost nikad nije bila popularna…verovatno zbog sve muke koju smo preko glave preturili…
Jednostavno se nije mogla zapatiti…
Ko će se baktati oko zdravlja za vreme rata…i devedestih…
Ljudi su tada uglavnom pucali…(mislim na nervne slomove)…ili pevali…(mislim na slomove pogleda na realnost)…
Ukoliko ste concern oko svog zdravlja…vi ćete se prema njemu odnositi kao emancipovani prosvećeni Evropljanin koga ćete sresti na nekoj Planini sa 90 godina kako pešači sa onim smešnim štapovima u društvu svoje supruge od glave do pete u Mc Kinley-u namejan…preplanuo…i živ…u pravom smislu te reči…
Naše ravnodušne penzionere ćete sresti samo po banderama i zidovima…u crno belom…
Dok anksiozne nećete ni videti…jer se oni izmučeni i napaćeni kriju po svojim agorafobičnim jazbinama…gde se osećaju iole bezbedno…preplašeni od sopstvene senke…čekajući da prođe život…koji nisu ni omirisali…
A kako treba zdravo živeti…mislim da verovatno svako zna…
Najmudriji među nama…su oni koji te jednostavne smernice uspeju i da primene…
Jer vremenom biografija osobe jednostavno postaje i njena biologija…(Talidari)
Oni koji se čuvaju…i ulažu u najvažniji resurs koji imamo…
Ulažu u sudbinu…dobirm delima…
Ali stvaraju sebi povoljnu verovatnoću…da žive dobro i dugo i lepo…time što su concern oko svog zdravlja…dok ga još imaju…
Suština dobrog življenja je u tome…
Da ga ne ružimo ni anksioznošću…niti da ga skraćujemo ravnodušnošću…
Već da živimo u potpunosti u skladu sa smislom koji smo sami sebi otkrili…i fundamentalnim vrednostima kojima se klanjamo…
Da imamo ispunjen život…
A za to je obično potrebno vreme koje ćemo sebi obezbediti time što ćemo biti zdravo zabrinuti oko svog zdravlja i vremena koje nam je preostalo…
Time što ćemo biti fokusirani na dugoročni hedonizam…
I time što ćemo biti odgovorni sami prema sebi…
Jer tu zaista nema laži i nema prevare…
Jer na posletku…
Znate kako kaže Saltikov…
Čitava tajna kako da produžimo sebi život je u tome da ga ne skraćujemo…

Advertisements

Alternative

„Ali ja njega volim“…
Večiti argument Ljubavnica…
„Ali to je moj san“…
Večiti argument Nezaposlenih…Volontera i Ljudi Zaposlenih na Određeno…
I za to imam…verujte…potpuno razumevanje…i ogromno saosećanje…
I o tome se stalno priča na psihoterapiji…
Sve izgleda potpuno isto…i kao ono što zaista žele…
Iz daljine se maltene ne razlikuje…
Srećne su…voljene…noći su sjajne…smeju se…uživaju…skoro kao prave Žene…samo ne onda kada bi to one želele…
Ili…
Imaju beli mantil…šetaju ponosno kroz te hodnike…pacijenti misle da su pravi lekari…dolaze prvi i odlaze poslednji…jako su posvećeni i etični…sve je isto kao da su zaista zaposleni…osim što nisu…i verovatno nikada neće ni biti…
Još ako imaju Obećanje…
I ako su Ludi da se tome raduju…
Ako su zaraženi čekanjem…
Savršena zamka je postavljena…
Prava Ljudolovka…
I sve je potaman…
Kada bi se šalili…
Malo nade je sasvim ok…
Previše zna da ubije…
„Razvešće se…“
„Zaposliću se…“
Do Nove Godine…ili one tamo…najviše za dve…dve i po godine…
Sa strane Izgleda kao da je između njihovih snova i njih samo jedan mali milimetarski zid…
Još ako su Borci…i naučeni da ne odustaju…već da se jako potrude oko toga što žele…
I ako su sa druge stane njihove Ultimativne Vrednosti…i Ostvarenja Snova…
Eto popločanog puta u destrukciju…
I jedino što preostaje je lupanje te lepe glave o taj tvrdi neprobojni zid…
A znate kako je…
Sekira zaboravlja…ali drvo vrlo dobro pamti…
Slično je i sa glavama…
I lako je tu biti Savetnik…kada gledate sa strane sve je potpuno jasno…
Svima nama je lako da kažemo…
„Muškarci se ne razvode…“
I…
„Ko se još zaposlio bez veze…“
Zato što nas ništa ne boli i to nisu naši snovi…
I mi razmišljamo a ne osećamo…
Međutim…
Znate u čemu je suštinski problem…
Što se Ovi Naši Ostrašćeni tu ništa i ne pitaju…
Već Zid…
Oženjeni i Direktor…
Tojest…
U manjku alternativa…
U tome što ljubavnica dok lupa o taj zid potpuno zapostavi sebe…fizički…psihički i socijalno…svoje potrebe i ljudska prava…i onda u tim trenucima slabosti…deluje da je On…jedini mogući izvor ljubavi…nežnosti…pažnje i poljubaca…pa daj šta daš…biće bolje…mora da bude…ionako nema nikoga drugog…u ponudi…
Put do Pakla je popločan moranjem…da bude sa Njim…
I u tome što su Nezaposleni obično dobra deca…i kao neki hrčak jurcaju po tom koturu…daju sve od sebe…jer će to neko primetiti…i to se mora ispaltiti…a i gde će drugo…eno dve hiljade lekara na birou…gladnih i žednih…ako on neće da trči dok se ne slomi…ima ko hoće…biće bolje…mora da bude…
Put do Pakla je popločan moranjem…da se Tu zaposle…
I tako dani…meseci…godine prolaze…
Oni su sve umorniji…sve frustriraniji…i sa sve manje elana…samopouzdanja i samopoštovanja…
Kao omađijani…
Uzdaju se u horoskop…tarote…proročanstva…gledanje u kafu i dlanove…to što se dobro dobrim vraća…i želje za rođendne i za nove godine…
Uzdaju se u sreću…
A ne mora da bude bolje…i neće…samo zato što oni to tako žele…
Život jednostavno ne funkcioniše tako…
Uostalom…
Definicija ludosti po Ajnštajnu je…raditi istu stvar iznova i iznova a očekivati drugačije rezultate…
Pravi srećnici…pronađu inspiraciju…ili ona pronađe njih…
Njihove „Ljubavi“ rode sebi novo dete…ili pronađu sebi novu mlađu…lepšu i zgodniju ljubavnicu…
Ili im se Klinika zahvali…ili zaista više nemaju šta da jedu…niti gde da spavaju…ni do kraja nedelje…
I onda je lako…
Nade više nema…
Uzdanje u sreću…sudbinu…obećanja i nekoga drugog tada više nije dovoljno…za smirenje…
Čuvaj se čoveka koji nema šta da izgubi…
Taj će otići na kraj sveta za svojim snovima…ili poginuti da ih zaštiti…
Ja bih dodao…
I onog koji ima Alternativu…
Šta mislite koga će izbrati ljubavnica…svog dugogodišnjeg nedostupnog čoveka koji samo što nije njen…ili novog slatkog slobodnog tipa koga je upoznala kada je otvorila oči širom…koji je već samo njen…od tog prvog pogleda…
Ili nezaposleni lekar koji je usput naučio norveški…nemački ili engleski…između toga da za samo par hiljada evra ponovo menja trudnicu u nekoj seoskoj ambulanti za pedeset hiljada bez ikakave mogućnosti napredovanja…degradiran i ponižen…ili da Negde Preko bude Gospodin Doktor…koji će zaista lečiti ljude…i biti poštovan i adekvatno plaćen za težinu i odgovornost svog posla…
Alternative su Majka…
Čim nešto ne moramo…mi smo na Konju…
I onda na tom Konju možemo odjahati ka tome šta zaista želimo…
Ukoliko shvatimo da ne mora sve biti baš onako kako smo zamislili…
I da ne mora baš sve biti po našem…
Da se ne mora ostvariti plan A…
Da život ne mora biti lak…
Da nas ne moraju hteti…
Ni kao Žene…ni kao Zaposlene…
Sve je onda rešeno…
Kad imamo ili stvorimo sebi Kud…
Lako nam je da tamo krenemo…
Lako je doneti Odluke kad su Opcije iole dobre…
Ako nisu na nama je da prevrnemo Nebo i Zemlju da ih stvorimo…
Kada se to desi…biće samo…
Hvala lepo…
Ja imam samo sebe…
I samo jedan život…
Okret na prstima…
I pun sprint ka svojim snovima…
Ka Neizvesnosti…
I ne verujem u to da je Pakao koji znamo bolji od Pakla koji ne poznajemo…
Slažem se…
Možda će sledeći biti još Veća Budala…ali ako budemo mudri…i on će postati Bivša Budala…
Ukoliko čuvamo sebe i sebe stavljamo na prvo mesto…nijedan posao nije sramotan…gde piše da moramo raditi odmah kao lekari…
Ja bih na nekom Ostrvu glat bio Šanker…
Boljih psihoterapeuta od njih ionako nema…
Ukoliko se otisnemo na to Strašno More…
Možda ćemo naleteti…
Na zaljubljene oči…zagledane samo u nas…crne…plave ili kosooke…koje nas vole…i žele…baš takve kakvi smo…i koje mi možemo voleti…kada god mi to poželimo…
Ili na takve iste razne oči pune zahvalnosti…u Torontu…Kuala Lumpuru… Madagaskaru…ili Tromzou…psihičke patnje i muke makar ima svuda…
Život je ili veoma jednostavan…
Ili ekstraordinarno komplikovan…
A to u velikoj meri zavisi samo od nas…
Od naše fleksibilnosti…
Mudrosti…
Kreativnosti…
Konstruktivnosti…
Racionalnosti…
Zagledanosti na rešenja i na naše potencijale…umesto na probleme…blokade i to što nemamo…
I hrabrosti da preuzmemo sudbinu u svoje ruke…
Od toga da li želimo da budemo žrtve ili junaci…
Protagonisti…ili sporedni likovi u našim sopstvenim životima…
Od srca želim svim Ljubavnicama…Nezaposlenima…Volonterima i Ljudima Zaposlenim na Određeno…
Svim Ljudima koji se nadaju…i čekaju…
Da evoluiraju…
Da se unaprede…
Da poprave svoju poziciju…
Da se ohrabre…i preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke…
Da stvore sebi opcije…
I na kraju krajeva…
Da jednostavno izumru…
Pa da se ponovo rode…
Kao voljene Žene…i Ljudi koji vole svoj Posao…

Ako vam se posreći

1. Ako vam se posreći, ostaćete sami. Sasvim sami, kada nikoga ne bude blizu moraćete da se oslanjate na zemlju i na sebe.

2. Ako vam se posreći i bude pravo vreme, život će udariti po vama, kako bi vas razbio kao orah i dobio jezgro.

3. Ako vam se posreći i bude pravo vreme, biće vam bolno. Toliko bolno da će vas ta bol primorati skoro da umrete, a potom će vam pomoći da se iznutra preporodite.

4. Ako vam se posreći vi ćete plakati. I te suze biće nemoguće zadržati. I preko njih će doći oslobađanje, a potom i pravi život.

5. Ako vam se posreći bićete ranjivi. I nikako nećete moći to sakriti. I tada ćete shvatiti ko je uz vas, a ko nije.

6. Ako vam se posreći nećete znati odgovore na pitanja. I tada ćete morati da ih pronađete samostalno.

7. Ako vam se posreći razočaraćete se u ljude, ideje, učitelje i dobre magove. I preživevši to, moći ćete da sagledate realni svet.

8. Ako vam se posreći i bude pravo vreme, nećete imati koga da pitate za savet. Baš nikoga. I moraćete da pronađete unutrašnji kompas.

9. Ako vam se posreći i bude pravo vreme, biće vam neizdrživo, toliko da ćete morati da uradite nešto sa tim, ili da se prosto opustite i dozvolite svetu da uradi nešto sa vama.

10. Ako vam se posreći izgubićete, bićete prevareni, izdati i skoro slomljeni. I to „skoro“ urezaće na licu bore mudrosti. I iskustvo će ostati sa vama do kraja života.

11. Ako vam se posreći ostaćete bez novca. I moraćete da stupite u realne odnose sa ljudima, sa kojima ste ranije mogli da budete samo ako platite.

12. Ako vam se posreći steći ćete puno novca, osetićete dubinu očaja, kada se razbije iluzija da je sreća u njemu.

13. Ako vam se posreći daleko od toga da će vas svi voleti. I biće potrebno da izgradite unutrašnji sistem vrednosti. A želja da se svima svidite napustiće vas.

14. Ako vam se posreći neko blizak će se okrenuti od vas. I vi ćete spoznati cenu trenutka sreće.

15. Ako vam se posreći suočićete se sa voljenima, licem u lice. I biće dve istine. Njihova i vaša. I osetićete odjek prostora između različitih vasiona, koje se jedva dodiruju.

16. Ako vam se posreći moći ćete da izdržite sve ovo. I naći ćete način da transformišete sebe. Doživećete tu unutrašnju alhemiju, koja od bola stvara lepotu. Od besa smirenje. Od straha ostvarenje. A od radosti inspiraciju. Krivicu i stid čisti iz duše kao što čistač mete staro smeće. A ožiljke preobražava u izlaze.

Autorka: Aglaja Datesidze
Artwork: Yelena Bryksenkova
Izvor: #beleskesapsihoterapije

Lojalnost

„Budi lojalan tvojoj budućnosti a ne tvojoj prošlosti“
Jeremy McGilverey
Jednostavno je…
Da bismo mogli da donosimo ispravne odluke moramo postati mudri…
Da bismo mogli postati mudri moramo postati iskusni…
A da bismo postali iskusni moramo doneti i neke loše odluke…i naučiti iz njih…
Važno je samo neistrajavati u greškama…
Ostaviti ih…tamo gde im je mesto…iza nas…
I pohitati…tamo gde je nama…
A taj mudri čin se uvek gramatički izražava budućim vremenom…
I zato i imamo oči na licu a ne na temenu…
Nekako nam i priroda pokazuje u kom smeru treba gledati…i ići…
A to je uvek i samo Napred…
Stoga…
Što bi rekli ortaci sa koša u mom kraju…
Nikad poraz…samo lekcija…

Image may contain: night and text

Be good or be good at it

„Be good or be good at it“
Eminem
Budi dobar ili budi dobar u tome što radiš…
Obožavam ovaj stih…
Večita dilema…
Inače…
I jedna i druga solucija su sasvim ok…i imaju smisla…
Problem je samo to što se prva graniči odozdole sa naučenom bespomoćnošću…a druga odozogore sa bahatim narcizmom…
Između je sasvim ok polarisati se…spram svoje strukture ličnosti…okolnosti i potencijala…
Kažu da je nivo Sreće pedeset posto uzrokovan genetikom…deset posto okolnostima…a četrdeset posto našim izborima…
Što i nije tako loše…
Drugim rečima…
Sreća je…s obzirom da genetiku danas možemo ukrotiti lekovima…a da su okolnosti nikad promenjivije…velikim delom…pod našom kontrolom…
Stoga…
Budite optimisti…
Okuražite se…
Ali budite realni i iskreni prema sebi…i svojim okolnostima…
Trudite se i menjajte…učite i jačajte se…korak po korak…sve dok ne budete sposobni da…
Izaberete Sreću…
Ili…
Dok ne budete u mogućnosti da se usrećite svojim Izborima…
Kada se usrećite…i budete Sam svoj Gazda…
I Svoji na Svome…
Pogotovo ako ste još morali Sve Sami da Steknete…
Kada postanete Dobri u Nečemu…
Onda ćete moći da budete nezavisni…i da radite šta god hoćete…
Nikome nepolažući račune…
Tada ćete imati vrašku privilegiju da ne morate da budete ni besno agresivni…ni samosažaljivo pasivni…kako bi zaštitili vaše vrednosti…i kako bi se ratosiljali frustracije…
Jednostavno ćete biti u situaciji da možete da se postavite mudro asertivno…i konstruktivno kreativno u svakoj pojedinačnoj situaciji…nekukajući na Nepravde Univerzuma…i čvrsto oslonjeni na svoje urođene ili navežbane Moći…fokusirani na rešenje problema…
Uzdignutog čela…bez potrebe za bilo kakvim pravdanjem…i objašnjavanjem…
Tojest…
Moćićete sebi priuštiti da vam Mantra bude…
„Do no harm…take no shit!“
Pred bilo kim…bilo gde…i bilo kada…
O kakva je to tek Sreća…
I koliko je tada lako i lepo biti Dobar…

Sedam i Osamdeset

Jedine Osobe koje je zaista potrebno da impresioniramo na ovoj Planeti su…
Tojest smo…
Mi sa 7…
I…
Mi sa 80 godina…
Negde između tih Ideala i tih Mudrosti se krije Zlatni Standard kakvi stvarno treba da budemo…u Realnosti…
Da ispoštujemo svoje Snove…
Da kada propadnu naši Planovi A…što je sastavni deo života…razradimo Planove B do Njih…što je i suština uspeha u životu…
I budemo ponosni na To šta smo postali na Putu koji smo morali da pređemo…do tih odabranih Egzotičnih Destinacija…
Taj nasmejani…zaigrani…i zamišljeni Dečak…i dobrodušni…čestiti…i mudri Deka treba uvek da budu u našim mislima…
Oni su nam najvažniji Saveznici…koji nas nikada neće izneveriti…
I najbolje Smernice kakvi treba da budemo…
Početak i Kraj…
Stoga…
Ispoštujmo ih…
Tako ćemo jedino usrećiti Sebe…