Архиве категорија: :-)

Žaba i Princ

Izašla mi je pre neki dan na internetu reklama za kurs Saše Mišića o ugostiteljstvu…
S obzirom da mi je uvek bio simpatičan i da sam s radošću gledao „Paklenu kuhinju“…reših da pogledam na brzinu…
A i s obzirom da mi još uvek odzvanjaju reči mog kuma u danu kada smo diplomirali na medicini…“Sad smo se ostvarili kao intelektualci…vreme je da i zaradimo neki novac 🙂 “…i činjenica da smo još od tada počeli da kujemo planove o restoranu „Kod dva doktora“…
Pa što da ne…
Kad mogu jeleni…
Što ne bismo mogli i mi… 🙂
No da ne dužim…
Na pola reklame saznah jednu potpnuo fantastičnu stvar…
Siguran način da saznate da će vaš restoran propasti je da…iz nedelje u nedelju ne čujete pitanje „Izvinite, gde je ovde toalet?“…
To je potpuno siguran pokazatelj da u vaš restoran ne dolazi nijedan novi gost…već su sve stvare mušterije…što će…po sili prirode i statistike…sigurno dovesti do toga da kad tad propadnete…
I to me je potpuno oduševilo…i možda ću stvarno upisati kurs…ako mi vreme dozoli…
Ko zna čega sve tu ima još pametnog…
Međutim…
Istog trenutka sam shvatio u čemu je ogroman problem mojih usamljenih klijenata i klijentkinja…
U nekim 30 + godina spontano upoznavanje prestaje…
Vrtlog rutine ih jednostavno usisa…
I autopilot programiran u detinjstvu preuzme život po podešavanjima koja se nikad više ne proveravaju…bez obzira što te koordinate ne vode nikuda…
Te ni njima po godinu dana niko ne postavi pitanje „Čime se baviš?“…i „Odakle si?“…
A jako ih limitira u narodu dobro poznato pravilo „Ništa sa platnog spiska…niti sa spiska stanara…“ 🙂
S obzirom da često samo rade i sede kući…
I shvatih…
Ponekad je jedini način da stignemo do Kvaliteta…da jednostavno prođemo kroz Serpentine Kvaniteta…
Da izoštrimo čula…
Spustimo malo gard…
I dozvolimo nekome Novom priliku da ga upoznamo…
I potrudimo se da sebi priuštimo nešto novo…na novom mestu…sa potpuno novim ljudima…i novom energijom…
Pa nek’ najbolji pobedi…
Jer…
Sigurno ste i vi primetili da niko nije pametniji od dece…
I što bi rekle moje dve komšinice od 5 i 7 godina…u žustroj raspravi na klupici ispod mog prozora…pre neki dan…
„Ništa se ti meni ne sekiraj Saro…ponekad moraš poljubiti puno Žaba…da bi pronašla svog Princa“… 🙂

Frizer

Jutros reših da promenim frizera…
Ubi me emotional overeating u karantinu…pa rekoh da se spasi što se spasiti može…
Makar površinski…
I počeh da surfujem po beogradskim frizerajima u blizini…i u momentu se opredelih za jednog…
Ogroman fensi salon…
Udobna fotelja…
Sa velikom nosivošću…
I nasmejani frizer od uveta do uveta…sa majicom na kojoj ogromnim slovima piše „nije noga narašće“… 🙂
Odmah sam bio kupljen…
Zaista…
Možda stvarno komplikujemo previše…
I kontrolišemo sve…
Svaku okolnost…
Odnos…
I destinaciju…
Pokušavamo da sve u životu bude potaman i savršeno…
I onda ne možemo da uživamo ni kada je sasvim ok…
Sa uobičajnim nijansama sive..
Stoga…
Za stvari koje su popravljive i reverzibilne zaista često važi stara mantra…
Bolje Ups…
Nego Šta Ako…
Uzgred budi rečeno…
Oduševljen sam frizurom…
I dobili su stalnu mušteriju…
Svakako su izvukli maksimum moje lepote…
U ovom trenutku… 🙂

Kretenka i Đubre

„Zamislite doktore ona Kretenka nije na kraju ništa htela sa mnom…načisto me iskulirala“…
Reče moj klijent nakon neuspešnog desanta na zauzetu ženu…
I nasmeja me od srca… 🙂
A posle smo se i zajedno slatko ismejali kada je osvestio šta je u stvari rekao…
I kako ga u stvari poštenje njegove simpatije iritira…i još više frustrira…
Ali i privlači…
Ili…
„Ono Đubre će ponovo na Novu godinu sa svojom rođenom ženom…crko da Bog da“…
Vapaj moje nesrećne i na pogrešnom mestu u pogrešno vreme zaljubljene klijentkinje…
Ogrezle u samopovređivanju…i čekanju da joj se sudbina pokrene…iako ju je sama sebi čvrsto usidrila…u plitkom…
I još odzvanja savetovalištem njen smeh kada smo skoro evocirali koliko je iracionalna bila…pre samo pola godine…
Kad neko počne sam sebe da zeza…i da se smeje ranijim verzijama svog razmišljanja…i da se zdušno šali na svoj račun…psihoterapija je gotova…i sasvim suvišna…
Njima više niko ništa ne može…
Eto…
Setite se ovih tragikomičnih primera kada se sledeći put budete sekirali oko toga šta neko priča o vama…
Epiteti koji su nam nakačeni mnogo češće govore o ljudima koji nam ih kače…
Nego o nama samima…
I apsolutno su uvek subjektivni…jer proističu iz motiva…nadanja…emocija…i sistema vrednosti koji su individualni…a ne univerzalni…
I ne mogu nam ama baš ništa dok im mi to ne dozvolimo…
I dok imamo u posedu Dragocenosti važnije i vrednije od svih…
Mirnu Savest…
I Sadašnjost u skladu sa onim kako mi mislimo da treba…
A možemo da se sasosećajno i od srca nasmejemo kako smo nekad iracionalni bili…

Vulgarnost

Prava psihoterapija je ona na kojoj se plače i psuje…
A jedna od spektakularnijih lepota jezika koji mi je srećom maternji je svakako kreativnost i raskošnost u vulgarnostima i psovkama svake vrste…
Te u tom tonu danas pravim presedan i delim jednu od najboljih motivacionih poruka ikada…
Koja mnogo gubi na težini ukoliko se pristojno sroči…
I koja se svakako mnogo dublje i metaforičnije može shvatiti…
Ukoliko se preskoči onaj…hajde tako da kažem…reproduktivni nivo…
A to je stara dobra…
Uči sine da bi se jebala s onim s kojim voliš a ne s onim s kojim moraš… 🙂
Eto…
I praštajte…

Pozorište u kući

Jedna od ironičnijih i duhovitijih okolnosti u životu je da u periodu kada dete shvati da su mu roditelji bili u pravu…ono samo obično već ima svoje sopstveno dete koje ne može čudom da se načudi povodom toga šta mu roditelji savetuju…i ljutito i prkosno brani svoj stav jer je ubeđeno da roditelji nisu u pravu…a ono sasvim sigurno jeste…
Prava lepota života… 🙂
I mogu da zamislim Sudbunu kako se smeška…tu iz prikrajka…
No dobro…
Bar ćemo imati Pozorište…
Šta ima veze što je u kući… 🙂

Sisari

Što bi rekao jedan moj klijent…
„Vikend ću provesti skromno…u krugu svojih psihičkih poremećaja“…
I zaista…
Prihvatiti svoje Falinke…i biti nežan i saosećajan prema sebi uprkos njihovom postojanju…je možda i jedini način da nekako smognemo snage da se sa njima i izborimo…na kraju…kad se dovoljno potrudimo…i ojačamo…
A to nikad nije preko noći…
Vrhinski sportisti znaju vrlo dobro da nije sve u treningu…već da uspeh jako puno zavisi i od pravilnog oporavka…
Stoga…
Nedelja je…
I januar…
I sneg…
Kako biste mogli ugoditi sebi?
Eto tako…
Bez razloga i nekog posebnog povoda…
Samo zato što ste Ljudi…
Tojest sisari…
A svaki sisar voli da odmara…i da se naslađuje na nekom od njegovih ličnih izvora zadovoljstava…(koji su…da se ne lažemo… slični…u celoj vrsti )…
I oni su mu potrebni da bi mogao normalno da funkcioniše…
Da bi mogao da preživi…i da živi…
Tako da…
Kako bi jedan Mudri Sisar mogao danas da uživa?