Архиве категорија: Psihijatrija

Depresivne epizode

Uprkos uvreženom mišljenju depresija nije samo „nešto sam neraspoložen ovih dana“…
Depresija je neuporedivo više…
I skoro 10% ljudi na planeti se bori sa njom u ovom trenutku…
Na slici ispod je uputstvo kako mi gradiramo depresiju kada procenjujemo stanje nekog pacijenta…
U gornjem desnom uglu se nalazi broj potrebnih simptoma za svaki nivo težine depresivne epizode i potrebna dužina trajanja istih (koja je doduše uvek minimum dve nedelje)
Nivoi težine depresivnih epizoda su nam jako važni jer predstavljaju i orijentacioni vodič za dalje lečenje…

Blaga depresivna epizoda:

  1. Watchful waiting (budno praćenje – jer je često spontano povlačenje simptoma)
  2. Psihoterapija
  3. Bihejvioralna aktivacija (učestvovanje u nagrađujućim aktivnostima nasuprot povlačenju i pasivnosti)

Umerena depresivna epizoda:

  1. Monoterapija antidepresivom i/ili
  2. Psihoterapija

Teška depresivna epizoda:

  1. Kombinovana primena antidepresiva i psihoterapije (hospitalizacija) i/ili
  2. Elektrokonvulzivna terapija

Psihotična depresivna epizoda:

  1. Kombinovana primena antidepresiva i antipsihotika (hospitalizacija) i/ili
  2. Elektrokonvulzivna terapija

Iako učestalost depresije stabilno raste u čovečanstvu unazad decenijama…prava je sreća da se paralelno povećava i moć psihijatrije…
I da su mogućnosti koje danas imamo na raspolaganju kako bismo nekome pomogli da se izbori sa njom…ubedljivo najveće i najraznovrsnije ikad…

Zavisnost

Po međunarodnoj klasifikaciji bolesti dijagnoza Zavisnosti od psihoaktivnih supstanci se postavlja na sledeći način…
Pravo je pitanje da li zavisnost treba ograničiti samo na supstance?
Ili je izbor Poroka na koje se možemo navući neuporedivo veći…

Faze tugovanja

Iako je proces tugovanja najčešće pravi rolerkoster emocija…ipak postoje određene zakonosti i faze u tom procesu…
Najvažnije je da sebi dozvolimo pravo da osećamo…
I da damo sebi vreme da se oporavimo od gubitka…
Pa polako…
Dan po dan…
Ka nekoj novoj realnosti…
I ka nekom novom smislu…

Alkoholizam

Najkraći skrining test za alkoholizam se zove CAGE upitnik i za njegovo popunjavanje je potrebno svega pola minuta…
Pitanja su vrlo jednostavna…
1. Da li ste u poslednje vreme razmišljali da smanjite pijenje? (Cut)
2. Da li ste se u poslednje vreme osećali uznemiravano povodom primedbi iz okoline o pijenju i povodom preporuka da smanjite pijenje ili prestanete piti? (Annoyed)
3. Da li ste u poslednje vreme imali osećaj krivice zbog pijenja? (Guilt)
4. Da li ste ikada osetili potrebu da popijete alkoholno piće rano ujutru da biste smirili svoje nerve i da biste se otarasili mamurluka? (Eye opener)
Ukoliko osoba potvrdno odgovori na dva pitanja…reč je o osobi koja bi trebalo da potraži stručnu pomoć u vezi daljeg ispitvanja alkoholizma…
I potencijalnog lečenja…
Iako ne postoji oblast medicine u kojoj je prevencija važnija od bolesti zavisnosti…
I po pitanju lečenja zavisnosti nikad u istoriji čovečanstva psihijatrijski armamentarijum nije bio potentniji…

Fluorescetno roze

„Normativna adolescentna kriza predstavlja bolest adolescencije kao što je biser bolest školjke“
Veliki Donald Vinikot
Koliko mi se samo sviđa ovaj opis nenormalnosti kroz koju prolaze maltene svi normalni adolescenti…tokom svog razvoja…
Takođe…
Uvek mi se dopadao onaj klasični opis doajena dečije i adolescentne psihijatrije koji su uvek govorili za adolecente da oni „nikad nisu toliko loše koliko izgledaju da jesu…niti su ikad toliko dobro koliko pričaju da jesu“…
Zato se i divim kolegama koje imaju hrabrosti da se time bave…
Koji pokušavaju pronaći istine tamo gde je sve naopačke…
I zaista…
Taj sukob ideala deteta sa realnostima odraslog života mora na neki način biti eksplozivan…
Pravo je pitanje samo da li će se ta eksplozija pretvoriti u nuklearnu katastrofu…
Ili će postati mala nuklearna elektrana koja će generisati neslućenu kreativnu…plodonosnu i razvojnu energiju…
Stoga…
Greške su sasvim dobrodošle…
Mladost i jeste pravo vreme za njih…
Važno je da ne budu ireverzibilne…to jest da se ne mogu ispraviti…
Sve ostalo je samo deo Puta…
Samo mladi mogu menjati svet…
Možda bismo trebali malo više da se ugledamo na njih…
Umesto što ih večito zauzdavamo…
I pokušavamo normalizovati…
Po našim standardima…
Uostalom…
Kakav svet im mi to i ostavljamo?
Pa i ja bih se ofarbao u fluorescentno roze…pri samoj pomisli…da sad moram da ulazim u njega… 🙂
Posle čovek nekako ogugla…
Nađe neki svoj mali Mehur Normalnosti…ukoliko je jako srećan…i mudar…
Možda oni imaju više hrabrosti…
I bolji plan…
Od koga će nam svima biti bolje…
Stoga…
Živele Boje!
Živela mladost!

Specijalistički

Sećam se kao da je juče bilo…
Prošle godine…prvog oktobra…kada sam počeo da spremam svoj specijalistički ispit iz psihijatrije…
Laganica…opušteno…sto-sto pedeset strana dnevno…fino…polako…sa razumevanjem… i izlazim na ispit k’o Gosopodin…
Danas…
Ako do kraja juna svakog dana pređem 584 stranice…prestanem da jedem…i spavam…i ne primetim proleće…izlazim na ispit…onako…momački…na srce… 🙂
Eto…
Ode i poslednja prilika u životu…da „izneprokrastiniram“…i da se bespotrebno ne stesiram… 🙂
No dobro…
Sve je to deo Igre…i Puta…
Do sad je uvek bilo ok…
Još tri meseca mučenja…pa čitav život specijalista…
Malo li je za životni san…
Dok stojim nad kalendarom sa digitronom i ikonom Svetog Vasilija Ostroškog u ruci…ne mogu a da se ne setim stare dobre izreke Generala Dvajta Ajzenhauera…
„Planovi su ništa, planiranje je sve“…
Takođe…
Oštro protestvujem povodom letnjeg računanja vremena…
I zahtevam da mi se vrati moj sat…
Kako sada stvari stoje…
Baš taj će mi faliti…da zablistam… 🙂

Farmakoterapija

Dve me rečenice danas posebno dojme…nakon završenog čitanja knjige po kojoj danas čitav svet uči modernu psihijatrijsku farmakoterapiju…

1. Nijedan lek ne radi ukoliko se ne pije…
Iako deluje glupavo…skoro trećina pacijenata po izlasku iz psihijatrijske ordinacije nikada neće ni kupiti lekove koji su im propisani…usled predrasuda…stigme i strahova…te je posao psihijatra između ostalog i da motiviše pacijenta da uzima propisanu terapiju…ukoliko nema boljeg rešenja…
I…

2. Lek koji nema neželjenih dejstava nema ni pozitivnih…
To je jednavno tako…ljutili se mi ili ne…s obzirom da je naš organizam jedan toliko savršeni ekvilibrijum…da čim nešto negde čačnemo nešto drugo će se negde poremetiti…te je stoga prava umetnost propisavanja lekova u stvari izabrati neželjena dejstva koja baš našem pacijentu neće puno smetati…a da s druge strane dobije najveću moguću korist i boljitak…i kako je povodom toga najbolji savet biti u potpunosti pošten i iskren i sve odmah onako kako i jeste predočiti pacijentu…šta nam je sve trenutno od oruzja protiv duševne patnje ponuđeno…i kako čarobni štapići ne postoje…a potom zajedničkim snagama zdravorazumski i mudro odabrati dalje lečenje…ukoliko je ono neophodno…i najbolji mogući izbor…
Iako su naša saznaja o psihijatriji kao nauci daleko od savršenog…
Neobična je prednost što živimo u doba kada moderna psihijatrija postoji…
Kada danas toliko toga znamo…
I možemo uraditi…
I kada imamo ovoliki arsenal lekova i tehnika…
Ne mogu opisati koliko me to raduje…
I kao profesionalca…
I kao čoveka…

Distimija

Uprkos uvreženom mišljenju…niko ne može biti depresivan beskonačno dugo…
Depresivne epizode najčešće traju oko 6 meseci…maksimum do godinu dana…
To jest može…ali se to onda više ne zove depresija već Distimija…
Posebno poražavajuća činjenica je da oko 6 % opšte populacije pati od ovog poremećaja…
To je u Beogradu oko 120000 ljudi…
U najboljem slučaju…s obzirom da je ovaj procenat iz istraživanja koja su obavljena mahom u uređenim zemljama…
Što nije loše znati kada sledeći put naiđemo na nekoga nadrndanog i nesrećnog…sa kišnim oblakom koji stalno lije iznad njega..
Možda nije zao…možda mu samo nije dobro…nikada bilo…
Ovaj poremećaj…kao uostalom i svi psihijatrijski poremećaji…nastaje u sadejstvu tri grupe faktora…koji otprilike imaju podjednaki značaj…
To su genetika…detinjstvo i trenutna životna pozicija…
E sad…
Kao što se lako da videti…
Svako kome se zalomi da bude distimičan je u nekom trenutku lično odgovoran samo za trećinu uzroka…
Za ovaj poslednji faktor…
Za to kako trenutno živi…
Naravno…zla genetika…još gore detinjstvo i loša početna pozicija će se svojski potruditi da nekoga i zadrže u toj nesrećnoj životnoj poziciji…zauvek…
Ali u tome i jeste najveća slabost distimije…
Njena ahilova peta je slabost na Promene…
Distimija prosto ne podnosi kada neko uzme i naopačke izokrene svoj život…tako da ne ostane ni kamen na kamenu…
Promena joj je rak rana…
Zato nam je i neophodna pomoć od strane naših klijenata i pacijenata…
Jer mi ponekad dijagnostički uopšte ne možemo da procenimo da li je neko distimičan ili je jednostavno samo predugo u lošoj vezi…na lošem poslu…u lošoj zemlji…bez ičega lepog što mu se uopšte i dešava u životu…
To je kao da se ljutimo na auto što neće da ide bez goriva…
A to…gle čuda…ne moze nijedan…
Ali u tome i jeste najveći trik…
Što je neko nesrećniji i u goroj poziciji…to manje ima da izgubi…ukoliko krene sve iz korena da menja…
Šta gore još može da ga snađe…
Kad već ništa nema…
Eno razvede se moja drugarica pre neki dan nakon prvih nekoliko šamara…dade otkaz na poslu iz pakla…i ode na Aljasku da trebi ribu par meseci…pa će kad se vrati od tog novca da upiše kurs za one…e sad ne znam tačno…kineske ili japanske ili korejske obrve…tako nešto…i da se bavi time…k’o gospođa…da zarađuje…da raste kao žena…u svim mogućim pravcima u kojima jedna žena i može porasti…pa će sebi obezbediti da putuje i da upoznaje prave muškarce…i da živi…k’o car…
Ne znam…
Ja da sam distimija…
Grozio bih je se…
I tresao bih se od straha pred njom…
Ko zna šta još toj ženi može pasti na pamet?
Neće ta stati dok se ne usreći…

Zaštita od shizofrenije

Zanimljiv podatak je da će svega polovina (50%) genetski identičnih blizanaca…čiji su roditelji bolovali od shizofrenije…takođe razviti shizofreniju…
Na slici ispod su prikazani najvažniji fakotori rizika koji mogu predominantno uticati na to da li će neko prevagnuti na ovu ili na onu stranu…
Osam njih uopšte nisu do nas…
Oni su više pitanje sreće…i sudbine…
Šta se kome zalomi…
Ali zato tri jako važna svakako jesu…
Ukoliko želimo da smanjimo verovatnoću da se razbolimo od shizofrenije na nama je da se zaštitimo od ova tri…
1) da ne pušimo cigarete
2) da ne konzumiramo marihuanu
3) da ne emigriramo (mada…doduše…treba uzeti u obzir i broj „životnih događaja“ koji će nas zadesiti ako odlučimo da ostanemo)
Pa ko zna…
Možda baš ta nega sebe upravo i bude taj presudni jezičak na vagi…