Месечне архиве: март 2020

Korona godina

Ako je nešto dobro u ovom karantinu…to je mogućnost da se konacno odbranimo od praznine prezauzetog života…
I da se presaberemo…
Da vidimo šta nam je zaista neophodno…
Šta je važno…
A bez čega se vala i može…
Da donesemo bitne odluke…
I da odaberemo koje ćemo to sve Poduhvate pokrenuti od prvog dana redovnog stanja…
Ja sam na primer odlučio da štedim…
I da još više trošim na Suštinske Radosti…
I vreme…
I energiju…
I novac…
Neobično je važno da kad sve ovo jednom prođe znamo čemu želimo da se vratimo…
A čemu ne…
Prosto odavno nije bila bolja prilika da se predomislimo…
I opametimo…
Ja na primer ne pamtim prvu godinu nezaposlenosti…
Po toj muci…
Već po tome što sam tada ostavio cigarete…
2009-ta je stoga bila jedna užasno sjajna godina…
Pravo pitanje nije što nam se sve ovo dešava…i kako ćemo izdržati…
Već po čemu dobrom bismo mogli da zapamtimo korona godinu?

Mic po mic

Jedan od najbanalnijih a najdelotvornijih saveta ikada je da bez obzira koliko je neki problem veliki…on je sastavljen od manjih i jednostavnijih delova…
Tako mu i treba pristupiti…
I jedan po jedan deo rešavati…
Neverovatno je koliko se takvim načinom razmišljanja može postići…
Uostalom…
Negde na drugoj godini fakulteta sam shvatio da je najbrži i najlakši način da završim Medicinu upravo da dobro naučim jedno jedino ispitno pitanje…
Danas…
Pa sutra drugo…
Naravno da ima mnogo gorih…nepoštenijih i nelogičnijih problema od studiranja…koje je ipak jedno od retkih oblasti života koje u suštini zavisi samo od nas…i našeg zalaganja…
Ali je princip uvek isti…
Trud daje znanje..
Znanje daje samopouzdanje…
Samopouzdanje ubija strah…
A ko se ne plaši…
Taj može napred…
Ka svojim ciljevima…
A onda i mic po mic…
Ka Sreći!

Preporuke za čitanje

Moja preporuka za karantin:
Hararijeva triologija – genijalan pogled na našu vrstu
Uve – za dušu
Piterson – jako jako pametno
Metro 2033 – jer obožavam distopijsku naučnu fantastiku
Frankl – jer se ne može bez smisla
Jalom ( i sve ostalo od njega) – jer je sve što se dešava samo deo života
Bogati otac – jer će novac biti još važniji kada sve ovo prođe
Srećno nam vreme koje smo ni krivi ni dužni dobili!
Uživajte 🙂

Karakter i sudbina

Kriza ne stvara karakter…
Ona ga otkriva…
I mnogo nas se tu grdno iznenadi…
I često razočara…
Ali…
Nema ničeg ljudskijeg nego otkriti da na nama nešto baš i nije kako treba i kako bi moglo biti da je bilo sreće…
Ne daj Bože da se rađamo kao finalna verzija sebe…
No upravo na tako otkrivenom karakteru se onda…ukoliko ima potrebe…i može raditi…
I on se može unapređivati…odakle god počeli…
Gubitnici nikad nisu ni bili ljudi koji dožive poraz već oni koji ništa iz tog poraza ne nauče…
I koji odustanu od dalje Borbe…
Uostalom samo budale nikad ne menjaju mišljenje…
I obično više vole sebe nego istinu…
I zato nažalost često i nagrabuse…od opasnosti koje su se mogle izbeći uz pomoć samo nekoliko mrvica mudrosti…i par oštrih zaokreta u razmišljanju…
Zamislite da Soni i dalje pravi samo video kasete i kasetofone…jer je tako navikao…i lakše mu je…a i ko će sad sve da menja…
Naravno da je jako komplikovano i teško prilagođavati se…
I da zahteva jako puno vremena…
Ali…
Ko to od nas ne moze naučiti španski?
Ukoliko zaista odluči…
Doduše…
Nekima će trabati godina…a nekima pet…
Ali je uvek moguće…
I ko zna…
Možda nam srodna duša upravo pijucka vino na nekoj Majorci…i smeši se…na španskom…
Prosto je…
Uprkos oštrom protivljenju profesionalaca koji proriču sudbinu…
Najbolji način da se budućnost predvidi… iskontroliše…unapredi…i da dobijemo lakši i lepši život je da zakopamo duboko po sebi…
Danas…
I da ojačamo…
Da postanemo hrabri…
Mudri…
I sposobni…u što više polja koja nam mogu koristiti…na putu ka našim Vrednostima…
Jer…
Čuli ste sigurno već onu staru Heraklitovu da…
Karakter čoveka postaje njegova Sudbina…

Karantin

„Izludeću u karantinu…
Ovo je zaista neizdrživo…i nepodnošljivo…
I dokle će bre više ovo mučenje da traje…“
Najčešće rečenice na seansama ovih dana…
Ne znam…
Da je lako baš i nije…
Pre dvadeset dana sam gledao smeštaje na Airbnb-u za Evrposki kongres psihijatara u Madridu koji je trebalo da bude sad u petak…i razmišljao se da li ću stati u Odelo za kongrese…
A sada se radujem što su svi Moji dobro…što nemamo Baš Jako Ugroženih i što još uvek imamo internet i struju…
I svima nam je šok…
I ipak smo većina nas najrazmaženija sorta Homo Sapiensa od samog osnivanja vrste…
I toliko mnogo nam je potreba i neophodno…i na toliki smo komfor i luksuz navikli…
Da je pad morao biti strmoglav…
Ali…
Kao i uvek u ljudskoj vrsti nije pitanje u količini muke koja je pred nama…već u tome šta nam trpljenje te muke donosi…
Odlazak kod ginekologa je pretpostavljam neprijatan…ali je neodlazak smrtonosan…
Nema veće muke od hemioterapije…osim možda umreti od neke karcinomčine bez nade i bez ispaljenog metka…
Do četrdesete planiram otići na svoju prvu kolonoskopiju…ne zato što…da izvinete volim da mi nešto bude u dupetu…već zato što je karcionom debelog creva drugi najčešći karcionom kod muškaraca na Balakanu…cigarete sam već ostavio…ima deset godina…a za prostatu je rano…
Studiranje je sam pakao većini…ali je rad za mizernu satnicu potpuno nespojiv sa zdravim razumom…a ne možemo baš svi ni biti talentovani za fudbal i pevanje…a ni zlikovci…
Upustiti se u strahote preduzetništva u maloj bari punoj krokodila je strašno…ali je u poređenju sa besmislom državne službe i prodajom duše đavolu korporacije…majčina dušica…
Prići devojci kad si mlad i slobodan je hod po minskom polju…ali se većina kada ostari i prestane da bude slobodno mnogo više kaje zbog propuštenih prilika nego zbog blamova…koji preko noći postaju sjajne anegdote…
Živa je muka singl devojci od 35 da izađe iz paradigme „pojaviće se neko“…i da napravi prvi korak…ali je usamljenost po skandinavskim psihijatrima od skoro isto dijagnoza…na F…
Da sam dinar dobio svaki put na terapiju kada mi je neko rekao da ne može da krene na nešto tipa ples ili MMA ili engleski…jer to ne zna i obrukaće se…i svi će mu se smejati…ozbiljno bih se obogatio…a jeeeeste…naravno…na ples ćemo krenuti tek kad pobedimo na svetskom prvesntvu u tangu…i na MMA tek kad potpišemo za UFC…a na početni nivo engleskog tek kad nam izgovor postane kao kod britanske kraljice…
I tako u nedogled…
Ovaj Univerzum nije preterano kreativan po pitanu opcija…
Postoje četiri vrste izbora koje možemo napraviti…koji će nas potom odvesti u jednom od četiri ponuđena smera…
Neprijatnom i beskorisnom…
Prijatnom ali beskorisnom…
Neprijatnom ali korisnom…
I…
Prijatnom i korisnom…
O prvom i četvrtom ne bih trošio reči…
Nemojte raditi posao koji ne volite…koji ne znate da radite…na kome vam je nepijatno…i na kome ste malo plaćeni…i naravno ostanite na poslu koji volite…koji znate da radite…na kome vam je prijatno…i za koji ste adekvatno nagrađeni…
I nastavite da ćuvate dobru vezu u kojoj je lepo i lako…i koja ima perspektivu…
I bež te od loše u kojoj je ružno i teško…i u kojoj nema perspektive…
Međutim…
Jedna od najvećih mudrosti u životu je pravilno i pravovremeno odabrati između druge i treće opcije…
I oni koji u tome često uspeju su pravi Majstori Života…
I najlakše ćete ih prepoznati po tome što su najčešće dugo i uoporno stvarali dobre živote u kojima posle mogu natenane uživati…
Što su učili…postali eksperti…pa naplatili…i potrošili…
Što su se razvijali kao Ljudi…postali dopadljivi…pa se dopali onima koji se i njima dopadaju…i umnožili…
Što su čuvali zdravlje…da bi imali sa čime protiv starosti i bolesti…
Što su proširivali zonu komfora…dok stvarno nije postala prijatna…na najudaljenijim mestima…
Što su prljali maltene svaki deo sebe…osim obraza…
Što su odbijali arteficijalne izvore hormona sreće…i mukotrpno stvarali autentične…
Što su ulagali u najvrednije valute…nedostupne novcu…
Put do sreće je obično popločan mukom…
I znate sigurno onu staru da se sreća ne može naći već se samo može stvoriti…
Proći će i karantin…
Nerijatna a vrlo korisna star…
Koja nas je možda i sačuvala kao vrstu…u nekim tmurnijim vremenima…
Zamislite samo da se krijete u zamku od vandala u starom veku…kuge u srednjem…kolere u prvom svetskom ili da ste jevrejin u drugom…
I to bez interneta!!!
Proći će svakako…
I nažalost nema bolje i pametnije opcije od toga da ostanemo kod kuće…
Jer…
Dobra odluka je uvek ona koja donosi najveću moguću sreću za najveći mogući broj ljudi…
A ovo su jako teška vremena…
No…
Kako god da je napolju…
Prave odluke su se uvek donosile iznutra…
Junaštvo je još od Marka Miljanova bilo braniti sebe od drugoga…svim silama…pa makar to bio i virus…
Ali je ponekad mnogo važnije obratiti pražnju na Čojstvo…koje se vazda sastojalo u tome da druge zaštitimo od sebe…pa makar prenosili i virus…
Teška su vremena…
Ali kako bismo drugačije mi Mali Obični Ljudi i došli u priliku da navežbamo i jedno i drugo…
I postali Veliki…
Ostanite kod Kuće!
Smrt Koroni!
Živeli Ljudi!
Živeo Život!

Teška vremena

Odavno ne čuh ništa pametnije od…
„Teška vremena stvaraju jake ljude…
Jaki ljudi stvaraju dobra vremena…
Dobra vremena stvaraju slabe ljude…
Slabi ljudi stvaraju teška vremena…“
Nepoznati autor
I prosto oduvek važi da krizna vremena u ljudima rađaju i ono najbolje i ono najgore…
Prava je sreća…
Što taj krucijalni izbor nikada nije do okolnosti…
Već je vazda do Čoveka…