„Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali.
A nije trebalo.
Trebalo je živeti.“
Ivo Andrić
Genije…
I zaista…
Ponekad su depresivnost i anksioznost samo vrišteći pokazatelji toga da ne živimo onako kako bi trebalo…
Prava je sreća…
Da se u tome krije i Lek…

Odavno ništa bolje nisam čuo od onoga što pre neki dan reče Gorčin Stojanović…
„Kakav vam je javni toalet, takvo vam je i društvo“
Kakva ozbiljna istina…
I koliko poražavajuće saznanje svakome ko je imao tu privilegiju da ga pritera tu negde u blizini…oko nas…
No dobro…
Ne mogu se stvari promeniti preko noći…
Da bismo počeli da razmišljamo o uzvišenom moramo prvo preživeti i iskobeljati se iz prizemnog…
Ali…
Ono što mi sami možemo da uradimo… bukvalno od danas…je da generalno počnemo da se ponašamo po uputsvu koje piše na unutrašnjim vratima toaleta na onim velikim pumpama na autoputu… „da li ste sigurni da ste ostavili toalet onako kako biste voleli da ga sledeći put zateknete?“…
Eto…
Toliko je jednostavno…
I važi za sve…
Od pumpe do univerziteta…
I sveobuhvatno u životu…
Pravilo je prosto…
Budi pristojan…
Ponašaj se gospodski…
Tretiraj druge onako kako želiš da oni tretiraju tebe…
Obrati pažnju i na nečiju drugu zadnjicu…osim svoje…
I nema greške…
Prosto je…
Ako bi se dovoljan broj ljudi navukao na ova jednostavna pravila…
I navežbao pristojnost i saosećajnost…
Kad tad bismo svi naišli na Nešto Dobro…
To jest na sebe same…
Kao Bolje Ljude…
I mnogo bi nam lakše i lepše bilo živeti…
Svima…
To je uostalom i suština Društva…
Napraviti okruženje u kome je najvećem mogućem broju ljudi najbolje moguće…
Naravno…
Potpuno sam svestan da su Lične Revolucije najrealnije i najuspešnije…
Ali što da ne pokušamo…
Ako uspemo…
Jako bih voleo da jednog dana naletim na vas…
A ja ću se potruditi da ni vi ne nagrabusite ako naletite na mene…
I svima će nam biti super…
Između…
Hvala lepo…
I nema na čemu… 🙂

Ako sam nešto naučio od briljantnih ljudi koji su mi učinili plezir time što iz nedelje u nedelju sedeli preko puta mene…
To je da čovek ne može ništa ako samo hoće onako kako je on zamislio…a da Čovek može apsolutno sve ako na vreme shvati da ništa neće biti onako kako je on zamislio…prilagodi se tome…i pronađe kreativan i konstruktivan način da ostvari esenciju svojih snova…
Ne mogu vam opisati kolika je to privilegija…
I kako sam im samo zahavalnan…
Naučiše me šta je suština života…

Poslednjih desetak godina znao se neki red…
Negde posle Nove godine odabrao bih Ostrvo na koje ćemo ove godine ići na letovanje…i tada bi otpočela priprema Letovanja…
Najpre bih nekoliko nedelja čitao forume kao što su onaj sa putovanja.info…gde možete saznati kako da se za malo novca provedete vrhunski…ili onaj sa trip advisora…za malo više novca…kako bih prikupio sve potrebne informacije o destinaciji…i usput pario oči na foto ture…i maštao kako će mi biti dobro…kada tamo budem…
Zatim bih pristupio traženju smeštaja na bukingu…
I najjeftinijeg moguceg leta na internetu…
Ili eventualno pravio zamišljeni itinerer gde će se jesti u pauzama ukoliko nam je bolje da idemo kolima…
Nedelju dana pred polazak bi me već uhvatila euforija…
I svakodnevica bi već postajala podnošljiva…
A noć pred put nikad ne bih spavao…
Jednostavno je…
Najsrećnijih deset dana u godini počinje tad…
Moglo bi se reći da živim za Letovanje…
I da sam tamo ja Ja…
To jest…da sam tamo na fabričkim podešavanjima…
Onakav…kakav bih trebalo da budem stalno…da je sreće…
Nasmejan i raspoložen…
Motivisan da uživam i da se opuštam…
Prosto…
Dani i život na Moru se sastoje iz onoga što ja iskonski najviše i volim…
Najpre…
Ne radim…
Spavam dovoljno…
Raskošno se hranim…ko još drži dijetu na moru? 🙂
Radim samo ono što mi prija…i što me ne nervira…
Ne dozvoljam glupostima i sitnicama da me izbace iz takta…
Dremam 3-5 puta na dan…po 20-tak minuta…u hladovini…
Čitam knjige koje su odmarališta za dušu i igrališta za mozak…bez nekog mračenja i dubioze…
Udišem i mirišem…ili samo posmatram raskošnu Prirodu…i njene čarobne fenomene…
Plivam…ronim…zavlačim se po pećinama uz more…
Oduševljavam se životinjama…
Najveća muka u životu mi je kako da stignemo da obiđemo sve sajtsiinge po uputstvu sa foruma…i iz knjige o tom ostrvu koju uvek kupim prvo veče…i koje inače skupljam…i donosim kući kao uspomene…i kao potencijalne antidepresive kad jesen uhvati…
Razmišljam o istoriji…geografiji…mitologiji…ratovima i ljudima koji su tu živeli…i njihovim životima…potpuno istim…i potpuno različitim u odnosu na naše…
Idem na izlete i kliberim se blesavo kao i svi ostali turisti glupim i izmišljenim anegdotama…i providnim šalama…jer uostalom…pa zašto da ne…
Uveče nabacim raskopčano košuljče…bermude i sadale…sednem pored štrafte…pijuckam domaće vino…slušam muzikicu i posmatram Svet…
Upoznajem i razgovaram sa meštanima ili nekim nasmejanim i ljubaznim strancima…tako različitim i tako istim…u odosu na nas…
I možda i najvažnije…
Provodim 24 sata sa Ljudima koje najviše volim…i koji su takođe na svom maksimumu…
Jednom rečju sve je podređeno meni i mom uživanju…
Dan je onakav kakav ja volim da bude…
Takoreći nije mi uopšte teško da budem srećan i zadovoljan…
Ove godine naravno mogu samo maštati…
Kao i svi mi…
Međutim…
Postoji jedna neviđena okolnost koju naravno mogu shvatiti tek sad…kada sam osuđen na ostanak ovde…
Sve pomenuto mogu raditi i u Beogradu…
Danas…
Možda ove godine nećemo letovati…
Ali možda zato možemo svoj svakodnevni obični život približiti onome kakav nam je na letovanju…
Što je moguće više…
Makar vikednom…
Pa malo po malo…i u slobodne vreme u radnim danima…
Uputstvo i mustru imamo…
Samo u svakom mogućem slobodnom trenutku treba raditi ono što radimo na Moru…
Ili gde god ste vi posebno srećni…
Ne vidim kako tu možemo biti na gubitku…
Pozdrav sa Ade… 🙂

„Sreća kod inteligentnih ljudi je najređa stvar koju znam“
Ernest Hemingvej
I zaista…
Često ćemo više osmeha…zadovoljstva i sreće videti kod manje privilegovanih ljudi po pitanju pameti…
Jednostavno je…
Sve je to još Bora Čorba objasnio u onoj pesmi koju svi znamo…
Međutim…
Moja privilegija je u tome što su moji Učitelji i Uzori svi odreda neviđeno inteligentni…a opet srećni…
Tajna je u MUDROSTI…
Za koju je inteligencija samo jedan od preduslova…i to jedino ako se pametno i pravilno iskoristi…
Znanju i načitanosti…
Iskustvu…
Stoicizmu…
Racionalnosti…
Prihvatanju nepromenjivih datosti univerzuma…a shvatanju i upornom unapređivanju okolnosti koje su promenjive…
Korišćenju pameti za uređivanje života po svom…
Prilagođavanju…
Umerenosti…
Odmerenosti…
Fokusiranju na bitno i suštinu…
Autentičnom hedonizmu…
Čuvanju sebe i svojih…
Uz povremene Šarmantne Ludosti…i Osobenjaštvo…koje boji lepotu njihovih ličnosti…i daje im Šmek Majstora…
Ne mogu vam opisati koliko sam im zahvalan…
I koliko znači kada imate Svetionik pred sobom u Nevreme…
Pa ko zna…
Možda i ja dobacim jednom do to sreće…
Nadam se samo da ću uspeti da se iskobeljam iz ove rizične i bolne međupozicije…
Nit’ glup…
Nit’ mudar…
Sreća je da ima vremena…
Većina ovih mojih Mudraca ima oko pedesetak godina…
Pišem vam tad kakva je situacija… 🙂