„Kakva je to psihoterapija bez psovanja i plakanja?“…
„Kakav je to čovek koji nikad nije bio depresivan?“…
„Svaki čovek ima pravo na nervni slom“…
„Pusti reči…šta ti stomak sada govori?“…
I…
Najvažnije…
„Sve je to deo života!“
Reči mog Profesora…
Legende i Genija…
Citati impregnirani u moj način razmisljanja…
Akcenat…stav…pogled…toplina i Gospodstvo…
Toliko sam zahvalan što sam imao prilike da učim od njega…
A tek ću… 
Jedna jedina knjiga nam može promeniti život…
Samo je treba pronaći…
I potom je lepo uGlaviti…
Što bi rekao jedan moj klijent…
„Vikend ću provesti skromno…u krugu svojih psihičkih poremećaja“…
I zaista…
Prihvatiti svoje Falinke…i biti nežan i saosećajan prema sebi uprkos njihovom postojanju…je možda i jedini način da nekako smognemo snage da se sa njima i izborimo…na kraju…kad se dovoljno potrudimo…i ojačamo…
A to nikad nije preko noći…
Vrhinski sportisti znaju vrlo dobro da nije sve u treningu…već da uspeh jako puno zavisi i od pravilnog oporavka…
Stoga…
Nedelja je…
I januar…
I sneg…
Kako biste mogli ugoditi sebi?
Eto tako…
Bez razloga i nekog posebnog povoda…
Samo zato što ste Ljudi…
Tojest sisari…
A svaki sisar voli da odmara…i da se naslađuje na nekom od njegovih ličnih izvora zadovoljstava…(koji su…da se ne lažemo… slični…u celoj vrsti )…
I oni su mu potrebni da bi mogao normalno da funkcioniše…
Da bi mogao da preživi…i da živi…
Tako da…
Kako bi jedan Mudri Sisar mogao danas da uživa?
Ovo nije nešto što sam želeo…
Ali izgleda da mi je baš to bilo potrebno…
Jedna od kafanskih definicija anksioznosti je da si anksiozan onda kada počneš da se nerviraš oko problema koji se nisu dogodili…a mogli bi da se dogode…
Što znači da anksioznost uvek obitava samo u budućnosti…
Tojest da je sadašnjost smrtonosni antidot za nju…
Ono što je takođe važno znati je da ljudi budućnost obično mogu sagledavati na tri različita nivoa…
Na primer…
Hipohondri misle da zbog toga što se neko može razboleti…da će se to sigurno desiti baš njima…i da će to baš biti njihova omiljena strašna bolest…neizlečiva i bolna…
Druga krajnost su Ravnodušni…koji misle da iako se neko može razboleti…da se to njima sigurno neće desiti…jer su oni posebni i jednostavno su navikli od rođenja da je kod njih sve potaman…pa arče zdravlje kao da je Bogom dano…i rizikuju kao da su Bogom dani…
A emancipovani…racionalni…i utavnoteženi…zdravo zabrinuti…i Odmereni…misle da…baš zbog toga što se neko može razboleti…da je ono što je do njih…da se taj nepovoljni ishod prevenira na sve moguće načine…dostupne i poznate u 2019-toj…od paljenja sveće do magnetne rezonance…pa žive zdravo i odgovorno…uzdžavaju se od faktora rizika koliko god ih bilo teško odbiti…i bave se prevencijom…povinuju se onoj dosadnoj sentenci iz škole „bolje sprečiti nego lečiti“…i
žive u skladu sa svojim sopstvenim smislom i uživaju u tome što su igrom slučaja trenutno zdravi…i jako se trude da tu vrašku privilegiju sačuvaju i odbrane…od neumitnih godina…
Najveća muka sa anksioznošću je što se 90 % stvari kojih se plašimo nikad ni ne dogodi…
Ali zato ona svojim snažnim i upornim pipcima može istisnuti 90 % radosti iz sadašnjosti…
Stoga…
Odgovoran…umeren i uravnotežen život u sadašnjosti…fokusiran na dugoročni hedonizam…i emancipovan i racionalan odnos prema zdravlju…dok ga još uvek imamo…su neobično važne stavke u nezi sebe..
A nega sebe je imperativ…
Ukoliko volite da budete srećni…
Legendarni Duško Radović je govorio da…
„Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja“…
Apsoutna istina…
Ono što je takođe fascinantno važno znati je da neko može biti dobro dete čak iako ne sluša svoje roditelje…
Čak iako je taj neko dete koje ima između 18 i 88 godina…
Znam…
Neverovatno ali istinito…
Dobro dete možete biti čak iako se udate za siromaha…
Oženite devojku koja nikada nije bila u pozorištu…
Upišete umetnički fakultet…
Ili se odselite iz najlepše zemlje na svetu…
UPRKOS SVIMA…I SVEMU…
Koliko god nam svima bilo važno da dobijemo odobravanje od naših roditelja…ono nam nije neophodno…I ne moramo imati isti pogled na svet…I isti sistem vrednosti…kao oni…
Da je tako…svi bismo I dalje razmišljali kao Adam I Eva…
Ukoliko imamo dobre roditelje…koji nam autentično žele uspeh I sreću…možemo se sresti I na kraju…kad našim sopstvenim putevima I stranputicama…dospemo do onoga što su nam želeli…
Ukoliko nemamo dobronamerne roditelje…neposlušnost je bukvalno jedini način kako možemo preživeti…
Suština je u tome da postoji ogromna razlika između slušanja i osluškivanja…
Slušanje je za decu…I pse…
Osluškivanje je za odrasle…
Slušanje je korisno do neke tamo 18-te godine…dok još nemamo ni briga ni pameti…i svakako može dosta da nam pomogne…I da prevenira nepopravljive prelome krhkih stabljika…koje misle da su svemoćne I nesalomive…sve do prvih mrazova…
Osluškivanje je jedina prava stvar za 18 + ljude…
To je drevna tehnika kojom možete oslušnuti sve što vam roditelji poručuju…ubaciti te podatke u sistem za analizu iza vaših očiju…promisliti šta vam zaista poručuju…šta je ispod površine…i šta njihovo iskustvo…mudrost i ljubav zaista pokušavaju da vam kažu…da bi vas zaštitili od patnje…koju su možda I sami iskusili…ili kojoj su svedočili…
I potom uporediti to sa vašim sopstvenim sistemom vrednosti…ili ga ponekad I unaprediti na viši nivo…inkorporacijom roditeljskih saveta u sopstveni sistem odlučivanja…
Ponekad je veoma važno ubaciti u tu pretešku I prekomplikovanu jednačinu predviđanja sudbine…njihove savete…
Na primer…
Da je život sa iskompleksiranim muškarcem pravi pakao…
Da je život sa malograđankom osuđen na prizemnost…
Da biti gladan poznavalac istorije umetnosti i nije preterano čarobno…
I da ste tamo preko uvek stranac…
Pa promisliti šta je nama zaista važno I krenuti sa njima…na to… I tamo UPRKOS SVEMU…ako mi mislimo I osećamo da tako treba…
Ponekad je pravi put…
Biti uz njega I pomoći mu da ojača…dok ne stane na noge…
Ulagati…emancipovati…vodati svuda…I raditi na nečijim potencijalima…sve dok nas svojom zdravom osnovom I bistrinom ne prerastu…
Iskoristiti poznavanje I ljubav prema istoriji umetnosti za dekupaž…tetovaže…ili dizajn sajtova…
Ili se vremenom adaptirati…autentično asimilovati…I uklopiti se u uređenost…red…sistem…jezik I smisao…jednostavno postati pravi dosadni Švajcarac…
Tojest…
Najvažnije je…nakon osluškivanja…potankog razmišljanja…skupiti petlju…doneti odluku…i uraditi po svom…pa kud puklo da puklo…
Zašto je to važno?
Zato što ćete ili ubosti iz prve…i usrećiti se..možda ne po aršinima sveta…nego po svojim sopstvenim merilima…koja su baš vama važna…pa ćete moći u neko tamo nedeljno popodne biti ponosni na sebe I uživati u svojim izborima…koji su se pokazali ispravnim…I njihovim plodovima…koje sada ubirete…a roditelji će već leći na rudu…kada vaše zadovoljstvo I ispunjenost budu autentično videli I osetili…tojest kada budu mogli da se opuste jer se njihovi stahovi nisu ostvarili…I kada shvate da vam je zaista dobro…
Ili ćete se…da se tako akademski izrazim…zajebati…što je sastavni deo života…i deo procesa učenja i sazrevanja i opamećivanja…
To je jednostavno neophodan začin kojim život pokušava da nas oplemeni…da nas nečemu nauči…
Ponekad je zaista surov…ali zato kad objasni…potpuno nam je sve jasno…
I to lupanje sopstvene glave o sopstvene zidove je zaista blagotvorna stvar…
Knjige su sjajne…ali u poređenju sa neprospavanim noćima I depresivnim epizodama nakon velikih životnih lomova I promašaja…nemaju nikakav edukativni potencijal…
Paradoksalno…
Veoma je važno da budemo sami sebi krivi i da nemamo taj savršeni alibi “poslušao sam moje”…
To je neophodan faktor da bismo mogli da shvatimo da smo pogrešili…pa da zastanemo…shvatimo zašto se to desilo…pa da otpatimo…da prebolimo…pa da se opametimo…I promenimo način razmišljanja…pa da okrenemo naš brod ka nekom novom horizontu…sada kao iskusniji kapetan…koji je već preživeo I oluju I brodolom…
Duboko sam ubeđen da upornim radom na sebi…trudom I unapređivanjem…stalnom vežbom I ispravljanjem greški…uz pomoć iskrenog…bezuslovno prihvatajućeg I saosećajnog odnosa prema sebi…svako može postati krojač svoje sreće…
A poneko I pravi pravcati Majstor…
Batalite odeću u koju bi da vas obuku…
Makaze u ruke!
Zamislite da ste rođeni u porodici gde se igrom slučaja i geografske raspodele koristi nekoliko padeža manje nego što bi trebalo…
Da tako pričaju vaši roditelji…rođaci…prijatelji…vršnjaci… komšije…i zemljaci…
Sigurno je da ne možete biti odgovorni za to što nećete znati i što nećete koristiti svih sedam…
Jednostavno ste tako naučeni…od malena…
Međutim…
Svi mi imamo Savršeni Alibi samo do nekih tamo dvadesetih godina…
Ono čuveno „tako su me vaspitali“…
I zaista…
Mi ne možemo biti odgovorni za to koje će poruke…uverenja i aksiomi biti utisnuti u naš sistem razmišljanja…
Ali smo svakako jako odgovorni za način razmisljanja i sistem vrednosti koji ćemo negovati…razvijati…i koga ćemo se držati…kada porastemo…i kada mi počnemo da se pitamo…
Sigurno je da je vraški teško naučiti i kako samo pravilno završavati reči…ukoliko neko čitav život greši…
A kamoli izmeniti neke dublje i potresnije poruke koje su nekome stalno ubacivane u glavu…
Ili utuliti njihovo odzvanjanje u glavi…
Ili makar po prvi put ozbiljno i temeljno proveriti neke „Istine“ koje se ne proveravaju…
Da je neko bezvredan…
Da je nesposoban…
Da od njega nikad ništa neće biti…
Da je neko glup…
Da nije lep…
Da se nikad ni slučajno ne sme razvesti…
Da mora živeti na tačno određeni način…
Ili da apsolutno mora biti uspešan…
I ostale Strahote kojima su neke malene uši uporno oprljivane kao vatrom…sve dok se ne deformišu…i dok se ne pretvore u rudimentirane ožiljke onoga što su mogle postati…u nekoj pogodnijoj okolini…
Ali je to uvek moguće…
I to je uvek naš posao…
Ničiji drugi…
Sasvim je ok da propričamo koristeći tri padeža..
Ali nikako nije ok umreti tako…
Ni zbog nas…
Ni zbog generacije koja dolazi…
Stoga je rad na sebi….učenje…unapređivanje…otvaranje očiju…i ravnanje sa Svetom…Imperativ…
Zbog toga je odbacivanje Lošeg što smo poneli iz porodice…a negovanje Dobrog…i najvažnija stvar koju možemo uraditi i za sebe…
I za to Prezime koje nosimo…
Siguran sam da Nikola Tesla nije naučio matematiku i engleski u Ličkom Kršu…ali da je genijalnošću zadojen vodom koja izvire negde duboko iz tih stena…
Pa ko zna…
Možda će jednog dana i naše unuke biti glas…
„Ma lako je njemu…znaš ti iz kakve je on porodice“…
Ne postiže se to preko noći…
Ali i Lavina obično počinje od jedne jedine Grudve…
Pustila mi je čitateljka juče poruku sa ovim linkom…nakon što je pročitala post sa aerodroma od petka…
Hvala još jedanput…
I napisala da izgleda i da se posle njega oseća kao da sam ga ja režirao…
O kakav kompliment
Uostalom…
Odavno i misllim da neko kome je teško a iz nekog razloga ne može na psihoterapiju…
Treba da putuje!
U skladu sa mogućnostima…
Do Srebrnog Jezera ili Albukerkija…
Jednostavno je…
Kad se odmori…
Kad se uravnoteži…
Kad se nadahne…
I kad razbistri misli…
Javiće mu se Ideja i Novi Ugao Gledanja…sami od sebe…
A onda je Spas obično tu…
Iza ugla…
Pročitah pre neki dan na twitteru…
„Nacionalizam je za sirotinju. Bogati imaju prijatelje svugdje.“
Via Irfan Ribic @Ribicirfan
O koliko je ovo samo istinito!
Slično je i po pitanju ogovaranja i življenja tuđih života…
U tom hobiju vazda briljiraju neuspešni muškarci i nevoljene žene…
Ostvareni Ljudi imaju toliko drugih obaveza…
Dani su prosto prekratki ako rastete…i uživate…
Uostalom…
Pa koji to Ozbiljan Karavan ima vremena za Lutalice usput?
Njihovo je da prolaze…ka njihovim Destinacijama…
A na Lutalicama je da laju…koliko god mogu glasno…
To je jednostavno tako…
Oduvek….
Stara igra…
I iskonski način da svi budu srećni…i svi zadovoljni…
Doduše…
Svako na svom Nivou…
I u skladu sa svojim Dometima…
dr VLADIMIR ĐURIĆ 