Kratak odgovor na pitanje zašto ne treba nikoga savetovati šta da uradi u nekoj konkretnoj situaciji…
Ili pak treba… 🙂
Nisam sad siguran…
Ali…
U svakom slučaju…
Ko sam donosi svoje odluke…
Ko ima sebe…
Ko uči na greškama…
Ko raste…
I ko ne odustaje…
Stići će…
Bilo kojim Puteljkom…

Poruka godine… 🙂
Prava je Sreća je da imamo nas…

Zašto treba biti nežan prema ljudima?
Nečiji život…
Ono što znamo o njemu…
Uostalom…
Koliko ljudi zna da ste tužni…uznemireni…prepadnuti…neispavani…ostavljeni…frustrirani…poniženi…zlostavljani…ili bolesni?
Možda nam fali neka bitna informacija…
Kao kada nam se neko nabije u branik na autoputu sa 100 na sat…
Možda nije bahat…
Možda mu se samo kaki…
Stoga…
Budimo fini!
Uvek!
S obzirom koliko je život težak i komplikovan…
Najmanja je mogućnost greške…

Koja je razlika u ishodu nakon godinu dana između…
„Ne raditi uopšte ništa“ i „malog upornog truda“…
Ovih 37.7 mogu biti baš svašta…
Završen fakultet…
Izučen zanat…
Stečena veština…
Polumaraton…
Izgled kojim smo zadovoljni…
Izvrsnost u zavodjenju…
B2 u engleskom…
Godinu dana neporočnosti…
Naviknutost na Kanadu…
Ili čak u izuzetnim slučajevima i ponos dok se ogledamo…jer smo konačno postigli nešto što je baš nas lično dugo ubijalo…i činilo nesigurnim u sopstvenu vrednost…
Jedan od najlepših delova moje profesije je zavaliti se i posmatrati koliko se neko može promeniti za godinu dana…
Koliko je sasvim običan Čovek fluidan i unapredljiv…
Nikakvi ajfoni i samsunzi sa svojim stalnim apdejtovima…tu ne mogu ni prismrdeti…
Koliko je ta privilegija naše vrste fascinatna…i neograničena…
Vožnja obično počinje čim taj neko odbaci ideju da se sve…što se ponekad i godinama kvarilo…može popraviti za dan…
Najteže je pokrenuti sanke…
Kasnije problem obično bude zaustaviti ih…

Natpis na vratima toaleta…
Šta god (da si)…
Samo operi ruke…
Sjajno! 🙂
Možda bi pravi natpis na vratima na ulazu u Čovečanstvo mogao biti sličan…
Šta god (da si)…
Samo budi fin…
Budi ljubazan i pristojan…
Ne čini zlo…
Kakva bi to samo Planeta bila…