Na kraju sve bude dobro…ako nije dobro onda jos uvek nije kraj…
Oscar Wilde
Oscar Wilde
Оставите одговор
Месечне архиве: март 2017
Navucenost
Ljudi nisu navuceni na alkohol i drogu…oni su navuceni na bezanje od realnosti…i maštariju…
Sunđeri sa anksioznošću
Mnogi ljudi dolaze na psihoterapiju imajući ideju da će…uz pomoć iste…uspeti da ostvare neke svoje želje…
Koliko god nerealne i iracionalne bile…
I da će dobiti „dozvolu“ za ista ponašanja…koja će vodite do „čudotvorno drugačijih“ ishoda…
Da mogu stalno jesti šta god požele…porodične porcije sladoleda i krempite spremljene za goste…koje ih neće dočekati…i da budu besprekorno vitki…fotošop modeli sa naslovnica…
Da se zaposle na pošten način i zato što to zaslužuju u Srbiji…
Da im savršeni partner („duhoviti mišićavi Crnac sa doktoratom“) bez ijedne mane doleti na čarobnom ćilimu u njihovu spavaću sobu…
Da se više nikada ne iznerviraju, ne zabrinu i ne rastuže do kraja života…
Kao da psihoterapeuti to mogu da im daju…
Pokretom čarobnog štapića… i onim nekim čudnim rečima promrmljanim u bradu…
Da to može…
Ja bih prvo omađijao sebe…i svoju realnost…
Ili otišao kod nekog vrhovnog Merlina da me začara…zauvek…
Da mogu sve…
Da mi se svaka želja ostvari…
I da stalno budem srećan i nasmejan…
Ali nažalost…
Pravila igre u Univerzumu nisu takva…niti bila…niti će biti…
Niti smo mi Epicentar Kosmosa…
Ne možete dobiti i jare i pare…ma koliko se ljutili…uglavnom možete biti ili hedonista…uživati u slatkišima…uz malu sramotu s proleća…ili se šepuriti tada…nakon paklene zime u disciplini i odricanju…ili naći neku normalnu varijantu…svoj lični ekvilibrijum…umerenost…veličine stomaka i količine slatkiša…i ne dozvoliti sebi da se samoetiketirate…da sebi zalepite globalnu ocenu vaše vrednosti…na osnovu broja trbušnjaka…ili bilo koje druge pojedinačne karakteristike…ipak smo mi mnogo, mnogo više od fizičkog izgleda…i ne možemo svi biti manekeni…niti je to neka sreća (prim. aut. s obzirom da se sastojimo od 60-70 % vode… mi smo faktički samo sunđeri sa anksioznošću… J)
Ne morate dobiti to što želite samo zato što to želite… i neće se realnost upošteniti, uferiti i uružičastiti samo zbog toga što ste to vi u pitanju…ma koliko fini, dobri i pošteni bili…možete samo da se adaptirate…da racionalno sagledate situaciju…pa da se ubacite u neki mulj i naučite da plivate u istom…da se odreknete nekih želja…da bi ostvarili važnije…da se samozaposlite ili oženite…ili emigrirate…
Da se jako potrudite oko svojih želja…uracionalite očekivanja „šta vaš partner treba da ima“…zaboravite na savršenstvo…i vaše…i njegovo…i da budete uporni…da se družite…krećete…izlazite…da instalirate Tinder…da uposlite prijatelje u poteru…da promenite načine dolaska do cilja…pokrenete se…aproksimirate probleme i nedaće…i fokusirate se na svoje prednosti…najbolje izgledate kad se najgore osećate…i dozvolite sebi da pogrešite u izboru…malo se zabavite…ali da potom napravite nove…dugoročno hedonistične…
I dozvolite sebi da se osećate tužno…razočarano i zabrinuto…jer se život i sastoji od lepih i ružnih dana…ostvarenih i neostvarenih želja…zastanete…razmislite…i vidite zbog čega se osećate tako…šta vas suštinski muči…i šta trebate da promenite…realnost ili sebe…
Užasavam se od same pomisli da moram svako jutro biti srećan i da to govorim sebi u ogledalo…kako bih odmah to postao ukoliko slučajno nisam…i mislim da je cela ta priča veoma, veoma diskutabilna…(da ostanem pristojan)…ipak više verujem u trud…bore na čelu koje nastaju…čekanjem na Velike Želje…Bitne Datume…zaokružene crvenim na kalendaru…i smejanjem kada ih konačno dočekamo…na upornost i normalnost…shvatanje da smo svi mi sasvim obična Ljudska Bića…sa običnim Sudbinama…
I da će nas ponekad zapljusnuti Kiša…
A ponekad ogrejati Sunce…
Psihoterapija je zapravo umetnost racionalnog razmišljanja…
Popravka Uspomena…
Mudrost ispravnog sagledavanja realnosti…
Veština pronaženja smisla…u kišnjenju…
I putovanje ka mestima gde Sunce sija češće i jače…
Uz uživanje u čaroliji Duge… koja nastaje usput…
Bes bez entuzijazma
Depresija je samo Bes bez Entuzijazma…
Tako da…mi uvek imamo opciju da…
Promenimo one stvari povodom kojih postajemo besni…ili barem način razmišljanja koji nas uvodi u bes ukoliko su te stvari nepromenjive…
Ili da poradimo na našem entuzijazmu…menjanjem navika koje nas drže pesimističnim…
Ali…
Šansa za spas…
Zaista uvek postoji…
Anksioznost
Anksioznost ne nastaje zbog toga sto razmisljamo o buducnosti…vec zbog toga sto pokusavamo da je kontrolisemo…
Burek za trudnice
Dobro je….jos uvek ima nade… 
Bosko Djokic
život često one hrabre baci na kolena… da vidi kako će ustati…slabiće ne dira…oni su i onako uvek na kolenima…
Želje i moranje
Osnovna premisa Racionalno Emotivne Bihejvioralne psihoTerapije (REBT-a) kojom se bavim… je da mi nismo uznemireni situacijama koje nam se dešavaju u životu…već načinom kako mi gledamo na te situacije…
Tojest…
Da nas ne uznemirava realnost sama po sebi…već da mi sami sebe uznemiravamo našim načinom razmišljanja o toj realnosti…
Npr…
Impotencija…
Nemogućnost da zatrudnim…
Nezaposlenost…
Nesrećna ljubav…
Dok god se naše želje zadržavaju na nivou preferencija…“ja bih nešto želeo“…sve je u savršenom redu…i mi imamo dve opcije kako ćemo se osećati….
Srećno…ukoliko nam se ta želja ostvari…
ili Tužno…ukoliko ne …ali ta tuga neće prelaziti na patološki nivo…u negativne i nezdrave emocije…kao što su anksioznost…depresivnost…bes…povređenost…zavist…ljubomora…itd…već će se zadržavati na iskonski zdravim…doduše i dalje negativnim emocijama…kao što su zabrinutost…tuga…nezadovoljstvo…razočaranost…zdrava kompeticija…i potreba da sačuvamo nekoga koga volimo…
Problem nastaje kada mi naše želje podignemo na nivo apsolutističkog zahteva…“kada nešto mora da se desi zbog toga što mi to želimo“…kada upadnemo u tu tiraniju moranja…Ja moram…Ti moraš…i Svet mora biti takav…jer tada postajemo veoma vulnerabilni…na nesrećne okolnosti iz realnosti…
Ako moram da imam erekciju u svakom trenutku i sa svakom ženom…a eto baš je nešto i nema…kako ću se osećati?
Ako moram da zatrudnim…a sad eto baš ne mogu…kako ću se osećati?
Ako moram da zarađujem za svoju porodicu…a nemam priliku…kako ću se osećati?
Ako moram da je (ga) imam jer to više od svega želim…a on(a) me neće…kako ću se osećati?
U tim situacijama…mi kao da postajemo putari…popločavamo „put do Pakla Emocionalne Patnje“…mermernim pločama naših ličnih najboljih namera…i sasvim običnih pristojnih ljudskih želja…podignutih na nivo rigidnih…apsolutističkih zahteva…na nivo moranja…
I onda ne vidimo alternative…
Fokusiramo se u potpunosti na naš prolem…zanemarujući potencijalna rešenja…naše vrline i prednosti…Svet kakav je i svima drugima…osećamo se nesrećno…frustrirano…baksuzno…bezvredno…bespomoćno…i beznadežno…
Užasavajući se…nepodnoseći…obezvređujući sebe…druge… i celi Svet…
Umesto da…
Postanemo majstori oralnog seksa i vlasnici „zlatnih ruku“…oni o kojima se šapuće po ženskim kolektivima i devojačkim večerima…
Odemo u Prag…ili na Madagaskar…po malo vantelesne pomoći za našu genetiku…ili u Zvečansku…po neke oči…kao naše…sa tuđom…
Zaposlimo se kao obezbeđenje…zvezda granda…“deadliest catch ribar“… šanker-psihoterapeut…ili postanemo makar otac-domaćica…„full time job“ roditelj i uzor…
Shvatimo da ko(ja) nas neće ta(j) nas i ne zaslužuje…i pogledamo oko sebe…vidimo sve te osmehe…i (noge)ramena…duše iste kao naše…i posle par godina…se srdačno zahvalimo i izljubimo u obraz one koji(e) nas nisu hteli(e)…kada ih slučajno sretnemo… jer nikad ne bi bili ovoliko srećni…sa onima koje mi u startu nismo ni uzimali u obzir…
Presaberemo se…
Odbacimo moranja…
Zadržimo želje…
I damo sve od sebe da ih ispunimo…
Ili ako baš neće…i ne ide…
Sednemo…zamislimo se i vidimo šta je to što baš toliko esencijalno želimo…tu samu Srž Naših Želja…Iskonski San…i Životnu Želju…taj Minimum koji bi baš nas lično učinio srećnim….
Da se osećamo kao muškarci u krevetu…
Da imamo naslednike…
Da se osećamo kao muškarci u životu…
Da budemo voljeni(e)…od strane onih koje volimo…
I da onda barem budemo ponosni što ne odustajemo od toga…što smo makar i dalje ostali na tom teškom putu truda i napora za San…uporno i stoički…idući strmom uzbrdicom…i što svaki put iznova ustajemo nakon pada i nastavljamo dijagonalno nakon lupanja glavom o zatvorena vrata…ne gubeći nadu…za dugotrajni hedonizam…i našu ultimativnu Radost…
Dusko Vujosevic
Samo mrtve ribe stalno plivaju niz maticu
Dusko Vujosevic
Umerenost
U jeftinoj sobi najskuplji su snovi…
I…
Mi ni ne znamo šta to sve Beda u nama uništava…
I…
Dobro je svako Zlo koje nas spaja, a loše svako Dobro koje nas razdvaja…
I…
Velike pare veliki problemi…
Što duže radim…i što je veći raspon mojih klijenata…
Prosjaka…i milionera…
Sve više shvatam…
I sve sam ubeđeniji u onu „staru“ da je UMERENOST u stvari najveća sreća…
U svemu…
I u bogatsvu…i u pameti…i u lepoti…i u uspehu…i u slavi…i u popularnosti…pa čak i u sreći…
Jer voda je lek…
Ali i otrov…
Razlika je samo u količini…koja nas okružuje…
dr VLADIMIR ĐURIĆ 