Месечне архиве: март 2016

Ruža

Andrić je govorio da tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali da način kako ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas..
Sa genijem je uvek lako složiti se…
A to je i jedan od bazičnih principa psihoterapije kojom se bavim…
Jer…
Bukvalno je bezbroj primera kako se neki ljudi,sa objektivno veoma teškim okolnostima, nose viteški i dostojanstveno…nekako razmišljajući, osećajući i ponašajući se funkcionalno i u datim okolnostima „najbolje moguće“…jednostavno ne otežavajući sopstvenim psihičkim distorzijama ionako objektivno tešku realnost…
Heroji…
Uvek im se divim…
Jedna moja bistrooka prijateljica…građanin sveta…erudita…mudrica…“ruža na kraj sveta“…neko koga je zaista privilegija imati za prijatelja…suočena sa nagomilanim nepravdama i poniženjima, koje kao da se nekako podrazumevaju na početku života mladog intelektualca u Srbistanu…i koja je nekoliko godina „uredno preskakana“ za stalno zaposlenje…je uvek volela uz osmeh, neki urođeni beogradski prkos i dostojanstvo, taj poseban duh i inat da kaže, u trenucima kada bi svi na njenom mestu plakali i hvatali se za glavu, dok se ološ i laktaroši momentalno zapošljavaju, dobijajući sve što možda i ne žele, ali eto mogu…pa što onda da ne uzmu…potpuno anđeoski čista, iznad te žabokrečine prostakluka i banalnosti, „ti meni ja tebi filozofije“ i jednog generalnog polusveta…da…dok namešta kosu “ jbg izgleda da ne možeš biti dobra riba i zaposlena za stalno“ ili uz smejalice na obrazima „ma ja ionako ne želim da se vezujem“ ili „ma ionako volim da imam više otvorenih opcija“…uz taj sjaj u očima…
Ne mogu opisati koliko se ona trudila i koliko je objektivno zaslužila to zaposlenje…
Mogla je da kuka…da bude depresivna…da besni…da mrzi…da se ponižava…da menja svoj sistem vrednosti…da stvori paralelnu realnost raznoraznim porocima…
NIje…
Nosila se sa nepravdom stoički..
Neukaljano…
Racionalno…
Gospodski…
U fazonu „šta je tu je“…
Nikad je nisam video tužnu, slomljenu, nikada se njen duh nije pokolebao..
Mislim da je sve vreme bila u potpunosti svesna da je ona odradila sve što je bilo do nje, i da njen „neuspeh u zapošljavanju“ više govori o suludosti ovog društva no o njenoj ličnoj vrednosti…i da ima uvek gorih stvari…da je zahvalna na ovome što ima…i da se neke želje ipak ne moraju ostvariti…
Nekako za nju uvek vezujem ono staro retoričko pitanje „ako nisi zadovoljan ovim što imaš sada, zašto misliš da ćeš biti zadovoljan kada dobiješ to što želiš“…
Ona je pre oko godinu dana evoulirala…
Adaptirala se surovim okolnostima…širokogrudo i pametno…gospodski čisto…bez kontaminacije i trulih kompromisa…
Racionalno…
Naučila je jezik…
Sada je daleko…
Veoma je uspešna…
Njeno korenje je jako…naviklo na sušu i ništa…
U okruženju gde pripada samo se desilo ono što je njena „genetika“ i nosila…ono što je i bilo predodređeno…
Ruža je jednostavno procvetala…
I dalje je nasmejana…jedina razlika je što joj sada i životne okolnoti pašu uz taj osmeh..
Prilagodila je svoj život svom duhu…i tom karakterističnom osmehu….
I dalje je srećna…
Možda ni upola koliko taj svet…time što je ona tu…

Advertisements

Lična autonomija

Jedna od boljih osobina koju bi zrelost trebala da nam donese je sposobnost da kazemo NE…a da ne mislimo da cemo zbog toga pasti u necijim ocima…
I sposobnost da kazemo DA…a da nas nije briga sta ce o nama misliti drugi ljudi…
To je nesto sto se zove licna autonomija i stice se stalnim razvojem i rastom nase licnosti…
Nazalost retki su oni srecnici koji to mogu negde procitati i na tudjem primeru nauciti…
Uobicajan nacin sticanja gore pomenutih sposobnosti su greske u odlukama koje smo ranije pocinili…
Licno iskustvo je najbolji univerzitet…samo je skolarina ponekad skupa..
Vazno je da covek ceni sebe…svoje vreme…svoje raspolozenje…svoju energiju…svoja ljudska prava…
Da ispostuje svoj sistem vrednosti…
A sta ce „reci ljudi“…ionako mnogo vise zavisi od njihovog sistema vrednosti i licnog interesa…
No od realnosti…
Ponekad je ultimativni uspeh biti „skot“ ili „kurva“…
Neke epitete vala treba i zasluziti…i ponosno ih nositi…iako su nominalno pogrdni…oni u stvari nose pozitivnu konotaciju…
Jer…
U obrnutom sistemu vrednosti…pozitivno je u stvari ono sto je negativno…
I neuporedivno su cestitiji i ispravniji ono dvoje, gore pomenutih, od npr „onog „dobrog“ kod koga sve moze i sto na sve pristaje“ i „one „fine“ sto ceo zivot trpi i pati da bi svima udovoljila“..
Sustina je vazna…forma je bitna…samo kratkovidim…

Ptica

ptica.jpg

Sjajna metafora…
Zivot ko zivot, uvek je isti…kroz vekove…malo gore…malo dole…
Uvek u svojoj svakodnevnoj promenjivosti nepromenjiv…
I zato se ni ne treba truditi da promenimo zivot i da ga olaksamo…da ocekujemo od njega nesto sto on nije…niti je bio…niti ce biti…
Mudrost je promeniti sebe… ojacati.. porasti…
To je jedini put…
Ka zadovoljstvu, blagostanju i sreci

Baka u Merkatoru

Merkator…
Odeljak sa rinfuznom robom…
Trazim kikiriki u ljusci…to mi je pasija…opusta me ono krckanje i „borba za kikiriki“ … seca me valjda na 90-te..i sankcije..i detinjstvo…
Prelazeci pogledom po svim onim cudesima od rinfuza…
Primetih nju…
Baka…
Seda kosa…staracke naocare…stari ali besprekorno cist mantil…crveni dzemper…nepromocive cizme na nogama…kolica bez…ima samo korpu u rukama…
Nepristojno primetih..
U njoj brasno…ulje…so…nesto malo suhomesnato…
Sve u svemu..nista neesencijalno…
„Pa sta bi to njoj i trebalo“..
Mimoilazimo se pred ogromnim izborom raznoraznih djakonija…
Ona zastaje malo levo od mene i otvara jedan od onih boksova…
Iznad pise studentski mix…
Cena 2248 dinara…
Zadovoljna je dok ga sipa…jedanput, dvaput…na trenutak zastaje…ali ipak dodaje jos jednu turu…
Neka…jednom se zivi…
Nada se…
Voli…
Ne moze se njena crkavica bolje potrositi…
No na njenog jedinca…
Unuka…
Studenta…
Pitam se…znamo li mi dok nesto radimo…
Ko je sve ponosan na to?
Ko se s nama hvali po komsiluku?
Da li zaboravljamo koliko smo vredni kad smo u daunu?
I da li smo im se ikada zahvalili zbog svega sto su nam dali?
Zbog svega onoga cega su se odrekli zbog nas?
Kazu da je nemastina najveci porok…
Ja mislim da je to nemati na koga da potrosis…