Месечне архиве: мај 2018

Coco

Ne postoji kreativnija…toplija i divnija priča o životu…smrti…vrednostima i porodici…
Preporuka od srca!

Advertisements

„Is this your Life ?

Što bi rekao kolega koga jako cenim „jedini nerešiv problem u psihijatriji je realizovani suicid“…
Ovaj klip na vrlo jednostavan način pokazuje kako nas ponekad naše uporne greške u načinu življenja (radoholizam na primer) mogu dovesti u zabludu da vise nema nikakvog smisla ziveti…i da je suicid dobro rešenje…
A nikad nije…
Smrt nikada ne može biti lek za život…
Jednostavno ima suviše neželjenih dejstava…i kontraindikacija…
I po samog čoveka i po njegovu okolinu…
Ali zato…
Postepena promena čvrsto ukorenjenih patoloških obrazaca razmišljanja…opravka nezdravih sveprožimajućih emocija i posledično uporno menjanje destruktivnih navika svakako jesu…
Samo treba početi na vreme…

Marko Aurelije

Ne postoji puno boljih citata vezanih za anksioznost od onog koji je izrekao premudri Marko Aurelije…preko skoro dve hiljade godina…
„Nemoj se bojati budućnosti! Doživećeš je ako ti je suđeno, pa ćeš sve razborito urediti kao što si znao razumno postupiti u sadašnjosti.“
PS…
Kada katastrofiziramo…i izvitopereno predvidjamo budućnost…uvek zaboravljamo…da ćemo i u tim strašnim potencijalnim ishodima uvek imati Sebe…
I da ćemo i tada moći da se borimo i da donosimo najpametnije odluke za Nas i u tim novonastalim okolnostima…koliko god one nepovoljne bile…
Pa malo li je to?
Nije li to srećna okolnost u bilo kojoj potencijalnoj nesreći?
Stoga čuvajte Sebe…
Rastom i Uživanjem…
Životom sada i ovde…u sadašnjosti…
I učenjem iz prošlosti…
Jer…
Trebaće(te) Vam…
Kad tad…

Samoobrazovanje

Baš volim onu…
„Obrazovni sistem će ti obezbediti platu, ali će ti jedino samoobrazovanje obezbediti bogatstvo“
Džim Ron…
PS…
U našoj zemlji obrazovni sistem će vam uglavnom obezbediti zadovoljne i ponosne roditelje…ali ukoliko želite dostojanstvo…ponos…slobodu…i Status Čoveka…jedini put je u stalnom radu na sebi…i postepenom apgrejdovanju svojih sposobnosti…
Uporno…svakodnevno…i neograničeno…
I potpuno je nebitno da li ste doktor…profesorka…inženjer…majstor…frizerka…kuvar…žigolo ili starleta…
Taj princip važi za svakoga…i svugde…
Neke profesije su doduše potrebnije na nekim geografijama…
A neke nisu…
I to je tako oduvek…
Ali ni to nije problem ukoliko ste spremni da radite na sebi i da realno sagledavate realnost…okolnosti…pisana i nepisana pravila koja važe oko vas…i kretanja u prirodi i društvu…
Čuvajte se samo ogročenosti…besa…i očajanja…ukoliko ste baš vi ispali malčice baksuz sa svojim sposobnostima… i interesovanjima koja su vas zanimala…u sredini koja zahteva neka potpuno druga…
Zamislite krdo zebri koje tvrdoglavo i prkosno ne želi da napusti svoje parče savane…iako vode nema pa nema…mesecima…a oduvek je reka baš tu proticala…
Trk tada više nije igra…već beg…u spas…
Svet je vazda i bio…kao njihova koža…
Pa kome koja boja odgovara…
I ko se u koju uklopi…
Stalno prilagođavanje…
Evolucija…
Ukoliko ste srećnik…i ne morate da se selite…i reka kod vas teče i dalje…
Samo napred…
Iskoristite to…
Učite svaki dan…probajte nove stvari…i izlazite iz zone komfora…
Radite na sebi…tanjite mane…i podebljavajte vrline…
Stičite nove sposobnosti…iskustva i moći…
I gledajte da budete najbolja verzija sebe u tome što radite…
Ili u tome novom što ćete početi da radite…prilagođeni…uvremenjeni i adaptirani na realnost…
Jer znate sugurno i onu…
„Još niko nikad nije postao bogat a da je mrzeo trenutak kada ponedeljkom ujutru treba da krene na posao“
Eto ga sutra…
Uprite…iz petinih žila…
Ili zastanite…razmislite…pa ga izokrenite…naglavačke…
Iznenadite ga…
Uzimanjem…
Knjige u ruke…
Interneta…
Klešta…
Makaza…
Kutlače…
Tegova…
Telefona…
Ili pasoša…
Želim vam svu sreću…
I držim vam palčeve…
Najbolje godine (Takvima) tek dolaze…