Месечне архиве: април 2020

Fontana želja

Da mi je neko rekao da ću sve svoje seanse prebaciti na skype…
Da će mi moja omiljena fotelja za rad zvrljati prazna…
I da danima neću izlaziti iz kuće…zdrav i prav…i to u aprilu…mesecu kada je Beograd svetska prestonica lepote…
Ne bih mu verovao…
No…
Odavno znam…
Živ se čovek na sve navikne…
I dobro je da je tako…
I da nije te magične sposobnosti odavno bismo izumrli kao vrsta…
Sapijens je zagospodario svetom zbog najsofisticiranije i najbrže sposobnosti adaptacije…
I ta sposobnost nam omogućava da preživimo neke neviđene muke i neprijatnosti…
I svakojake šokove…
Međutim…
Ta sposobnost može biti i mač sa dve oštrice…
Trpeti je racionalno i zdravo samo ako su naše okolnosti nepromenjive…
Ukoliko su promenjive…ne treba trpeti ni minut više nego što je neophodno…
Ukoliko trpimo samo zato što smo navikli…i mrzi nas i strah nas je da se promenimo…nije problem do okolnosti koje nas muče…več do nas…
I tu treba potražiti promenu…
I lek…
I po pitanju veze u kojoj smo…
I po pitanju posla kojim se bavimo…
I po pitanju porodice iz koje smo…
I po pitanju ljudi sa kojima provodimo vreme…
I po pitanju zemlje u kojoj živimo…
I po pitanju bilo koje neprijatnosti koja nas nervira…
Uostalom…
Znate kako je najlakše skuvati žabu…
Samo polako dogrevate vodu…
Dok se ona ne navikne na to da je skuvana…
Trpljenje treba prolongirati samo dok ne obezbedimo sebi prigodno mesto za doskok…
I dok ne prikupimo snagu sa skok…
Ma koliko nam šapice bile vične trnju…pravi spas za njih je prošetati po nečemu mekanom…
Za neki Morski Pesak su one zaista dizajnirane…
I prava je šteta što toliko često…zamišljeni u ozbiljne filozofske ekspertize i mudre dubioze…zaboravimo na iskonsku psihoterapijsku tehniku…
Staro dobro Rešavanje Problema…
Inicijativu…
I Promenu…
Jer…
Znate sigurno onaj čuveni vic sa fontanom i novčićem…
Nije pokvarena fontana želja…
Već Magija ne funkcioniše dok se Novčić ne ubaci…

Karantin za loše

Socijalno distanciranje od ljudi koji nas ne zaslužuju i koji nisu dobri za nas nije ekskluzivno i neophodno samo u doba pandemije…
Ono je zdravorazumski imperativ…
Uvek…
Što pre naučimo sebe da žaštitimo…
Što se pre ustoličimo na prvom mestu u našim sopstvenim životima…
I što pre postavimo nepremostive distance i neprobojne granice ljudima pošastima…
Što pre oformimo večni karantin za loše…
To će se pre i sve ostalo vratiti u normalu…
A pogotovo mi sami…

Život u nedeljama

Najpotresniji dijagram koji sam ikada video…
Što duže gledam sve više shvatam da je i u najboljem slučaju kvadratića baš malo…
Užasno malo…
A koliko ih samo lako i glupo proćerdamo…
I na kakve sve trivijalnosti…
Zaraženi čekanjem i odlaganjem i životarenjem…
Virusima smrtonosnijim od svih…
Zaista…
Ne postoji veća zabluda od one da ima vremena…
I možda ni nema većih Majstora od onih koji žive kao da ga nema…

Kukavice

Strah ne može zaustaviti smrt…bol…i patnju…
Ali je odličan u zaustavljanju života…radosti i ostvarivanja…
I zato možda ni ne postoji važnija stvar koju treba naučiti i razviti u sebi…
Od Hrabrosti…
Jer bez nje…
Nema ni života…
Makar ne onog dobrog…
Džabe čoveku svo blago ovog sveta ako ne može da uradi jednu potpuno besplatnu a sasvim neprocenjivu radnju…
Da se jednostavno pogleda u ogledalu…
Svako jutro…
Ogledalo nikad ne laže…
I osećaj koji tada imamo u stomaku je definitivno najbolji i najprecizniji pokazatelj koliko smo postigli u životu…
A kako ćemo znati da smo hrabri…
Prosto…
Ukoliko i dalje idemo ka onome što nam je najvrednije…uprkos strahu…bolu…patnji…i svim mogućim nedaćama…
Ne možemo biti kukavice…