Архиве категорија: Uncategorized

Za više informacija

Za više informacija o karcinomu pluća…samo nastavite da pušite…
Za više informacija o depresiji…samo nastavite da živite život bez (samo vama znanog i otkrivenog) smisla…
Za više informacija o anksioznosti…samo nastavite da odlažete rešavanje problema…i da bežite od vaših strahova…
Za više informacija o impotenciji…samo nastavite da pokušavate da iskontrolišete autonomni nervni sistem (koji se zove autonomni onako 🙂 )…i da sebe definišete kao muškarca ili ne…na osnovu količine krvi u vašem penisu…
Za više informacija o prolaznosti…samo nastavite da ulažete sve svoje resurse u spoljašnjost…
Za više informacija o usamljenosti…samo nastavite da budete perfekcionista…
Za više informacija o siromaštvu…samo nastavite sa kupujete ono što zaslužujete umesto onoga što vam je stvarno potrebno…
Za više informacija o gojaznosti…samo nastavite da živite bez autentičnih zadovoljstava…i preskačite obroke jer nemate vremena za sebe…
Za više informacija o hipohondriji…samo ukucajte na guglu da vas boli glava…
Za više informacija o prosečnom životnom veku na Balkanu…samo nastavite da slušate nadrilekare…i forumaše…i ni slučajno ne idite kod pravih jer su svi loši…nezainteresovani i korumpirani…
Za više informacija o suicidalnosti…samo nastavite da mislite da psihijatrija nije nauka i da ona nikome ne može pomoći…i da je najveća sramota tamo potražiti pomoć…i da će sve proći samo od sebe…
Za više informacija o tome šta je pakao na zemlji…probajte tu drogu…niste valjda kukavica…
Za više informacija o poniženju…i o spirali koja će vas usisati do dna…počnite da pijete kad vam je teško…
Za više informacija o burnout-u…samo se zaposlite u korporaciji…i potrudite se da napredujete…
Za više informacija o besmislenosti…samo se uporno i pošteno trudite u državnoj službi…
Za više informacija o tome kako je živeti bez samopouzdanja…samo nastavite da definišete celokupnog sebe na osnovu onoga što nemate…niste i ne možete…i nastavite da uzimate zdravo za gotovo sve ono što imate…
Za više informacija o razdražljivosti…zahtevajte savršeno…u svakoj situaciji…i ni slučajno ne budite zahvalni ni na čemu što (samo igrom slučaja) imate…
Za više informacija o dosadi…samo nastvite da imate jedan jedini identitet u životu…i zanemarite sve ostale…
Za više informacija o stalnim nepovoljnim ishodima…i ličnim prokletstvima…samo nastavite da se ponašate uvek na isti način…jer je neprijatno promeniti se…i izložiti se strašnim neutabanim stazama…
Stari mudrac…genije i autentični životni učitelj Ivo Andrić je govorio da je…“beskorisno u starosti produžavati život…mladost treba produžavati“…
Slično je i sa racionalnošću…
I sa saznjem da smo sami krojači svoje sreće…
I da su reditelj…scenario…scenografija i epizodne uloge manje važni…ukoliko je Protagonista majstor…apriori talentovan…nesujetan…spreman da uči i da se razvija…
Što se pre opametimo i omudrimo…to će nam pre život postati lakši i lepši…
A svakako da je najbolje dok smo jošte mladi…
I dok se još bakćemo sa uzrocima…a ne sa posledicama…
Ponedeljak je…
Stoga…
Samo izvolite… 🙂

Advertisements

Joker

Filmčina…
Rasturen sam izašao iz bioskopa nakon dugo dugo vremena…
Topla preporuka…
Briljantan prikaz kako prolaze ljudi koji imaju mentalnih teškoća u bezosećajnim društvima…
Zvuči poznato…
Ogroman prst na čelo…
Za sve nas…
I sa ove…
I sa one strane…

Majka i dete na MR

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=2104734603168033&id=1455360171438816&sfnsn=mo

Prvi ikada snimak magnetne rezonance koja prikazuje vezu između majke i deteta…
Tojest…
Koje sve delove mozga kod deteta aktivira poljubac majke…
Iliti…
Naučni dokaz koliko je nežnost važna za rast i razvoj…
Za decu to zasigurno znamo odavno…
Ali ko zna…
Možda važi i da odrasle…
Pokušajte…
Ne košta ništa… 🙂

Beckett Strong

Ko vam kaže da je život lep…laže…
Život je samo život…
Ponekad je baš lep…
Ponekad je baš ružan…
Jednostavno je tako…
Promenjivost je jedina konstanta…
Naše je odaberemo da li ćemo biti besni zbog nečega što nemamo…
Ili ćemo biti zahvalni na tome što imamo…
Pa makar to bila i sestrina ruka na leđima dok povraćamo…
Hajde Beckette…
Šta je leukemija za jednog dečaka…

Karate Kid

Hajde da stvorimo ovakav svet!
Lako je…
Podržite i navijajte svaki sledeci put kada vidite nekoga kome ne ide i ko se bori…
Nema puno lepših stvari koje možete uraditi sebi…
A da ne kažem koliko to može promeniti sudbinu nekome…
Potpuno sam siguran da je Phoenix te noći zaspao kao Karate Kid lično…
A onda…
Ko zna…
Možda jednog dana čujete huk sa tribina oko vas…
Baš onda kada vam to bude najviše trebalo…

Roštilj

Na roštilju na kome često ručam…stanje redovno…
Gužva…par taksista sa pivom ispred…par đaka iz obližnje škole stavljaju priloge u đačku pljeskavicu…blaga nervoza ubrzanih gladnih kapitalističkih hrčaka koji čekaju da im se spremi hrana pre no što se vrate u firmu preko puta…majka što uslužuje…onaj posebni miris…dim…narodnjak sa radija i ventilator na trideset stepeni…
Treći sam u redu…
Ispred su žena i muškarac…srednjih godina…
Žena je obučena za kraj…majca na bretele…šorčić…japanke…svezana kosa…i crvenilo na ramenima sa Ade…
Muškarac je sa posla…polo majca…dobrano natopljena znojem od jutros…pantalone koje mogu samo da zamislim koliko će mu prijati kad ih skine…čim uđe u kuću…i cipele za posao…prelomljen na pola…i zagledan u telefon…koji mu jedini drži pažnju…tojest koji jedini može biti dovoljan stimulus da prestane da razmišlja o svim problemima koji ga muče i koje je od jutros preturio preko glave…premoren…i odsutan…samo fizički prisutan u redu…mislima daleko…
Majka-prodavačica završava sa usluživanjem žene i postavlja sasvim rutinsko pitanje muškarcu…
„Jeste li vas dvoje zajedno?“
On nonšalantno podiže pogled sa telefona…prekide čitanje članka o reprezentaciji…i odgovori u sekundi…
„Aha…evo već petnaest godina…ne mogu da zamislim svoj život bez nje“…
Vreme stade…
Čarolija otpoče…
Osmeh zavlada mesarom…
On spusti telefon…poljubi ženu ispred u slepoočnicu…izvadi novčanik…i zapita „koliko smo dužni?“…
Radnica naplati…i dalje se smešeći…kao uostalom i svi mi…
I odoše…držeći se za ruke…
I opraviše nam dan svima…
Možda i mesec…
O da…
Ljubav definitivno na usta ulazi…
Ali mogu da zamislim da su i njene uši bile vrlo zadovoljne onim što su čule…
I da su svim snagama navijale za njega…
I da se nekako provukao…čak iako ne kuva…i povremeno smrducka kao i sav pošten svet po sparnim danima…i ko zna šta mu još sve nedostaje po mens health kriterijumima…
Ljubav su sitnice…
Život su sitnice…
Male lepe stvari po običnim mestima…
Male šale…
Mali znakovi pažnje…
Mali rutuali…
Mala iznenađenja…
Mala ludiranja…
Mali obični trenuci sa nekim koga volite…
Oni su zaista jedino što je važno…što nam niko ne može oduzeti…što se pamti…i što ne može da devalvira…
Baš zato i verujem da nema ničega vrednijeg od njih…
I da su oni najsigurnija investicija…
Živeli Trenuci!
Živeli Normalci!