Jednačina zvana život…beskrajno komplikovana…po mom skromnom mišljenju…ima vrlo jednostavne činioce…

„Uobičajni Kontigent Sranja, Neprijatnosti, Bola i Patnje“ u imeniocu…

I „Nas“ u brojiocu…

Jasno vam je na šta možemo uticati…

A na šta ne…

Stoga se Skor…Ostvarenost/Uživanje u životu…može podići na viši nivo…iskljucivo povećanjem brojioca..

To jest radom na nama…

Prihvatanjem sebe…iskrenim evidentiranjem mana…upornim radom na ispravljanju istih..

Očvršćavanjem…

Trudom…

Rastom…

Hvatanjem čarobnih trenutaka…

Hedonizmom kad mu je vreme…

Malim koracima na dugim putevima ka nama važnim ciljevima…

Principom da ispoštujemo sebe i svoj sistem vrednosti…

Pravljenjem ličnog mehura od sapunice koji nas štiti od gore pomenutog smrdljivog sadržaja iz imenioca…

Vrhovni matematicar je sve to lepo postavio…sve je poprilicno pošteno…transparentno i jasno…

Jedino sto je školarina nesto skuplja…

I sto je on stara škola predavača…

Ne voli da servira znanje na tacni…vise voli kad djaci sami nesto ukapiraju…dodju do bitnih zakljucka razmišljanjem…

Prosvetle se…

Kaze „tako se najbolje pamti“…

Stoga raditi na sebi…

Učiti…

Emancipovati se…

U stvari predstavlja…Trijumf sam po sebi…

I nikad nije kasno…

Da se zapne…

Da se ugreje stolica…

Jer je to jedini put do petice iz „Umeca Življenja“…

Svakom se u životu kad tad desi Neuspeh…

Medjutim…neuspeh ne bi trebalo da bude nesto sto nas moze definisati…

Čoveka definiše način kako se nosi sa neuspehom…

Da li dozvoljava da ga nesupeh oslabi…i slomi…

Ili nakon njega ojača…očvrsne…izvuče lekcije…opameti se… i poraste…

Neuspesi su stoga vrlo poželjni…

Da vidimo od kog smo Materijala sačinjeni…

Porcelana ili Čelika…

Upravo od kvaliteta materijala od kojih su izgradjene naše Butine i Listovi prevashodno i zavisi gde cemo stići..

Dokle cemo se popeti…

A ne od Uzbrdice…

Moja rak rana su skočni zglobovi…

Malo malo pa iskrenem nogu…

Malo zbog kilaže…

Malo zbog godina provedenih na košu…

A malo i zbog toga sto uvek blenem naokolo…

Posmatram ljude…vreme…zgrade…nebo…

Zemlja…i prizemne stvari mi nekako uvek promaknu…

Rupe…pseci izmet…bare…blato i ostala štrokavština…

Mada kad malo bolje razmislim…

Mozda to i nije tako lose…

Možda to i nije prevelika cena…

Malo neprijatnosti..bola i prljavstine po cipelama…zarad Pogleda…

I uživanja u uzvišenim pojavama…

Najlepšim zenama na svetu…

Muskarcima koji su to jos uvek…i zaista…

Ružnoj arhitekturi na lepom mestu u mojoj ličnoj životnoj istoriji…

Letu…

Osmesima…

Majkama koje doje decu…

Deci sa štencima na uzici…

Ulicama sa drvoredima…

Tihim krajevima grada…

I kejevima…

Bitno je samo na šta se fokusiramo…

Kome i Čemu dozvolimo da nam oboji dan…

Otečenom zglobu…

Ili…

Beogradu…sada i ovde…

Mislim da je u tome tajna Optimista…

I da upravo to skretanje pažnje na Lepo…i puni tu njihovu do pola punu Kriglu…Ledenim Pivom …predveče…nakon ovakvo sparnog dana…

PAMETNI, VREDNI ALI NEUSPEŠNI.

U ČEMU JE PROBLEM?
Ceo život se vodimo time da onima koji se trude i rade na sebi uspeh sam dođe. Ipak, i sami znate koliko je ljudi koji ovo čine, a nisu doživeli uspeh. Evo zašto je to tako.
– Ne dosežu do novih ljudi
Prijatnije je provoditi vreme sa starim prijateljima i ljudima koje već dobro poznajemo. Loša strana držanja uz iste ljude jeste da ste stalno okruženi istim idejama i načinom razmišljanja koje se ponavlja stoga ne možete imati uvid u drugi ugao gledanja na stvari. Morate izaći iz zone komfora i svake nedelje se predstaviti bar nekoj novoj osobi, objavio je ’Addicted2Success’. Od novih ljudi ćete čuti nove stvari i dobiti novu energiju.
– Imaju averziju od promena
Kada ste dugo u istom okruženju teško vam je da se adaptirate u nečemu novom. Promene stvaraju šanse za napredak. Umesto da izbegavate promene pokušajte da izvučete najbolje od istih. Imaćete drugu perspektivu ili ćete uploviti u posao koji ima veliki potencijal. Možda saznate nešto o sebi čega nikada niste bili svesni, u pozitivnom smislu. Budite otvoreni za novi koncept.
– Nisu voljni da rizikuju
Pametni ljudi često biraju siguran put. Mladi često biraju poziv koji biraju njihovi vršnjaci jer je to prihvatljivo i ugledaju se. Oni dalje dobijaju diplomu i rade posao u kojem imaju sigurnost ali ti pametni ljudi nažalost nisu srećni. Žele nešto drugo ali se plaše da probaju. Kad god treba da rizikujete i razmišljate šta da uradite, zamislite vaš život za nekoliko godina, zamislite da niste to uradili i pokušajte da shvatite da li ćete osećati kajanje i tugu što niste imali hrabrosti i niste rizikovali.
– Veruju da zaslužuju uspeh
Oni koji su bili dobri studenti navikli su da budu na vrhu i da je veoma jasno koliko je njihovo zalaganje, predstavljeno uspehom u proseku. Ovoje dobar rezon, ali i on ima negativne efekte. Ljudi nastavljaju da u životu očekuju da budu uspešni na osnovu svoje inteligencije ili sposobnosti da uče. Život ne funkcioniše na tom principu nažalost i ne dobijate rezultate tačno na osnovu toga koliko ste u nešto uložili. Uspesi su rezultat napornog rada, strateškog razmišljanja i primesa sreće. Na poslednji faktor možete uticati radeći na prva dva.
– Konstantno prate ono što trenutno postoji
Uspešni ljudi ne podnose uzaludno trošenje vremena. Oni znaju koliko vredi svaki njihov minut stoga znaju da kada na nešto traće vreme oni potencijalno propuštaju nešto drugo, nešto kvalitetno. Mnogo je bolje odlučiti da fokus bude samo na jednoj stvari koja će se dovesti do kraja. Rezultati mogu biti neočekivano dobri. Prelazak sa jedne na drugu stvar, naročito imajući u vidu da je svaki početak dugačak, težak i neproduktivan, može biti veliko gubljenje vremena, energije i šanse da se u nečemu ostvarite u potpunosti.
– Ne mogu da se odluče
Naporan rad i mudre odluke nam mogu otvoriti brojna vrata. Ponekad činjenica da imamo mnogo opčija može biti više frustrijajuća. Nije dobro odlučiti da probate sve redom, pa da vidite šta vam najviše odgovara. Mogu proći i godine, a da vi i dalje prelazite sa jednog na drugi put. Napravite istraživanje, posavetujte se sa drugima i proučite sebe i tu temu kako biste otkrili da li će odluka prijati vašem karakteru i načinu života.
– Ne veruju u sebe
Iznenađujuć je podatak psihologa da pametni ljudi često podcenjuju sebe. Sami su sebi najveći kritičari i time čine da ne veruju da mogu da ostvare sve što bi hteli. Oni imaju izuzetno visoke standarde i često se preispituju tokom posla. Ovo deluje kao dobra osobina ali sa druge strane perfekcionizam može blokirati ljude na putu ka uspehu jer ništa na svetu nije savršeno.

Izvor: http://www.bizlife.rs

U životu…

Bol je neizbežan…patnja je stvar izbora…

Takodje…

Svako doživi neku nepravdu…

Manju ili veću…

Način adaptacije…na nju… odredjuje Domet u životu…

I Odredište…

Da li ćemo postati…

Manekeni Ozlojeđenosti ispred dragstora…

Ili…

Neko na koga bismo bili ponosni da nam ja prijatelj…Nesalomivi…

Suštinski zavisi od Nas…

A ne od Nepravde i Bola…

Kako zavoleti sebe?
Ukratko…
Tako što ćemo se maksimalno potruditi da živimo u skladu sa svojim Ličnim Sistemom Vrednosti…
I tako što ćemo Sebe bezuslovno prihvatiti…kao Pogrešiva Ljudska Bića…kojima to ponekad…sasvim sigurno…ne uspeva…
Ali nije u tome stvar…
Poenta je tome da se iznova i iznova podižemo kao što to rade Pobednici…
I da nastavimo da pokušavamo…
Jer…
Ako znamo da ćemo ostati uporni i posvećeni…da ćemo ustajati iz nokdauna…i da ćemo se boriti do kraja…da uspemo…kao Ljudi…
Čemu onda strah?
Pa mi smo već pobedili…
Što se onda ne bi voleli?

Ponekad ljudi od psihoterapeuta i psihoterapije ocekuju previse…i nemoguce…

Jednostavno Dete u njima samo zeli da ga neko zagrli i kaze „Znam da je tesko…bices okej…evo ti cokolada i 6 miliona dolara “ 🙂

Posao psihoterapeuta nije da zadovolji to dete…

Vec da pospesi odrastanje…

I ubrza susret psiholoske i kalendarske starosti…

Jer…

Biti odrastao mozda nije lakse…na prvu loptu…

Ali je neuporedivo lepse…i bolje…

I dugorocno nas vodi ka ostvarivanju nasih ciljeva…

Tojest…

Ka tome…

Da se jedno jutro zaista probudimo…pogledamo oko sebe…i shvatimo da smo okruzeni „cokoladom i dolarima“…koje smo sami stvorili i zalusuzili…

A vece srece i osecaja satisfakcije od toga…nema…