Архиве категорија: Psihijatrija

Panični napad

Na slici ispod su kriterijumi za dijagnozu paničnog napada…
Ukratko…
Ukoliko do njega niste imali drugih zdravstvenih problema…telesnih i psihičkih…
Ukoliko ste se jako uplašili…
I ukoliko imate najmanje četiri od pobrojanih četrnaest simptoma…
Vrlo verovatno je u pitanju „samo“ panični napad…
A ne smrt koja je došla po svoje…
Niti teška bolest koja je upravo pokazala svoje zloslutno lice…
Niti početak ludila…
Ta činjenica dosta govori i o tome gde treba da potražite pomoć…
Znate već ko je školovan da leči panične napade…
A veoma dobra vest je da danas maltene ni ne postoji panika koja se ne može suzbiti uz stručnu psihoterapiju…i eventualno dobro odmerene lekove…
Po tom pitanju je nevidjena sreća što je trenutno 21. vek…

Spas nakom traume

O podršci nakon traumatizacije…
O tome koliko je socijalna podrška važna…
I o tome kako ne postoji bolji lek za traumu od toga da preduzmemo neku akciju koja simbolizuje trijumf nad bespomoćnošću i očajem…
A to je…iako je ponekad zaista preteško…ipak uvek moguće…
Pogledajte samo Fondaciju Tijana Jurić…
Od najveće muke do nečega što će spašavati drugu decu…
Najveća komplementarna prednost budućnosti u odnosu na prošlost je što je ona promenjiva…
Zato u njoj i treba tražiti lek…
I spas…
Bravo!
Svaka čast!
I ogromna podrška!

Benzodijazepini

Ukratko…
Srpske Univerzalne Lekove – benzodijazepine (lorazepam, bromazepam, leksijum, ksalol, ksanaks, bensedin, rivotril i ostale anksiolitike) NE TREBA uzimati po potrebi…
A pogotovo ni BEBE kompleks kako to od milošte naziva jedna moja prijateljica (bensedin + brufen)…koji obožava da drmne nakon teškog dana na poslu…
Nikada i nikako…
Jer tako obično naprave više štete nego koristi…
Prosto je…
Ili je neko dovoljno bolestan pa mu je potrebna svakodnevna dobro odmerena anksiolitička terapija koju će propisati isključivo psihijatar…
Ili je neko dovoljno zdrav pa mu nije potrebna anksiolitička terapija uopšte…jer su to samo uobičajne negativne emocije koje život sa sobom nosi…
Eventualno se anksiolitk po potrebi može uzeti pred jasno ograničenu i „strašnu“ aktivnost kao što je letenje avionom ili odlazak kod stomatologa…
Ili u onim danima koji će ostati upamećeni kao najgori…kao što su dani kada sahranjujemo najbliže i tome slično…
Nažalost…
Srbija je crna rupa u Evropi po potrošnji benzodijazepina…
I neslavni rekorder po tome…
Možda bismo to mogli malčice preokrenuti…
Ako ne na nivou društva…
Za šta je svakako potrebno jako puno vremena…
Onda makar na nivou naše lične potrošnje…
Ili potrošnje u našoj porodici…
Prost podsetnik…
Ukolimo vam je psihijatar propisao benzodijazepin svakako ga uzmite…upravo tako kako je propisano…
Ukoliko vam ga je propisala komšinica nikako nemojte…
Osim ukoliko ste toliki srećnik da imate psihijatra u zgradi…
Što je jedna ozbiljna privilegija ovih dana… 🙂
Uostalom…
Ni u auto nećete sipati ulje koje je sipao neko ispred vas na pumpi…dok se ne konsultujete sa automehaničarom…
Zašto biste onda eksperimentisali sa lekovima…
I potencijalno ugrožavali nešto neuporedivo dragocenije…
Bitan deo prosvećenosti i intelektualnosti je znati da nešto ne znamo…
Samo Budale misle da su baš oni otkrili nešto što je brojnim ekspertima koji su celi svoj život posvetili nauci promaklo…
Stoga…
Hajmo biti mudri…
Čuvajmo automobile…
A neuporedivo više…
Čuvajmo sebe…

F 62.0

Hm?
Podseća li vas ovo na nekoga?
Na naše komšije…sugrađane…poznanike…prodavce…vozače…kolege…drugove iz škole…rođake…i partnere…
Možda i Zemljake…u najširem kontekstu te definicije…
Na sve nas?
Jesmo li svi kolektivno oboleli od F62.0?
Pa nije ni čudo…s obzirom šta smo sve preturili preko glave u poslednjih trideset godina…
Makar nam katastrofičnih iskustava nije manjkalo…
Često ljudima nije jasno kako psihijatri i psihoterapeuti „mogu“ raditi sa nekim ko je „težak“…
Prosto je…
Oni uvek u njima vide Ranjeno Dete…i pitaju se kako je do nečega uopšte i došlo…i shvataju da je lako pametovati u idealnim uslovima…i iz pozicije prijatnog i nežnog i mekanog…a da su i najveće patologije koje opserviraju ponekad samo „lakši“ način da se preživi veća muka…i da nema veće privilegije od dobre genetike i dovoljno dobrog detinjstva…i da smo svi mi mogli postati sve…samo da nije bilo sreće…
Lako je saosećati kad razumete…
No dobro…
Šta je tu je…
Preživljenja muka svakako nije doživotni alibi sa istrajavanje u patologiji…
Uvek se treba fokusirati na zdravo i na to šta moze postati još zdravije…
Jedna od osobina normalnosti je osloniti se na sebe i na svoju promenu…s obzirom da su spoljašnje okolnosti obično mnogo inertnije…a na nekim geografijama i trajno zakočene…u poziciji koja odgovara malobrojnima…
Stoga…
Use i u svoje kljuse…
Jedno od delotvornijih rešenja je u kreiranju Ličnih Mehura Normalnosti…sa vrlo strogim i rigidnim carinama…i jasnim i nepopustljivim uslovima i pravilima za ulazak u njih…
Koji će važiti po pitanju svega… Vesti…informacija…komentara…mišljenja…uticaja…dešavanja…aktivnosti…
Posebno vremena koje trošimo na nešto…
A pogotovo po pitanju Ljudi koji ulaze u naš život…
Jasno je oduvek…
Slično se sličnome raduje…
Lako se u živom pesku potone…
Ali su zato Ostrvca Normalnosti sada neuporedivo dragocenija…
Okačimo se na ista…
Ili postanino ista…
Pa ko zna…
Možda…ukoliko se jako potrudimo…i uspemo da se iskobeljamo iz šesdeset dvojke…
Ili da pomognemo nekom drugom da pretekne…i da dođe do vazduha…
Pa ko zna…
Mozda jednog dana i ovde zavlada normalnost…pristojnost…pozitivnost…podrška i saosećanje…
Ili makar neka simpatičnija patologija…
Na primer…
Jedna od mojih omiljenih…
F 45.32…
Psihogena flatulencija…
To je kad se neko potklobuči tokom velikog stresa…i nervoze…
Ko ona morska riba što se naduva kad se uplaši…
Rešava se mnogo jednostavnije…
Da ne kažem prirodno…i iskonski…
Po mogućstvu kad se taj neko osami… 🙂

Blistavi um

Sinoć ga uhvatih na tv-u…
O koliko samo volim ovaj film…
I koliko je samo dobar…
I koliko me je samo inspirisao…
Izašao je baš nekako pre no što ću i krenuti na predavanja iz psihijatrije na fakultetu…
I razneo me…
I nadahnuo…
I nekako dolio poslednju kap u tom smeru…
Sećam se…kao da je juče bilo… kada sam nakon jednog predavanja sav usplahiren i uzbuđen prišao Profesorki…tadašnjem strahu i trepetu…vedrini i oblaku katedre…
I pitao nešto u fazonu…“ Profesorka, da li ste gledali film…šta kažete?“…razrogačenih očiju…i naložen max…očekujući makar delimičnu raspamećenost koju sam ja duboko gajio…
Odgovor je bio…hajde tako da kažemo…akademski i vatrogasni… „Jesam…teška holivudska glupost“… 🙂
Što možda jeste i istina ukoliko gledamo čisto stručno…i esnafski…
Ali ako gledamo dušom…nema puno toplijih i inspirativnijih priča…
Međutim…
Dve su istine neupitne i sa jedne i sa strane…
Ukoliko imamo shizofreniju dve će okolnosti predominantno uticati na našu sudbinu i budućnost:
1. Imamo li nekoga ko nas jako voli…da bude tu uz nas…kad ni mi sami nismo tu za sebe…i ne možemo da procenimo šta je dobro za nas…a šta ne…
2. Hoćemo li poslušati savete psihijatara i piti propisane lekove…ili ne…što jako zavisi od stope naše emancipovanosti…
Ko ima prvo i ko je pametan za drugo…mnogo će se manje pomučiti…u paklu većem od svih…da ne zna šta je istina a šta ne…
Ali dobro…
I za epilepsiju su svojevremeno ljudi mislili da je zaposednutost đavolom i zlim silama…i vradžbinama…
Pa smo danas došli do toga da ljudi koji boluju od epilepsije zive potpuno normalne živote…i da maltene nema neizlečivih kliničkih slika…
Naravno uz LEKOVE…koji nisu savršeni ali su ubedljivo najbolja moguća opcija…a ne uz bogojavljenske vodice…čudotvorne eliksire… lepe priče…i čekanje na čudo…
Čvrsto verujem da će tako nešto jednom biti moguće i sa shizofrenijom…
I već i jeste u velikoj većini slučajeva…ukoliko smo dovoljno strpljivi i uporni…
Da ćemo i te neurotransmitere uspeti u potpunosti da zauzdamo…
Ukoliko se svi zajedno jako potrudimo…
I podignemo naše znanje i proscećenost na viši nivo…
I sa ove…
A i sa one strane…
Ovaj film blistavo pokazuje smer u kome treba ići..
I koliko PODRŠKA nije samo važna…
Ona je sve…

20 ANTISTRES TRIKOVA ZA OPUŠTANJE

Često dobijam pitanje „kako da se opustim?“…
Sustinski odgovor je rad na unutrašnjim konfliktima i psihičkim problemima koji nas pritiskaju…
Što nije lako…
I potreban je veliki trud…
I svakako vreme…
Međutim…
Ponekad je sasvim dovoljno problemu prići spolja i odraditi neke kozmetičke izmene…koje su zlata vredne…
Stoga…
Evo 20 ANTISTRES TRIKOVA ZA OPUŠTANJE:

1. DISANJE je najjednostavniji i najefikasniji način za suzbijanje stresa. Vežbe disanja pomažu kod snižavanja krvnog pritiska, fokusiranja misli i “čišćenja” uma. Za brzo “punjenje baterija” i smirivanje nerava, probajte ovu laganu vežbu.
– Udobno se smestite na stolicu tako da su vam leđa ispravljena uz naslon.
– Zatvorite oči.
– Udahnite lagano kroz nos. Pratite dah i osetite kako vam se pluća pune čistim vazduhom.
– Zadržite dah dok brojite do dva.
– Lagano izdišite kroz usta, duvajući vazduh napolje.
– Ponovite ovo 5 ili 10 puta.
Ovu vežbu možete raditi bilo kada i bilo gde. Primetićete razliku već posle drugog udisaja, a nakon više od 5 puta potpuno ćete osetiti vidljivi napredak u otklanjanju nervoze.
razgovor

2. RAZGOVOR SA PRIJATELJIMA može da pomogne da stresne stvari sagledate iz nekog manje frustrirajućeg ugla. Moja koleginica ima čudnu naviku da čak “porazgovara” i sa svojom plišanom igračkom. Tvrdi da i to deluje. Ja nisam probao.

3. FOTOGRAFIJE koje vas podsećaju na vesele trenutke postavite na mesto koje će vam biti lako dostupno. Možete napraviti folder na računaru ili u mobilnom telefonu. Sećanja na lepe događaje dovešće do oslobađanja dopamina, hormona koji prirodno povećava nivo raspoloženja i “ubija” stres.

4. MOĆNA OLOVKA. Kao i razgovor, pisanje dnevnika, ili jednostavno zapisivanje misli i opisivanje sopstvenih emocija takođe pomaže sagledavanju problema iz drugog ugla i time smanjuje nivo stresa.

5. MEDITACIJA se uglavnom praktikuje uz vežbe disanja radi opuštanja. Možete da uključite i fokusiranje na pozitivne afirmacije koje ćete izgovarati u sebi, ili jednostavno da pratite svoje disanje dok ne osetite da vam se um “pročistio” i da vam se vratio osmeh na lice.

6. VOĐENA VIZUELIZACIJA je vrsta meditacije ili samohipnoze. Možete koristiti neke od online sadržaja koji preporučuju antistres muziku sa glasom koji vas vodi kroz ovaj vid tehnike. Neke od kompilacija pomažu kod specifičnih problema kao što su držanje dijete ili prestanak pušenja, ali je većina rađena za opšte opuštanje i smanjenje stresa.

7. KREĆITE SE. Fizička aktivnost može da pomogne kod svih vrsta mentalnih problema. Dokazano je da čak i lagana šetnja podiže raspoloženje.

8. RAZMRDAVANJE UZ MUZIKU. Istraživanja su dokazala da muzika pomaže u otklanjanju nervoze. Sastavite svoju listu veselih pesama, koristeći računar ili mp3 plejer, pa pevajte ili plešite kad god vam se ukaže prilika. Ovo je ponekad čudno za okolinu, posebno ako to radite dok čekate prevoz na stanici, ali je svakako delotvorno za vaš nervni sistem (meni je uvek bilo prijatnije ako sam tada u društvu svojih drugara, pa mi se i oni pridruže).
razmrdavanje_muzika

9. SKLONITE SE OD DRAMATIČNIH PRIČA. Kada se nađete u centru nečijih negativnih emocija, ili neko želi da vam ispriča tužnu priču, nađite izgovor i – bežite!

10. KVALITETAN SAN je mnogo više od odmora tela zarad lepote. Kontinuirani san održava naše telo i duh u ravnoteži. Premalo sna vezuje se za sve probleme – od srčanih tegoba do depresije, otežane koncentracije i neproduktivnosti.

11. UŽIVANJE U SITNICAMA. Umesto da svoje zadovoljstvo bazirate na odlascima na velike žurke ili utakmice, za koje ćete odvojiti popriličnu sumu novca, probajte da uživate u sasvim malim stvarima. Udobno se smestite u svoju omiljenu fotelju čitajući knjigu, pogledajte smešne video klipove ili, ako ste u prirodi, posmatrajte ptice, insekte i druge životinje. Ponekad je dovoljno da se samo okrenete oko sebe i uživate u trenutku.

12. VODITE RAČUNA O ISHRANI. Brza hrana, grickalice i gazirani sokovi dovode do usporavanja metabolizma, zdravstvenih problema i letargije. Jedite sveže voće i sirovo povrće ako želite da imate više energije.

13. POSTAVITE KRATKOROČNE CILJEVE. Ako je stres nastao kao rezultat obimnog projekta ili dugoročnog cilja, obavezno svoje obaveze “stavite” na papir, kreirajte lakše ciljeve koji će vas voditi ka rešavanju onog najdaljeg i najobimnijeg. Provereno, deluje!

14. ISKORISTITE SOPSTVENU “SISTEMSKU PODRŠKU”. Kada ste u fazi da morate da “pobegnete” od problema tako što ćete se “baciti” na alkohol ili slatkiše (meni je i ovo OK sve dok ne pređe u svakodnevnu naviku), savet je da umesto toga pozovete svoju “sistemsku podršku” – “mrežu” porodice i prijatelja. Jednog kontaktirajte telefonom, drugom napišite e-mail, a trećem sms poruku. Vaša “baza” u kontaktu sa “sistemskom podrkom” na najbolji mogući način može da dobije ohrabrenje, kao i motivaciju.

15. SETITE SE SVOJIH DOSADAŠNJIH USPEHA. Dok prolazite kroz stresan period, zastanite na momenat i setite se prošlih izazova i situacija koje su vam bile krizne, ali ste ih uspešno prevazišli. “Oživljavanje” sopstvenih uspeha podstaći će vašu odlučnost i dovesti vas do novih kreativnih rešenja trenutne situcije.

16. UPLATITE DEPOZIT U BANCI “KARME”. Čineći nešto lepo za nekog drugog osim za sebe je sjajan način da se osećate dobro. Priključite se volonterskoj grupi ili samostalno pomažite drugima kad god ste u prilici. Trenutak kada tuđe probleme stavite ispred svojih, i pokušate da pomognete, lako će podići nivo vaše energije.

17. KUPANJE ZA OPUŠTANJE. Opustite se plivajući u velikom bezenu ili jednostavno napunite kadu i uživajte u toploj kupki. Voda oslobađa od napetosti, opušta mišiće kao i celo telo.

18. ORGANIZUJTE SE! Sredite “džumbus”! Iako organizacija obaveza, kao i sređivanje haosa može da izgleda kao odlaganje i odugovlačenje rada, ipak sređivanje sobe, radnog stola ili drugog radnog prostora može da bude korisno kod otklanjanja nervoze.

19. SEDITE PRAVO! Ako se osećate kao da su vam svi problemi sveta naslonjeni na ramena, postarajte se da vaše telo ne “otkriva” tu priču okolini. Sedite ili stanite ispravljenih leđa ili uradite vežbe istezanja da regulišete protok krvi i napunite energijom i telo i um.

20. VREME JE ZA PAUZU! Bitno je da “skontate” kada je vreme za pauzu. Možda je to baš u trenutku kada radite na nekom obimnom zahtevnom projektu. Pauza često može da pomogne, ne samo kod smanjenja stresa, već i pristupa temi ili problemu iz nekog novog ugla.

Marihuana

Relativno mali procenat ljudi koji konzumiraju marihuanu, progredira ka „opasnijim“ drogama..Medjutim…

Apsolutno svi ljudi, koji su „zavrsili“ na heroinu, su poceli sa marihuanom..

Svi do jednog…

Stoga…

Ukoliko napravite jasan proncip da NIKADA necete probati ni marihuanu…imate 100% -nu sigurnost da nikada necete postati narkoman…

Malo li je to?

Šta je REBT?

Šta je u kratkim crtama REBT (Racionalno Emotivno Bihejvioralna Terapija), psihoterapijski pravac kojim se ja bavim?

Oblast psihoterapije tokom 50-ih godina postala je bogatija za još jedan psihoterapijski pravac kognitivno-bihejvioralne orijentacije. Albert Ellis osmislio je novi, integrativni pristup koji je nazvao REBT (racionalno emotivno bihejvioralna terapija). Zasnovan na tvrdnji koju je formulisao grčki filozof Epiktet, da “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”, REBT uzima u obzir kako emocije, tako i kognicije i ponašanja klijenta. Ne čine nas srećnim, uznemirenim ili zabrinutim situacije koje nam se dešavaju u svakodnevnom životu, već način na koji mi posmatramo te situacije . Od načina na koji razmišljamo zavisi način na koji ćemo se ponašati i osećati.

Teorijske postavke

Teorijske pretpostavke na kojima počiva praksa REBT najviše se tiču odnosa mišljenja, emocija i ponašanja. Osnovno teorijsko pitanje nije ZAŠTO tako postupaju, nego KAKO da pomognu sebi da postupaju racionalno. Ljudi mogu da misle o svom mišljenju tako da je zadatak da prepoznaju svoje samo-poražavajuće misli i da ih MENJAJU.

Nekoliko naizgled jednostavnih principa leži u osnovi REBT psihoterapije:

˚ Osećamo se onako kako mislimo, odnosno naša uverenja u najvećoj meri određuju naše emocije.

˚ Mi smo odgovorni za naše emocije i ponašanja, što znači da sebe uznemiravamo pogrešnim načinom razmišljanja, koji možemo da promenimo, samo ako smo motivisani za promenu. Naši emocionalni poremećaji potiču od naših nekonstruktivnih uverenja.

˚ Naša uverenja se mogu menjati, a ako posledica menjanja našeg razmišljanja, tj. uverenja promeniće se naša osećanja i ponašanje.

Šta je to ABC model?
Osnovni princip promene u REBT-u podrazumeva rad na promeni svojih nekonstuktivnih uverenja, što za posledicu ima promenu emocija i ponašanja. ABC model predstavlja osnovni radni okvir u REBT terapiji, tzv. ABC model u kome A predstavlja aktivirajući događaj (situaciju), B -naša uverenja koja su u vezi sa datim aktivirajućim događajem i C – ponašanja i emocije koje doživljavamo u toj situaciji. REBT nas uči da događaj sam po sebi ne utiče automatski na naša osećanja i ponašanja, već da ona zavise od načina na koji smo ih mi obradili, tačnije od naših uverenja. Ukoliko su naša uverenja konstruktivna (racionalna) za posledicu ćemo imati konstruktivna, samopomažuća osećanja i ponašanja, dok će posledica nekonstruktivnog razmišljanja (iracionalna uverenja) biti nekonstruktivne i samoosujećujuće emocije i ponašanja.

U skladu sa ABC teorijom izveden je zaključak kako su ljudska bića u velikoj meri sama odgovorna za stvaranje sopstvenih emocionalnih smetnji i poremećaja. Jedno od važnih pitanja je i to kako se emocionalni poremećaj održava. On se potkrepljuje iracionalnim rečenicama koje osoba neprestano govori sama sebi. Pošto, po Elisu, mi uglavnom osećamo onako kako mislimo, poremećene emocionalne reakcije kao što su depresija i anksioznost uzrokovane su i održavane samoporažavajućim sistemom uverenja koji se sastoji od konstruisanih i internalizovanih iracionalnih uverenja.

Filozofski principi

REBT neguje pre svega praktičan pristup rešavanju problema. Umesto da klijent i terapeut provode vreme na terapiji pokušavajući da steknu uvid i razumeju na koji način su iracionalna uverenja klijenta evoluirala i kako su tu evoluciju oblikovala ranija životna iskustva, kako odnosi sa značajnim osobama, REBT se usmerava na sagledavanje mogućih rešenja, na akciju i na praktične korake koje osoba treba da preduzme kako bi ostvarila željeni cilj.

Ciljevi

REBT se razlikuje od drugih psihoterapija po tome što ne stavlja naglasak na istraživanje prošlosti, već se fokusira na promenu trenutne procene, mišljenja i ponašanja, u odnosu na sebe, druge i uslove pod kojima ljudi žive.

Osnovni cilj u REBT-u jeste navesti klijente da ispitaju i promene neka od svojih najosnovnijih uverenja, naročito ona koja dovode do smetnji i poremećaja. Terapeutov zadatak se uglavnom sastoji u otkrivanju i napadanju iracionalnih, samoporažavajućih i nerealističnih verovanja i njihovo zamenjivanje racionalnijim, logičnijim i funkcionalnijim načinima mišljenja.

Terapijski odnos

Terapeut radi na tome da kod svojih klijenata razvije interesovanje za sebe samog, interesovanje za druge ljude, samokontrolu, toleranciju, fleksibilnost, prihvatanje neizvesnosti i obaveza, logično mišljenje, izlaganje riziku, veću toleranciju na frustraciju i odgovornost za sopstvene teškoće i poremećaje.

REBT terapeut je izuzetno aktivan, demonstrativan, ali i konfrontirajući. Elis je insistirao baš na takvoj upotrebi snažne, direktne komunikacije kojom se klijent navodi da odustane od iracionalnih ideja kojima sam sebe sputava. Baš zbog toga što je REBT vrlo konfrontativan i direktan, ne mora biti dobar izbor za sve klijente. Nekome će direktivan pristup REBT terapeuta biti previše agresivan.

Terapeut bezuslovno prihvata klijenta kao pogrešivo ljudsko biće, ali ne pokazuje previše topline zbog rizika da ne potkrepi uverenje da “me drugi moraju prihvataiti, voleti, da mi moraju pomoći“, (što može biti srž emocionalnog poremećaja). Između terapeuta i klijenta postoji ravnopravan i saradnički odnos. REBT svoj repertoar intervencija dosta bazira i na humoru. Iskustvo REBT terapeuta ukazuje na to da ovakav metod rada pogoduje najvećem broju klijenata u rešavanju njihovih emotivnih i psiholoških problema.

Jedna od važnih karakteristika ovog pravca jeste što terapija ne traje dugo, ali je vrlo intenzivna.

Primena

REBT se uspešno primjenjuje za pomaganje ljudima sa veoma različitim kliničkim i nekliničkim problemima, a u najvećoj meri se koristi za terapiju depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja i fobičnih poremećaja.

REBT se takođe koristi za podsticanje ličnog razvoja i samoaktualizacije (ostvarivanje ličnih potencijala). Sadrži detaljne principe (kao što su prosvećujući interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji mogu biti upotrebljeni za pomaganje ljudima u razvijanju funkcionalnije filozofije življenja i ponašanja u skladu sa njom. Sve češće se koristi za veću efikasnost na radnom mestu.

Zaključak

REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujući im kako da postanu svesni svojih uvjerenja i stavova koji stvaraju ova neželjena psihička stanja, i kako da promene ova disfunkcionalna uverenja i stavove. Proces promene je edukativan, tako da omogućava klijentima da pomažu sami sebi čak i kada je formalna terapija završena. Ovaj samopomažući aspekt REBT-a predstavlja jednu od najvećih snaga terapije usklađene sa zahtevima savremenog društva. Uz učenje klijenata kako da upravljaju svojim životima, REBT terapeuti koriste brojne terapijske tehnike, uključujući razumevanje životne filozofije svojih klijenata, emocionalno saosećanje i strategije rešavanja problema.