Neke psihoterapije traju jako kratko…
Najkraće se svode na osvešćivanje paradoksa sa ove sličice…
Prosto je…
Svi ljudi želi uspeh…
Manji broj ljudi je zaista spremno i motivisano da uradi sve ono što je i potrebno da bi se taj uspeh postigao…
Moja psihoterapija nije trajala kratko…
Ali su se tektonske promene u stvari desile tek onda…
Kada sam shvatio da svet ne mora biti onakav kakav sam ja Prestolonaslednik zamislio da će biti…
Kada sam otkrio esenciju želja koje želim da ostvarim u životu…
I našao kreativni put da do tih želja i dođem…uprkos svim preprekama koje su mi se nalazile na putu…ma koliko nepoštene…nefer…nepravedne…neprijatne i glupe bile….i ma koliko vremena i truda trebalo da se prevaziđu…
Od srca vam želim isti Poduhvat…
Jer verujte…
Zaista vredi…

O tome kako nastaju džangrizavi i nadrndani ljudi…
I o tome kako to prestaju biti…
I o tome šta je zaista važno…
Nakon divne knjige…
Još divniji film…
Topla preporuka…
Baš za Nedelju…

Sve što je važno da znate o Čovečanstvu je u ovom klipu… ❤

Nikad datosti ovog našeg života nisu uticale na to kako ćemo se osećati…
Već uvek to kako na nešto gledamo…i kako o tome razmišljamo…
Uz svu surovost ove naše planete…
To je jedna spektakularno dobra vest…

Ukoliko neko Naš ili neko koga cenimo otvori nešto svoje ili pokrene neki mali biznis ili preduzetništvo…
U ovakvom redu treba da stojimo…
Sa osmehom…
I oba palca podignuta visoko u vazduh…
Nema uzvišenijih emocija na ovoj planeti od ljubavi…saosećanja i podrške…
Niti veće Magije…

Apsolutna istina!

Na slici je kanadski bračni par Lemej – Peletije sa njihovom dečurlijom…
Troje od četvoro njihove dece boluje od retke genetske bolesti koja se zove Retinitis pigmentosa…
Ta bolest dovodi do progresivnih oštećenja vida…i u jednom trenutku sasvim izvesno do potpunog slepila…
Bolest je na današnjem nivou medicine apsolutno neizlečiva…i ne postoji ništa što oni mogu uraditi da bi se tako nešto sprečilo…
Ono po čemu je ova porodica posebna je način kako su oni odlučili da se bore sa sudbinom koja im je namenjena…
Rutinski odlazak kod oftalmologa i njegov savet da bi deca dok još vide trebalo da imaju što više vizualnih sećanja…kako bi se lakše mogli adaptirati na sve što ih čeka kada ne budu više videli…im je sasvim promenio živote…
Porodica Lemej – Peletije je tada odlučila da pođe na Put oko Sveta…
Kako bi deca…dok još imaju priliku…videla sve ono što i žele da vide…
I od marta ove godine…oni su na tom putovanju…
Možete ih pratiti na njihovim društvenim mrežama…
Na slikama jašu slonove…hrane žirafe…zezaju se na talasima u moru…kisnu posmatrajući ogromne vodopade…i jurcaju kroz Afriku u džipovima za safari…
U Kapadokiji su leteli u onim balonima na vruć vazduh…
I sada su…ako sam dobro shvatio…negde u Mongoliji…voze se nekim starinskim vozom…jedu neku čudnu domaću hranu…i idu ka Himalajima…
Zajedno su…
Deluje da se jako vole…
I maltenene na svakoj slici se smeju od uveta do uveta…
Razmišljam…
Bože kakvi Heroji…
Koliko im se divim…
Koliko navijam za njih…
I koliko se nadam da će medicina ipak nešto smisliti dok ne bude kasno…
A onda opet…
Na pamet mi pada jedna druga neumitna činjenica…
Svi ćemo mi oslepeti…
Neko pre…
Neko kasnije…
Srećniji među nama od katarakte…u starosti…
A nesrećniji od nas neće ni dobaciti do te divne privilegije da im oči ostare…već će se neka druga nesreća isprečiti…još pre…
Ne postoji veća zabluda na ovoj planeti od one da ima vremena…
Možda je pravi trenutak da se i svi mi zapitamo na šta to trošimo Poglede…
I tu neverovatnu privilegiju da možemo videti…
Zato su nam ovakvi Heroji i važni…
Kao Uzori…
I uputstvo za to kako treba živeti…
Jer…
Nikada i nije do Podeljenih Karti…
Uvek je do Igrača…