Месечне архиве: септембар 2020

Bukovski

Оставите одговор

„Svi ogorčeni,
jadni,
usamljeni ljudi
s osećajem da su prevareni,
s osećajem da su ih prevarili silnici,
optužuju život,
optužuju okolnosti,
optužuju druge,
dok su zaista oni
savršeno neprobavljivi,
pokorno neizvorni,
kukavički i tihi;
utonuli u samosažaljenju,
ne učinivši ništa dobro,
oni još osećaju da su prevareni,
pužući Zemljom sa svojim pritužbama,
svojim mržnjama –
mrtvih očiju usred nigdine,
ti milioni ljudskih grešaka,
idući iz dana u dan i iz noći u noć
kroz svoje jalovo površno delovanje,
koje povređuje samu Zemlju,
povređuje sve to traćenje,
užas cele te uzaludnosti.“
Čarls Bukovski
Surovi i bolno istiniti Bukovski…

Gabor Mate

Оставите одговор

„Sve što je „pogrešno“ u nama, započelo je kao obrazac za preživljavanje u ranom detinjstvu“
Dr Gabor Mate
Ništa istinitije i tačnije…odavno nisam pročitao…
To je ujedno i najveći razlog zašto umesto što osuđujemo i odbacujemo…treba da razumemo i saosećamo…
Jednostavno je…
To smo mogli biti mi…
O vrlo lako…
I zaista…
Ukoliko nemamo ni dinar u džepu…a bili smo voljeni i osećali smo se bezbedno i imali smo na koga da se ugledamo u detinjstvu…
Prebogati smo…
I sasvim dovoljno privilegovani…

Nama običnima

Оставите одговор

Tri stvari koje će nam nesumnjivo poboljšati mentalno zdravlje…ili makar smanjiti psihopatologiju ukoliko je već imamo…su:

1. Osećaj ostvarenosti (na bilo kom životnom polju a pogotovo na onom koje mi lično jako vrednujemo)

2. Autentični duboki suštinski dobronamerni ljudski kontakt (koji može biti bilo kog tipa od svih mogućih koji se potencijalno i mogu ostvariti između dva ljudska bića)

3. Autentični čekani pa zasluženi i samopriušteni hedonizam (koji opet može biti bukvalno bilo šta što mi lično jako volimo)

Zvuči kao rupa na saksiji…
I potpuno je jasno da to svakome treba…
To je kao što mi teorijski i praktično odavno znamo da psihoterapija najviše i najbrže pomaže mladim…atraktivnim…verbalnim…inteligentnim i uspešnim klijentima… (YAVIS kriterijum)…
Ili što bi moja koleginica iz grupe sa edukacije rekla…ti kriterijumi dosta pomažu i da se udaš… 🙂
Ali…
Čak iako nismo ništa od ovoga…
Što svakako nije nikakav smak sveta…niti prokletstvo koje nam uskraćuje bilo koje ljudsko pravo…niti nadu…niti bi smelo da nas diskriminiše na bilo koji način…a pogotovo kada tražimo pomoć…
Svi mi stari…debeli…ćutljivi…glupavi i neuspešni se jednostavno samo moramo više potruditi…
A po pitanju truda koji se potencijalno može uložiti…svi smo na ovoj planeti jednaki…
I svi počinjemo sa iste tačke…
Pa ko dokle dobaci…
Tu više privilegije ništa ne znače…
Znate ono staro pravilo sa koša u kraju…
Možes biti talentovaniji…brži i viši…ali ne možes trenirati…potruditi se i želeti pobedu više od mene…
Stoga…
Minijaturni Maleni Mikro Milimetarski korak u gore pomenuta tri pravca nam sigurno neće naškoditi…
Odakle god pošli…
I kakvi god bili…
Zašto onda da ne počnemo još večeras…
Pustite to što je utorak…
Nama Običnima je svaki sekund važan… 🙂

Kosmos

Оставите одговор

Mali podsetnik koliko smo zaista važni… 🙂
I koliko većina stvari koje nas jako uznemiravaju uopšte nisu ništa lično…niti okrenute direktno protiv nas…
Kada nekako uspemo da stvari postavimo u perspektivu…jasno je da su to jednostano datosti univerzuma…
Patnja je univerzalna…
Svuda je ima…
Prava je sreća da je takva i radost…
Koja se takođe svuda može pronaći…ili makar stvoriti…
Vetar nekad duva tamo…
A nekad ovamo..
Naše je uglavnom da podesimo jedra…
I da plovimo…
Tamo gde nam je važno i lepo…
Sa ljudima koji su nam važni i lepi…
To je naš deo posla…
A Kosmos nek’ radi svoje…

Neodustajanje

Оставите одговор

Nizanje uspeha je svakako važno za prosperitet u životu…
Međutim…
Da bismo nešto u njemu i postigli neuporedivno važnija stvar je kako tolerišemo neuspehe…
Tu se uvek pravi suštinska razlika između Dečaka i Muškarca…Devojčice i Žene…
Uostalom…
Zašto bi ikad iko i porastao i ojačao ako mu sve uvek ide od ruke…
Mišići bez napora i bola ostaju zauvek isti…
Naravno…
Mi smo potpuno slobodni da radimo šta god poželimo…
Jedino nismo slobodni od posledica koje ti naši izbori donose…
Nekad za sekund…
Nekad za godinu…
Nekad za pet…
Stoga…
Neuspesi…poteškoće i neprijatnosti su do života…
I možda i njegov najintegralniji deo…
I neće prestati baš sad…eto zbog čudesnih nas…
Zamislite zebru koja želi posebna prava i crveni tepih za njena kopita…na tamo nekom poljančetu u Africi…
Jasno vam je koliko će preteći…filozofirajući…i kontemplirajući o nepravdama univerzuma…
A i kakav je to normalni život bez muke…
I radosti…kada ta muka prestane…ili se prevaziđe…
Nek’ život radi svoje…
To je do njega…
Prevladavanje…snalaženje…otpor i neodustajanje su do nas…
I nema važnije osobine koju jedan Čovek moze imati…
Od toga da je spreman da se bori do smrti za ono do čega mu je najviše stalo…
Pa ko prevagne…
Neka…dok upirete iz petinih žila i držite se zubima za taj poslednji milimetar koji vam je preostao…Sila bude s vama… 🙂
Mada…
Možda ste…tako zajapureni…a da toga niste ni svesni…samo zato što se niste predali…već uveliko i pobedili…

Izvesno stanje

Оставите одговор

Jedino polje ljudske psihopatologije gde psihijatrija i psihoterapija nisu napravile apsolutno nikakav iskorak za sve ove godine napretka i razvoja je izvesno stanje koje se javlja kod ljudi koji se neprestano žale i kukaju kako je njihov život loš…težak…dosadan i neispunjen dok istovremeno ne menjaju apsolutno ništa u svom životu…ni za milimetar…i večito rade uvek iste stvari iznova i iznova…nadajući se čudu s neba…baš ovaj put…
Nažalost tu smo i dalje potpuno nemoćni…
I ruke su nam svezane…
Naravno…
Dok naši pacijenti i klijenti ne okrenu drugi list…
I sve izokrenu naopčke…
Najpre minijaturno…
A potom i tektonski…
Tad ih je najteže stići…
Uhvatiti…
I biti im uopšte i potreban…
Doduše…
Nema bolje i prijatnije seanse od one kada neko dođe nekoliko meseci ili godina kasnije…čisto da se pohvali…i zahvali…
O kakva je to radost…
I kakva je to satisfakcija…