Suština onoga što bi psihoterapija trebalo da pruži u jednom klipu…
Susret dve duše…
Otkrivanje istina…
Emocije…
Saosećanje…Podrška…Ljubav…
Savezništvo spram muke…
Prijateljstvo…
I Nada…
Zato je toliko i važna…
Zato je toliko i volim…

Jako volim one Đoletove stihove…“samo lepo možeš ružiti…zavist valja i zaslužiti“…
I često ih se setim kada posmatram svo to more hejterskih kometara i ružnog…kojim je internet prosto preplavljen…
Hejtere ne treba shvatiti nikako drugačije nego kao besplatne konsultante…
Niko neće toliko detaljno i posvećeno obratiti pažnju na sve naše propuste…greške i mane od njih…
Zato ih i treba ceniti…
I uvažiti…
Ispraviti greške ukoliko su u pravu…
Ili nastaviti po svom ukoliko nisu…za nijansu motivisaniji da još više uspemo…
I nekako im se u sebi zahvaliti na tome što nas čine boljim…
Ko nema nijednog jedinog hejtera nešto gadno pogrešno radi…ili jednostavno uopšte ni ne postoji…
Prosto je…
Ukoliko smo svesni jedne potpuno logične činjenice da nas ne mogu svi voleti…
I da su ukusi po difoltu sasvim različiti…
I ukoliko smo sigurni u sebe i u to što radimo…
Ukoliko smo mi sami po svom ukusu…
I ukoliko smo ponosni na to što stvaramo…
Oni su pravi blagoslov koji će nam pomoći da se pozabavimo suštinom…razvojem i uživancijom…
Dok se oni bakću oko sitnica i manje važnih detalja…
Svako i treba da radi svoje…
I pas…
I karavan…
Mali ljudi su se vazda i bavili drugim ljudima… Velikim su vazda Ideje bile prijemčljivije…
Kao i Raskošne Destinacije ka kojima su se žustro zaputili…
Ma koliko se Prašine podizalo okolo…

Odavno me nešto nije ovako oduševilo…
Pozivnica za proslavu povodom razvoda na kojoj piše – „Dali su sve od sebe i pokušali ali Tim i Lori se razvode…dođite da proslavimo kraj lošeg braka i povratak na dobro prijateljstvo…plus jedan pratioci su dobrodošli…naši će biti tu…“ 🙂
Moj advokat uvek kaže…ako su Ljudi dogovoriće se…
I svaki razvod bi upravo ovako i trebalo da izgleda…
Naravno…
Ukoliko smo ispunili tu sitničicu da zaista i budemo Ljudi…
Ništa nije više ljudski nego pogrešiti…
Ali je još ljudskije to shvatiti…izviniti se drugima a ponajviše i sebi…pa ispraviti grešku i jednostavno nastaviti dalje…ka nekoj novoj prilici…i sreći…
Bravo za Tima i Lori…
Očitali ste nam svima lekciju iz gospodstva i civilizovanosti…
Iz zrelosti i normalnosti…
I iz pameti i hrabrosti…
Nek’ vam je sa srećom ma gde se zaputili odavde…
Mada…
Duboko sam ubeđen da kod ljudi kao što ste vi i nije suštinsko pitanje da li će pronaći sreću…
Već kada…
Svakako…
Nek’ bude što pre…

Ukoliko zanemarimo zaista užase lošeg roditeljstva kao što su zlostavljanje…zanemarivanje…ili jednostavno suštinski manjak roditeljske normalnosti i ljubavi…koji pervazivno oštećuju decu…
Najčešći način kako roditelji danas upropašćuju svoju decu je to što pokušavaju da pripreme Put za njih…umesto da se fokusiraju na pripremu Dece za put…
Stoga dobro roditeljstvo uvek za posledicu ima nekoliko reči koje odzvanjaju u tim malim glavama…
Voljen sam…
Vredim…
Nisam nešto posebno…ali mogu puno ako se potrudim…
Znam šta se sme…a šta ne…
Imam pravo da idem gde mi je važno i lepo…
Svašta sam ja i prošao…
Pametan sam…
Snaći ću se…
A i ako se ne snađem…imam uvek gde da se vratim…kod Mojih…
Ma biće sve dobro…kad tad…
Ko je to usadio svojoj deci…dobar je roditelj…
Ko to ima u sebi…pravi je srećnik…
Pustite proklete novce…nekretnine…poslove…veze i protekcije…
Dragocenijeg nasledstva od toga šta će neko u dubini duše misliti o sebi jednostavno nema…
Tu sa ljubavlju…podrškom i nadahnućem nikada ne treba štedeti…