„Dete je otac čoveka“
Sigmund Frojd
Maske
Оставите одговор
Месечне архиве: април 2020
Umerenost
Postoji samo jedan ispravan odgovor na maltene svako pitanje koje se može potegnuti na psihoterapiji…
I sastoji se od svega tri reči…
Umerenost je zlato…
Fontana želja
Da mi je neko rekao da ću sve svoje seanse prebaciti na skype…
Da će mi moja omiljena fotelja za rad zvrljati prazna…
I da danima neću izlaziti iz kuće…zdrav i prav…i to u aprilu…mesecu kada je Beograd svetska prestonica lepote…
Ne bih mu verovao…
No…
Odavno znam…
Živ se čovek na sve navikne…
I dobro je da je tako…
I da nije te magične sposobnosti odavno bismo izumrli kao vrsta…
Sapijens je zagospodario svetom zbog najsofisticiranije i najbrže sposobnosti adaptacije…
I ta sposobnost nam omogućava da preživimo neke neviđene muke i neprijatnosti…
I svakojake šokove…
Međutim…
Ta sposobnost može biti i mač sa dve oštrice…
Trpeti je racionalno i zdravo samo ako su naše okolnosti nepromenjive…
Ukoliko su promenjive…ne treba trpeti ni minut više nego što je neophodno…
Ukoliko trpimo samo zato što smo navikli…i mrzi nas i strah nas je da se promenimo…nije problem do okolnosti koje nas muče…več do nas…
I tu treba potražiti promenu…
I lek…
I po pitanju veze u kojoj smo…
I po pitanju posla kojim se bavimo…
I po pitanju porodice iz koje smo…
I po pitanju ljudi sa kojima provodimo vreme…
I po pitanju zemlje u kojoj živimo…
I po pitanju bilo koje neprijatnosti koja nas nervira…
Uostalom…
Znate kako je najlakše skuvati žabu…
Samo polako dogrevate vodu…
Dok se ona ne navikne na to da je skuvana…
Trpljenje treba prolongirati samo dok ne obezbedimo sebi prigodno mesto za doskok…
I dok ne prikupimo snagu sa skok…
Ma koliko nam šapice bile vične trnju…pravi spas za njih je prošetati po nečemu mekanom…
Za neki Morski Pesak su one zaista dizajnirane…
I prava je šteta što toliko često…zamišljeni u ozbiljne filozofske ekspertize i mudre dubioze…zaboravimo na iskonsku psihoterapijsku tehniku…
Staro dobro Rešavanje Problema…
Inicijativu…
I Promenu…
Jer…
Znate sigurno onaj čuveni vic sa fontanom i novčićem…
Nije pokvarena fontana želja…
Već Magija ne funkcioniše dok se Novčić ne ubaci…
Karantin za loše
Socijalno distanciranje od ljudi koji nas ne zaslužuju i koji nisu dobri za nas nije ekskluzivno i neophodno samo u doba pandemije…
Ono je zdravorazumski imperativ…
Uvek…
Što pre naučimo sebe da žaštitimo…
Što se pre ustoličimo na prvom mestu u našim sopstvenim životima…
I što pre postavimo nepremostive distance i neprobojne granice ljudima pošastima…
Što pre oformimo večni karantin za loše…
To će se pre i sve ostalo vratiti u normalu…
A pogotovo mi sami…
Grinč
Jedan šarmantan podsetnik kako zloba nastaje…
I još važnije…
Kako se leči i pobeđuje…
Topla preporuka 🙂
Život u nedeljama
Najpotresniji dijagram koji sam ikada video…
Što duže gledam sve više shvatam da je i u najboljem slučaju kvadratića baš malo…
Užasno malo…
A koliko ih samo lako i glupo proćerdamo…
I na kakve sve trivijalnosti…
Zaraženi čekanjem i odlaganjem i životarenjem…
Virusima smrtonosnijim od svih…
Zaista…
Ne postoji veća zabluda od one da ima vremena…
I možda ni nema većih Majstora od onih koji žive kao da ga nema…
Kukavice
Strah ne može zaustaviti smrt…bol…i patnju…
Ali je odličan u zaustavljanju života…radosti i ostvarivanja…
I zato možda ni ne postoji važnija stvar koju treba naučiti i razviti u sebi…
Od Hrabrosti…
Jer bez nje…
Nema ni života…
Makar ne onog dobrog…
Džabe čoveku svo blago ovog sveta ako ne može da uradi jednu potpuno besplatnu a sasvim neprocenjivu radnju…
Da se jednostavno pogleda u ogledalu…
Svako jutro…
Ogledalo nikad ne laže…
I osećaj koji tada imamo u stomaku je definitivno najbolji i najprecizniji pokazatelj koliko smo postigli u životu…
A kako ćemo znati da smo hrabri…
Prosto…
Ukoliko i dalje idemo ka onome što nam je najvrednije…uprkos strahu…bolu…patnji…i svim mogućim nedaćama…
Ne možemo biti kukavice…
Kretenka i Đubre
„Zamislite doktore ona Kretenka nije na kraju ništa htela sa mnom…načisto me iskulirala“…
Reče moj klijent nakon neuspešnog desanta na zauzetu ženu…
I nasmeja me od srca… 🙂
A posle smo se i zajedno slatko ismejali kada je osvestio šta je u stvari rekao…
I kako ga u stvari poštenje njegove simpatije iritira…i još više frustrira…
Ali i privlači…
Ili…
„Ono Đubre će ponovo na Novu godinu sa svojom rođenom ženom…crko da Bog da“…
Vapaj moje nesrećne i na pogrešnom mestu u pogrešno vreme zaljubljene klijentkinje…
Ogrezle u samopovređivanju…i čekanju da joj se sudbina pokrene…iako ju je sama sebi čvrsto usidrila…u plitkom…
I još odzvanja savetovalištem njen smeh kada smo skoro evocirali koliko je iracionalna bila…pre samo pola godine…
Kad neko počne sam sebe da zeza…i da se smeje ranijim verzijama svog razmišljanja…i da se zdušno šali na svoj račun…psihoterapija je gotova…i sasvim suvišna…
Njima više niko ništa ne može…
Eto…
Setite se ovih tragikomičnih primera kada se sledeći put budete sekirali oko toga šta neko priča o vama…
Epiteti koji su nam nakačeni mnogo češće govore o ljudima koji nam ih kače…
Nego o nama samima…
I apsolutno su uvek subjektivni…jer proističu iz motiva…nadanja…emocija…i sistema vrednosti koji su individualni…a ne univerzalni…
I ne mogu nam ama baš ništa dok im mi to ne dozvolimo…
I dok imamo u posedu Dragocenosti važnije i vrednije od svih…
Mirnu Savest…
I Sadašnjost u skladu sa onim kako mi mislimo da treba…
A možemo da se sasosećajno i od srca nasmejemo kako smo nekad iracionalni bili…
Tom Waits
„Način na koji radiš bilo šta je način na koji radiš sve“
Tom Waits
Win win situacija
Ponekad nema boljeg i delotvornijeg načina da oporavimo motivaciju i da prekratimo prokrastinaciju od toga da postavimo sebi dva vrlo jednostavna pitanja…
Da li postoji neki drugi i lakši način da postignemo to do čega nam je stalo?
I da li bez toga nečega uopšte i možemo?
Na primer…
Mene dogodine čeka specijalistički iz psihijatrije…
Grane medicine koju obožavam…
Kojoj se divim…
Koja je potpuno fascinantna i spektakularna…
I čija je širina možda i najveća lepota…
Naravno dok ne krenete učiti…
Kada ta sveobuhvatnost postaje živi pakao…
Jer kraja nigde nema…
Nažalost…od iskona jednostavno ne postoji lakši i bolji način da neko postane pravi psihijatar od toga da utrne učeći…godinama…
A tek nema puno većih muka od toga da neko radi posao koji ne zna…i koji posledično ni ne može da zavoli…
Najbolja posveta koju sam ikada dobio na stručnoj knjizi je ona koju je napisao moj Profa…koji je i napisao tu knjigu…uzor…legenda…erudita…boem…i ljudina…kratko ali vrlo delotvorno…“Vlado…nauči svoj posao tako da na njega ideš kao u Kafanu!“…
I neviđeno je zadovoljstvo gledati ga kako nakon ambulante od 50 pacijenta…pita hoćemo li na ručak…dok ja gledam u zid od premora…iako sam samo sedeo u uglu… slušao…u upijao šta radi…
I od tada znam…
Dobro odrađen posao ne umara…
I daje nam osećaj da smo nakon njega i zaslužili da sebi ugodimo…
A što se tiče drugog pitanja…bez psihijatrije mogu…ali neću…jer mi je stalo…i to je moj san…
I ne vidim nešto čime bih se drugo mogao baviti…
Čim otkriju kako da ubacimo znanje u glavu bez učenja…tako što ćemo utaknuti neki usb u mozak…eto me prvog u redu…
Ali do tada…nažalost samo je jedan put preda mnom…
Stoga…
Pozdravljam vas za vikend…
Draga Guzice nadam se da ćeš izdržati…
Hajde…pa nije nam prvi put…
Ko da nešto drugo nas dvoje i znamo raditi…
Prava je sreća da barem znam učiti…
Uzgred budi rečeno…
Em me taj trud na duge staze vodi mom poimanju Dolce Vite…
Em ni ne znam šta bih pametnije u ovih 60 sati zatvorenosti i mogao da radim…
A dobro znam…
Čim sednem da učim…
Momentalno će mi se raditi sve ono što mi je prethodnih dana dosadilo da radim…
Prava win win situacija… 🙂
dr VLADIMIR ĐURIĆ 