Месечне архиве: јануар 2017

Nasilje

Оставите одговор

Po najnovijim statistikama jedna od cetiri zene u Srbiji trpi nasilje…
Da li je to….
Tvoja majka?
Tvoja sestra?
Tvoja partnerka?
Tvoja cerka?
Nasilje je apsolutno neprihvatljivo…i nedopustivo…
I trebalo bi da predstavlja tzv. deal breaker…prekid svakog odnosa…u kome se desi…
Jos je vaznije da ne zmurimo pred istim…nego da mu se na svaki nacin suprotstavimo…
Cutanje o nasilju…i necinjenje…su takodje svojevrsno cinjenje…i podrska nasilnicima…
Stoga…
Stop nasilju nad zenama!

Skype sa roditeljima

Оставите одговор

16142238_1873017892711925_4114464658151164792_n

Budućnost psihoterapije je u skype (online) seansama…
Budućnost naše zemlje je u inostranstvu…
Tako da ja skoro 40% svoje prakse imam na taj način…
Sa našim Mozgovima odlivenim u Čikago…Sidnej…i Abu Dabi…
I znam…koliko je teško ostaviti sve…zbog nečega što ti je neophodno…
Koliko je to situacija u kojoj možeš postati zadovoljan…ali ne i srećan…
Možda u sledećoj generaciji…i ako si tamo pošao baš nesrećan…
I znam koliko je Nostalgija…opasan igrač…
U mom psihoterapijskom pravcu Humor je dobrodošao i blagotvoran…i ponekad sruši Kulu Iracionalnosti…začas…i odjedanput…
I nebitno je da li su vam roditelji na Bežanijskoj Kosi ili sa druge stane Globusa…
Ljubav je viralna…
I ko hoće nađe način…
A ko neće…nađe izgovor…

Profesor i kafa

Оставите одговор

Volim ovu priču…
Seća me na neke Profesore koji su vrlo uticali na moj način razmišljanja…Sistem Vrednosti…i Dubinu Pogleda….
Rol modele…
Učitelje…
Koji su me uputili u Kosmos racionalnog…
I otkrili tajnu veštinu upravljanja razmišljanjem, emocijama i ponašanjem…

Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.

Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem.

„Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe“, rekao je i povukao se u kuhinju.

Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih…Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane…

„Poslužite se“.

Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:

„Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A, ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A, onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice.

Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu… poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u kafi.

Pijete kafu, a ne šoljicu.

Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno, govore ljubazno, vole velikodušno…”