Архиве категорија: Psihijatrija

Jovan Marić

17903424_1661650000809831_3169931602313374637_n17883807_1661650040809827_1273564126274489419_n

Back to basic…
Prva stranica udzbenika iz psihijatrije na medicinskom fakultetu…Knjiga Profesora Jovana Marica…
Vrhunska metafora…
Iliti…
Ljubav na prvi pogled

Advertisements

20 ANTISTRES TRIKOVA ZA OPUŠTANJE

Često dobijam pitanje „kako da se opustim?“…
Sustinski odgovor je rad na unutrašnjim konfliktima i psihičkim problemima koji nas pritiskaju…
Što nije lako…
I potreban je veliki trud…
I svakako vreme…
Međutim…
Ponekad je sasvim dovoljno problemu prići spolja i odraditi neke kozmetičke izmene…koje su zlata vredne…
Stoga…
Evo 20 ANTISTRES TRIKOVA ZA OPUŠTANJE:

1. DISANJE je najjednostavniji i najefikasniji način za suzbijanje stresa. Vežbe disanja pomažu kod snižavanja krvnog pritiska, fokusiranja misli i “čišćenja” uma. Za brzo “punjenje baterija” i smirivanje nerava, probajte ovu laganu vežbu.
– Udobno se smestite na stolicu tako da su vam leđa ispravljena uz naslon.
– Zatvorite oči.
– Udahnite lagano kroz nos. Pratite dah i osetite kako vam se pluća pune čistim vazduhom.
– Zadržite dah dok brojite do dva.
– Lagano izdišite kroz usta, duvajući vazduh napolje.
– Ponovite ovo 5 ili 10 puta.
Ovu vežbu možete raditi bilo kada i bilo gde. Primetićete razliku već posle drugog udisaja, a nakon više od 5 puta potpuno ćete osetiti vidljivi napredak u otklanjanju nervoze.
razgovor

2. RAZGOVOR SA PRIJATELJIMA može da pomogne da stresne stvari sagledate iz nekog manje frustrirajućeg ugla. Moja koleginica ima čudnu naviku da čak “porazgovara” i sa svojom plišanom igračkom. Tvrdi da i to deluje. Ja nisam probao.

3. FOTOGRAFIJE koje vas podsećaju na vesele trenutke postavite na mesto koje će vam biti lako dostupno. Možete napraviti folder na računaru ili u mobilnom telefonu. Sećanja na lepe događaje dovešće do oslobađanja dopamina, hormona koji prirodno povećava nivo raspoloženja i “ubija” stres.

4. MOĆNA OLOVKA. Kao i razgovor, pisanje dnevnika, ili jednostavno zapisivanje misli i opisivanje sopstvenih emocija takođe pomaže sagledavanju problema iz drugog ugla i time smanjuje nivo stresa.

5. MEDITACIJA se uglavnom praktikuje uz vežbe disanja radi opuštanja. Možete da uključite i fokusiranje na pozitivne afirmacije koje ćete izgovarati u sebi, ili jednostavno da pratite svoje disanje dok ne osetite da vam se um “pročistio” i da vam se vratio osmeh na lice.

6. VOĐENA VIZUELIZACIJA je vrsta meditacije ili samohipnoze. Možete koristiti neke od online sadržaja koji preporučuju antistres muziku sa glasom koji vas vodi kroz ovaj vid tehnike. Neke od kompilacija pomažu kod specifičnih problema kao što su držanje dijete ili prestanak pušenja, ali je većina rađena za opšte opuštanje i smanjenje stresa.

7. KREĆITE SE. Fizička aktivnost može da pomogne kod svih vrsta mentalnih problema. Dokazano je da čak i lagana šetnja podiže raspoloženje.

8. RAZMRDAVANJE UZ MUZIKU. Istraživanja su dokazala da muzika pomaže u otklanjanju nervoze. Sastavite svoju listu veselih pesama, koristeći računar ili mp3 plejer, pa pevajte ili plešite kad god vam se ukaže prilika. Ovo je ponekad čudno za okolinu, posebno ako to radite dok čekate prevoz na stanici, ali je svakako delotvorno za vaš nervni sistem (meni je uvek bilo prijatnije ako sam tada u društvu svojih drugara, pa mi se i oni pridruže).
razmrdavanje_muzika

9. SKLONITE SE OD DRAMATIČNIH PRIČA. Kada se nađete u centru nečijih negativnih emocija, ili neko želi da vam ispriča tužnu priču, nađite izgovor i – bežite!

10. KVALITETAN SAN je mnogo više od odmora tela zarad lepote. Kontinuirani san održava naše telo i duh u ravnoteži. Premalo sna vezuje se za sve probleme – od srčanih tegoba do depresije, otežane koncentracije i neproduktivnosti.

11. UŽIVANJE U SITNICAMA. Umesto da svoje zadovoljstvo bazirate na odlascima na velike žurke ili utakmice, za koje ćete odvojiti popriličnu sumu novca, probajte da uživate u sasvim malim stvarima. Udobno se smestite u svoju omiljenu fotelju čitajući knjigu, pogledajte smešne video klipove ili, ako ste u prirodi, posmatrajte ptice, insekte i druge životinje. Ponekad je dovoljno da se samo okrenete oko sebe i uživate u trenutku.

12. VODITE RAČUNA O ISHRANI. Brza hrana, grickalice i gazirani sokovi dovode do usporavanja metabolizma, zdravstvenih problema i letargije. Jedite sveže voće i sirovo povrće ako želite da imate više energije.

13. POSTAVITE KRATKOROČNE CILJEVE. Ako je stres nastao kao rezultat obimnog projekta ili dugoročnog cilja, obavezno svoje obaveze “stavite” na papir, kreirajte lakše ciljeve koji će vas voditi ka rešavanju onog najdaljeg i najobimnijeg. Provereno, deluje!

14. ISKORISTITE SOPSTVENU “SISTEMSKU PODRŠKU”. Kada ste u fazi da morate da “pobegnete” od problema tako što ćete se “baciti” na alkohol ili slatkiše (meni je i ovo OK sve dok ne pređe u svakodnevnu naviku), savet je da umesto toga pozovete svoju “sistemsku podršku” – “mrežu” porodice i prijatelja. Jednog kontaktirajte telefonom, drugom napišite e-mail, a trećem sms poruku. Vaša “baza” u kontaktu sa “sistemskom podrkom” na najbolji mogući način može da dobije ohrabrenje, kao i motivaciju.

15. SETITE SE SVOJIH DOSADAŠNJIH USPEHA. Dok prolazite kroz stresan period, zastanite na momenat i setite se prošlih izazova i situacija koje su vam bile krizne, ali ste ih uspešno prevazišli. “Oživljavanje” sopstvenih uspeha podstaći će vašu odlučnost i dovesti vas do novih kreativnih rešenja trenutne situcije.

16. UPLATITE DEPOZIT U BANCI “KARME”. Čineći nešto lepo za nekog drugog osim za sebe je sjajan način da se osećate dobro. Priključite se volonterskoj grupi ili samostalno pomažite drugima kad god ste u prilici. Trenutak kada tuđe probleme stavite ispred svojih, i pokušate da pomognete, lako će podići nivo vaše energije.

17. KUPANJE ZA OPUŠTANJE. Opustite se plivajući u velikom bezenu ili jednostavno napunite kadu i uživajte u toploj kupki. Voda oslobađa od napetosti, opušta mišiće kao i celo telo.

18. ORGANIZUJTE SE! Sredite “džumbus”! Iako organizacija obaveza, kao i sređivanje haosa može da izgleda kao odlaganje i odugovlačenje rada, ipak sređivanje sobe, radnog stola ili drugog radnog prostora može da bude korisno kod otklanjanja nervoze.

19. SEDITE PRAVO! Ako se osećate kao da su vam svi problemi sveta naslonjeni na ramena, postarajte se da vaše telo ne “otkriva” tu priču okolini. Sedite ili stanite ispravljenih leđa ili uradite vežbe istezanja da regulišete protok krvi i napunite energijom i telo i um.

20. VREME JE ZA PAUZU! Bitno je da “skontate” kada je vreme za pauzu. Možda je to baš u trenutku kada radite na nekom obimnom zahtevnom projektu. Pauza često može da pomogne, ne samo kod smanjenja stresa, već i pristupa temi ili problemu iz nekog novog ugla.

Marihuana

Relativno mali procenat ljudi koji konzumiraju marihuanu, progredira ka „opasnijim“ drogama..Medjutim…

Apsolutno svi ljudi, koji su „zavrsili“ na heroinu, su poceli sa marihuanom..

Svi do jednog…

Stoga…

Ukoliko napravite jasan proncip da NIKADA necete probati ni marihuanu…imate 100% -nu sigurnost da nikada necete postati narkoman…

Malo li je to?

Šta je REBT?

Šta je u kratkim crtama REBT (Racionalno Emotivno Bihejvioralna Terapija), psihoterapijski pravac kojim se ja bavim?

Oblast psihoterapije tokom 50-ih godina postala je bogatija za još jedan psihoterapijski pravac kognitivno-bihejvioralne orijentacije. Albert Ellis osmislio je novi, integrativni pristup koji je nazvao REBT (racionalno emotivno bihejvioralna terapija). Zasnovan na tvrdnji koju je formulisao grčki filozof Epiktet, da “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”, REBT uzima u obzir kako emocije, tako i kognicije i ponašanja klijenta. Ne čine nas srećnim, uznemirenim ili zabrinutim situacije koje nam se dešavaju u svakodnevnom životu, već način na koji mi posmatramo te situacije . Od načina na koji razmišljamo zavisi način na koji ćemo se ponašati i osećati.

Teorijske postavke

Teorijske pretpostavke na kojima počiva praksa REBT najviše se tiču odnosa mišljenja, emocija i ponašanja. Osnovno teorijsko pitanje nije ZAŠTO tako postupaju, nego KAKO da pomognu sebi da postupaju racionalno. Ljudi mogu da misle o svom mišljenju tako da je zadatak da prepoznaju svoje samo-poražavajuće misli i da ih MENJAJU.

Nekoliko naizgled jednostavnih principa leži u osnovi REBT psihoterapije:

˚ Osećamo se onako kako mislimo, odnosno naša uverenja u najvećoj meri određuju naše emocije.

˚ Mi smo odgovorni za naše emocije i ponašanja, što znači da sebe uznemiravamo pogrešnim načinom razmišljanja, koji možemo da promenimo, samo ako smo motivisani za promenu. Naši emocionalni poremećaji potiču od naših nekonstruktivnih uverenja.

˚ Naša uverenja se mogu menjati, a ako posledica menjanja našeg razmišljanja, tj. uverenja promeniće se naša osećanja i ponašanje.

Šta je to ABC model?
Osnovni princip promene u REBT-u podrazumeva rad na promeni svojih nekonstuktivnih uverenja, što za posledicu ima promenu emocija i ponašanja. ABC model predstavlja osnovni radni okvir u REBT terapiji, tzv. ABC model u kome A predstavlja aktivirajući događaj (situaciju), B -naša uverenja koja su u vezi sa datim aktivirajućim događajem i C – ponašanja i emocije koje doživljavamo u toj situaciji. REBT nas uči da događaj sam po sebi ne utiče automatski na naša osećanja i ponašanja, već da ona zavise od načina na koji smo ih mi obradili, tačnije od naših uverenja. Ukoliko su naša uverenja konstruktivna (racionalna) za posledicu ćemo imati konstruktivna, samopomažuća osećanja i ponašanja, dok će posledica nekonstruktivnog razmišljanja (iracionalna uverenja) biti nekonstruktivne i samoosujećujuće emocije i ponašanja.

U skladu sa ABC teorijom izveden je zaključak kako su ljudska bića u velikoj meri sama odgovorna za stvaranje sopstvenih emocionalnih smetnji i poremećaja. Jedno od važnih pitanja je i to kako se emocionalni poremećaj održava. On se potkrepljuje iracionalnim rečenicama koje osoba neprestano govori sama sebi. Pošto, po Elisu, mi uglavnom osećamo onako kako mislimo, poremećene emocionalne reakcije kao što su depresija i anksioznost uzrokovane su i održavane samoporažavajućim sistemom uverenja koji se sastoji od konstruisanih i internalizovanih iracionalnih uverenja.

Filozofski principi

REBT neguje pre svega praktičan pristup rešavanju problema. Umesto da klijent i terapeut provode vreme na terapiji pokušavajući da steknu uvid i razumeju na koji način su iracionalna uverenja klijenta evoluirala i kako su tu evoluciju oblikovala ranija životna iskustva, kako odnosi sa značajnim osobama, REBT se usmerava na sagledavanje mogućih rešenja, na akciju i na praktične korake koje osoba treba da preduzme kako bi ostvarila željeni cilj.

Ciljevi

REBT se razlikuje od drugih psihoterapija po tome što ne stavlja naglasak na istraživanje prošlosti, već se fokusira na promenu trenutne procene, mišljenja i ponašanja, u odnosu na sebe, druge i uslove pod kojima ljudi žive.

Osnovni cilj u REBT-u jeste navesti klijente da ispitaju i promene neka od svojih najosnovnijih uverenja, naročito ona koja dovode do smetnji i poremećaja. Terapeutov zadatak se uglavnom sastoji u otkrivanju i napadanju iracionalnih, samoporažavajućih i nerealističnih verovanja i njihovo zamenjivanje racionalnijim, logičnijim i funkcionalnijim načinima mišljenja.

Terapijski odnos

Terapeut radi na tome da kod svojih klijenata razvije interesovanje za sebe samog, interesovanje za druge ljude, samokontrolu, toleranciju, fleksibilnost, prihvatanje neizvesnosti i obaveza, logično mišljenje, izlaganje riziku, veću toleranciju na frustraciju i odgovornost za sopstvene teškoće i poremećaje.

REBT terapeut je izuzetno aktivan, demonstrativan, ali i konfrontirajući. Elis je insistirao baš na takvoj upotrebi snažne, direktne komunikacije kojom se klijent navodi da odustane od iracionalnih ideja kojima sam sebe sputava. Baš zbog toga što je REBT vrlo konfrontativan i direktan, ne mora biti dobar izbor za sve klijente. Nekome će direktivan pristup REBT terapeuta biti previše agresivan.

Terapeut bezuslovno prihvata klijenta kao pogrešivo ljudsko biće, ali ne pokazuje previše topline zbog rizika da ne potkrepi uverenje da “me drugi moraju prihvataiti, voleti, da mi moraju pomoći“, (što može biti srž emocionalnog poremećaja). Između terapeuta i klijenta postoji ravnopravan i saradnički odnos. REBT svoj repertoar intervencija dosta bazira i na humoru. Iskustvo REBT terapeuta ukazuje na to da ovakav metod rada pogoduje najvećem broju klijenata u rešavanju njihovih emotivnih i psiholoških problema.

Jedna od važnih karakteristika ovog pravca jeste što terapija ne traje dugo, ali je vrlo intenzivna.

Primena

REBT se uspešno primjenjuje za pomaganje ljudima sa veoma različitim kliničkim i nekliničkim problemima, a u najvećoj meri se koristi za terapiju depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja i fobičnih poremećaja.

REBT se takođe koristi za podsticanje ličnog razvoja i samoaktualizacije (ostvarivanje ličnih potencijala). Sadrži detaljne principe (kao što su prosvećujući interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji mogu biti upotrebljeni za pomaganje ljudima u razvijanju funkcionalnije filozofije življenja i ponašanja u skladu sa njom. Sve češće se koristi za veću efikasnost na radnom mestu.

Zaključak

REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujući im kako da postanu svesni svojih uvjerenja i stavova koji stvaraju ova neželjena psihička stanja, i kako da promene ova disfunkcionalna uverenja i stavove. Proces promene je edukativan, tako da omogućava klijentima da pomažu sami sebi čak i kada je formalna terapija završena. Ovaj samopomažući aspekt REBT-a predstavlja jednu od najvećih snaga terapije usklađene sa zahtevima savremenog društva. Uz učenje klijenata kako da upravljaju svojim životima, REBT terapeuti koriste brojne terapijske tehnike, uključujući razumevanje životne filozofije svojih klijenata, emocionalno saosećanje i strategije rešavanja problema.

Stres gojaznost

Da li ste čuli za STRES GOJAZNOST?

Da stres utiče na apetit mnogi su se uverili na svojoj koži, bilo da su u tim trenucima počeli da pustoše frižider ili su otišli u drugu krajnost i prestali da jedu. Na koju stranu će „prevagnuti tas” zavisi od nivoa napetosti.

LUČENJE KORTIZOLA

Kada se nađu u stresnoj situaciji, neki ljudi konzumiraju enormne količine hrane, dok drugi potpuno izgube apetit. To ne zavisi od odnosa koji neka osoba ima prema stresu ili hrani, već je pokazatelj nivoa napetosti u organizmu koju proizvodi stres.

Upravo zbog činjenice da akutni stres proizvodi visoku napetost, a hronični konstantnu ali nisku napetost, ljudima u hroničnom stresu presti veliki rizik od gojaznosti.

Za razliku od akutnog stresa u kojem prestaje lučenje kortizola istog trenutka kada prođe stresna situacija, u stanju hronične napetosti lučenje ovog hormona se nastavlja. Posledica toga je ulazak organizma u „crvenu zonu” u kojoj ga čekaju napetost, nesanica, strepnja i verovatno depresija.

HRANA KAO SPAS

Produžena napetost dovodi do iscrpljivanja organizma, a osoba nesvesno počinje da traga za hranom bogatom mastima i ugljenim hidratima, koja će joj vratiti energiju, smiriti napetost i doneti opuštenost i zadovoljstvo.

Kontrola stresa jakom hranom i, eventualno, dužim spavanjem jeste korisna, ali u ograničenom vremenskom periodu. U suprotnom, ulazi se u začarani krug (napetost-hrana-napetost), što dovodi do ozbiljnih psiholoških, fizioloških i estetskih problema.

KAKO SE IZVUĆI?

Prva pomoć može biti savladavanje stresa prirodnim sredstvima, kao što su meditacija, joga, progresivna mišićna relaksacija, preokupacija kreativnim i ispunjujućim aktivnostima, fizička aktivnost ili seks.

ALI IPAK…

Jedino pravo rešenje za izlazak iz ovog začaranog kruga je:

1) TERAPIJA REŠAVANJEM PROBLEMA (Problem- Solving Therapy)
2) KOGNITIVNO BIHEJVIORALNA PSIHOTERAPIJA (life couching ili savetovanje)

Koje, uz pomoć i vođenje od strane edukovanog i posvećenog psihoterapeuta, mogu omogućiti klijentu koji je izazvan gojaznošću da napadne problem tamo gde on i nastaje, a ne tamo gde on stvara posledice.
I da, takođe, budu taj presudni vetar u leđa, koji će omogućiti klijetnu da pobedi u toj borbi sa samim sobom, a da kao nagradu dobije dug život na gornjoj granici ličnih kapaciteta.

KOJA JE RAZLIKA?

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PSIHIJATRA, PSIHOLOGA I PSIHOTERAPEUTA?

Veoma često dobijam u inbox pitanja vezano za ovu tematiku, pa sam rešio da ukratko objasnim razliku između ova tri zamnimanja:

Sigurno ste u novinama, na televiziji, filmovima kao i u svakodnevnom životu čuli za psihologe, psihijatre, psihoterapeute. Ali u čemu je razlika između ovih zanimanja i čime se ti ljudi zapravo bave? Većina ljudi nije informisana šta ti pojmovi stvarno znače i na koju vrstu stručnjaka se odnose.

Često se u medijima, naročito u holivudskim filmovima pridaje gotovo misteriozni značaj ovim zanimanjima, psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti često su predstavljeni kao ljudi sa nekakvim natprirodnim moćima, koji su u stanju da čitaju misli i da upravljaju životima drugih ljudi itd. Ovakav uticaj medija stvara brojne zablude, dezinformacije i osnov za brojne predrasude prema ovim zanimanjima. Zato ćemo u ovom tekstu pokušati da na najjednostavniji način objasnimo čime se bave ovi profesionalci i u čemu su osnovne razlike između navedenih pojmova.

Najčešća predrasuda među ljudima u našoj zemlji je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut zapravo sinonimi, odnosno da se radi o jednoj te istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva. To ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara.

Psiholozi i psihijatri imaju sasvim različito obrazovanje, psiholozi su stručnjaci koji su završili studije psihologije dok su psihijatri stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari a psiholozi nisu.

Šta rade psihijatri?

Psihijatri su lekari koji rade u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove, uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Psihijatrijski pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu, pacijent prvo dolazi sa odgovarajućim uputom u određenu ustanovu, psihijatar obavlja intervju sa pacijentom sa namerom da prikupi osnovne medicinske i opšte podatke o pacijentu (anamneza) koji mu služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze (određivanje vrste poremećaja) na osnovu kojih dalje prepisuje određenu vrstu farmakoterapije (lekove), donosi odluke o vrsti lečenja (kućno lečenje, lečenje u dnevnoj bolnici, zadržavanje na odeljenju itd).

Šta rade psiholozi?

Za razliku od toga, psiholozi nisu lekari, njihov pristup tretmanu ljudi sa psihičkim tegobama nije medicinski. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) ali i drugim nemedicinskim ustanovama u kojima mogu pružati psihološku pomoć osobama koje imaju neke psihičke smetnje (kao što su škole, preduzeća, državna i privatna psihološka savetovališta, obdaništa itd). U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.

Ko su psihoterapeuti?

Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, a u nekim evropskim zemljama i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije. Tako da nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti, to su samo oni koji su završili određene edukacije. U našoj zemlji ne postoji posebno i zvanično zanimanje (delatnost) psihoterapeut, za razliku od zanimanja psiholog i psihijatar. Psihoterapija predstavlja jednu vrstu psihološkog tretmana (specifične veštine, neki će reći zanata) čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju neke psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju različite vrste emocionalnih problema, problema u komunikaciji ili samo žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični rast i razvoj, saznaju nešto više o sebi i poboljšaju kvalitet svog života.

Dakle, ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu nikakvi čarobnjaci koji imaju neke natprirodne moći, oni ne proriču sudbinu i ne čitaju misli drugim ljudima već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.

Anorgazmija

Šta je ANORGAZMIJA?

Anorgazmija je delimični ili potpuni izostanak orgazma u toku seksa ili seksualne stimulacije. Daleko je češća kod žena nego kod muškaraca. Zapravo, kod žena je do te mere uobičajena da je tek nedavno počela da bude posmatrana kao problem koji treba i može da se reši, a ne kao normalno stanje polovine svetske ženske populacije.

Razlikuju se dve vrste anorgazmije:

Primarna, generalizovana, anorgazmija predstavlja potpuno odsustvo orgazma ikada u životu. Ovo stanje se skoro nikad ne javlja kod muškaraca, osim u izuzetnim slučajevima bolesti ili fizičke traume. Prema nekim statistikama, 5-10% žena u Americi nikada nije doživela orgazam.

Sekundarna anorgazmija predstavlja retko ili teško postizanje stanja orgazma. Ona može biti situaciona (npr. kada osoba ne može da dostigne orgazam u toku seksualnog čina sa partnerom, ali može prilikom masturbacije) ili se može potpuno nasumično javljati, uslovljavajući seksualnu frustraciju i nezadovoljstvo sopstvenim seksualnim životom. Sekundarna anorgazmija je mnogo češća kod žena (procenjuje se na oko 46% ženske populacije), dok se kod muškaraca znatno ređe javlja.

Ovde ćemo pričati o ženskoj anorgazmiji i njenim mogućim uzrocima. U sledećem blogu predložićemo par načina za prevazilaženje poteškoća u postizanju orgazma.

Razni faktori mogu izazvati anorgazmiju. Neki od ovih faktora su fizički i zdravstveni, dok su drugi psihološke prirode, a veruje se da kulturno-siciološka pozadina ima značajan uticaj.

Uzroke ženske anorgazmije možemo da podelimo u četiri velike grupe:

Kulturni uticaji

Kulturni uticajiOno što smo naučile u detinjstvu provlači se kroz naš život do starosti. Da li su nas roditelji, škola, religija učili da je seks greh, da ne treba masturbirati? Da li je naša seksualna edukacija obuhvatala uglavnom mere opreza, „tehnikalije“ i fizičko-biološke aspekte? Da li nam je neko pričao o uživanju u seksu ili kako da imamo zadovoljavajući seksualni život? Čini se da su pozitivne strane seksa, zapravo, veća tabu-tema nego negativne.

Tu su, zatim, dupli standardi. Od žena se očekuje da budu pažljive u seksu, da ne menjaju partnere (često), kako ne bi bile proglašene „lakim“. S druge strane, u muškoj reputaciji pozitivna je osobina imati što više partnera. Ovo ima svoje opravdanje sa zdravstvene strane, jer žene mnogo lakše oboljevaju od seksualno prenosivih bolesti zahvaljujući svojoj anatomiji, dok muškarci mogu biti zdravi nosioci infekcije. Bez obzira na zdravlje, žene zbog ovakvih mišljenja često suprimiraju svoju seksualnost, pa samim tim ređe stavljaju do znanja partneru šta im prija i šta im je u seksu potrebno.

Možemo takođe pomenuti da se pod pojmom seks obično podrazumeva samo penilno-vaginalni odnos, pa mnogi drugi aspekti seksualnosti ostaju neistraženi. Orgazam se obično smatra ciljem seksa, kao i potvrda da je „seks bio dobar“, pa mnoge žene osećaju pritisak kako ne bi razočarale partnera, što u izvesnom broju slučajeva čak dovodi do glumljenja orgazma. Pritisak bilo kakve vrste izaziva anksioznost i negativno utiče na seksualno uzbuđenje.

Individualni faktori

Jedan od glavnih faktora iz ove grupe je – neznanje. Mnoge žene nemaju dovoljno ili adekvatno znanje o svojoj seksualnosti, često se plaše da istražuju ili da se upuštaju u seksualno uživanje. Uzrok ovome je najčešće sredina u kojoj je je žena odrastala i kulturne norme koje su u toj sredini prihvaćene.

Individualni faktori i G tačka. U jednom od prethodnih članaka pisali smo o novim otkrićima vezanim za G-tačku. G-tačka je jednostavno fizičko objašnjenje zašto mnoge žene ne doživljavaju orgazam za vreme penilno-vaginalnog odnosa, već mnogo lakše stimulacijom rukom ili vibratorom. Samom penetracijom, stimulacija G-tačke je indirektna, pa je dodatna „pomoć“ potrebna.

Takođe, ako se ne osećate dobro u svom telu, ako ne volite sopstveni izgled, često ćete prepustiti partneru aktivnu ulogu u vođenju ljubavi. Jednom sam čula prijatelja da komentariše: „Devojke koje nisu lepe su mnogo bolje u krevetu – jer imaju osećaj da moraju više da se potrude“. Ne znam da li je to istina i ne znam koliki je on uzorak imao da bi mogao da postavi ovo opšte pravilo, ali na sopstvenoj koži sam osetila koliko promena stava prema sebi samoj može da se odrazi na aktivno učešće u seksu. Što sam sama sebi lepša, to se osećam sigurnije i poželjnije, a samim tim smem više da tražim, pa više i dobijam od partnera.

Ukoliko žena pati od nekih emocionalnih problema (anksioznost, stres, depresija), može imati poteškoća da se seksualno uzbudi. Takođe, žene koje su bile zlostavljane imaju vrlo ozbiljne probleme u uspostavljanju normalnog seksualnog života nakon toga. U ovim slučajevima, rešenju problema se mora pristupiti pažljivo, a najbolje je početi traženjem stručne pomoći.
Veza

Da nema veze ne bi bilo ni seksa. Dobro, priznajem, nije uvek sve tako jednostavno, ali ako ste u vezi, a u krevetu nije sve sjajno, uđite u dublju analizu.

Komunikacija u vezi je važna. Možda nemate dobru komunikaciju. Kao što je prethodno pomenuto, žene retko uzimaju aktivnu ulogu, a još ređe stavljaju do znanja ili govore partneru šta žele i šta im prija. Prvih par puta kada partneru saopštite neku svoju želju, možda ćete se osećati čudno – kao da je sva magija nestala onog trenutka kada izgovorite reči. Zbog čega on ne zna šta želite, nego morate da mu kažete? Pa, ne može da zna. Svi smo različiti. A pored toga – on nije žensko.

Da li postoje druge poteškoće u vezi? Možda nepoverenje, dosada? Generalno nezadovoljstvo vezom? Možda vaš partner zapravo nije dobar u krevetu?

Niko ne sme da vam kaže šta sa sopstvenom vezom da radite, saveti tog tipa su mene uvek dovodili do ludila. Ali jedna jedina rečenica je uspela da me pokrene da iz korena promenim nešto u vezi. Zapravo da promenim vezu. Ta rečenica bila je: „Da li si srećna?“

Često su žene te koje vode računa o kontracepciji i zaštiti od seksualno prenosivih bolesti, pa i to stvara svojevrstan pritisak i smanjuje mogućnost za potpuno prepuštanje seksualnom uživanju.

Seksualno opredeljenje je takođe jedan od uzroka nezadovoljstva vezom i seksom, pa ga samim tim možemo svrstati među uzroke anorgazmije.
Zdravstveni uzroci

Postoje lekovi koji mogu negativno uticati na seksualnu želju i na doživljavanje orgazma, kao što su neki antidepresivi, kao i neki lekovi za sniženje povišenog krvnog pritiska.

Hronične bolesti ili fizičke traume takođe mogu uzrokovati anorgazmiju. Tako na primer gluvoća, dijabetes ili multipla skleroza mogu uzrokovati lošiju reakciju na seksualne stimuluse i slabiju uzbuđenost. Povrede u predelu karlice, histerektomija, povrede u predelu kičmenog stuba, sve mogu biti uzrok nemogućnosti doživljavanja orgazma.

U svim ovim slučajevima, bitno je problemu pristupiti individualno, konsultovati zdravstvene stručnjake i pažljivo i postepeno uspostavljati ravnotežu u seksualnom životu.

U najvećem broju slučajeva rešenje postoji. Nisu svi uzroci isti, neki su ireverzibilni, dok se drugi mogu ukloniti sa samo malo treninga i truda.

Orgazam, naravno, nije jedino dobro u seksu, ali zašto bi iko bio uskraćen za taj oblik uživanja?