Месечне архиве: фебруар 2016

Priotitet

Trudim se sa budem fin, ljubazan, vaspitan i uljudan u odnosima sa svim ljudima koje sretnem u toku dana…
Sa potpuno nepoznatim ljudima, u saobracaju, u pekari, na trafici, sa pacijentima, klijentima, kolegama, drugovima i tako dalje…
Veoma vodim racuna da nekog ne povredim, da nikog ne uvredim, da delim, da postujem, da budem posten, ispravan i na usluzi, da pomognem, da saslusam…itd
I tako celi dan…
Svaki dan…
Onda se cujem sa jednom od cetiri najvaznije osobe na planeti za mene…i u roku od dva minuta popizdim…i nemam strpljenja…i brecnem se …i kazem sta ne  zelim…i povredim nekoga za koga zivim…
Nemam strpljenja…nemam snage…mrzi me…smara me…
Ne suzdrzim se…ne zacutim…ne iskuliram

Zasto to radim?
Zasto sam magarac?
Pa se evo sad ziv pojedoh..
Mozda sam bio preuljudan celog dana…
Mozda sam se istrosio…premorio…
Mozda postoji ogranicena kolicina energije za komunikaciju u toku dana…
Mozda danas previse komuniciramo…preko fejsa, mejlova,  portala, whatsapova, vibera…
Ali dobro…
Pogresivo sam ljudsko bice…kao i svi…necu se obezvredjivati…
Griza savesti je nezdrava, samoosujecujuca emocija…pokusacu da se izpsihoterapeutisem…da izvucem zakljucke…odbacim iracionalnosti…i zamenim grizu savesti kajanjem…okrenem se buducnosti… i postavim jasne priotitete…
Od sutra…
Pod jedan – porazgovarati sa najbitnijim osobama na svetu…onako kako zasluzuju…ne stedeti lepo…
Pa redom…nanize…
Ako ostane energije…za ostale…ok
Ako ne…zao mi je..
Ali ce mi biti manje zao nego sto mi je danas…
PS…pomislih sad na arhetip neljubaznosti…onu Mickovu izmisljenu, nacrtanu, nadrkanu salterusu Micu ubicu…
Zamislih je kako dolazi kuci…skida masku nadrkanosti…postaje super majka ili sestra ili zena…sprema palacinke…kako pazljivo slusa…sali se…kul je ..raspolozena…i kako joj ne fali onaj jedan papir… za svoje…kako sve moze…za njih…tj na kraju krajeva…
Za sebe..

Advertisements

Bezvoljnost

Bezvoljnost..
Jedan od najtezih simptoma depresivnosti…
Mozda i osnovni..tojest..onaj koji stvara sve ostale…
Baza poremecaja…
Razmisljam sta je tu uzrok a sta posledica…sta cemu prethodi?
Da li covek prvo postane depresivan.. ili bezvoljan?
Nemam pojma…
Razmisljam koliko je tesko nekome ko je gojazan da zapocne novu dijetu..deseti put..
Koliko je nekome ko je dugo sam tesko da se spremi za prvi dejt sa nekim novim…ko mozda bas i nije taj…
Koliko je nezaposlenom coveku tesko da ode na stoti intervju…za posao koji je neko vec dobio..
Ne bih prljao stranicu pricom o politicarima i izborima…
Da li je bezvoljnost onda poremecaj…ili stecena mudrost …nakon akumuliranog (neprijatnog) zivotnog iskustva..
Da li ucestali i dugotrajni porazi istrose nadu…potrose rezervoar volje u nama…
Da li su frustracije toksicne…da li se taloze…kao katran…na dusi?
I sta tu onda treba leciti?
Neciji zivot ili njega…
Mozda oni budisticki monasi znaju…
Ja znam da se bezvoljnost i manjak samopouzdanja lece iskljucivo uspehom…
Tim blagotvornim osecajem pobede…
Makar na sekund…
Malim…minijaturnim uspesima…pokretanjem…milimetarskim koracima u pravom smeru…
Jednim kilogramom manje…
Novim parom blistavih ociju koje smo upoznali…
Novom sposobnoscu, vestinom ili jezikom u cv-iju…
Distanciranjem od gamadi…
Jer tocak bezvoljnosti je pokretan…tj nije fiksiran…i ne okrece se samo u jednom pravcu…
Tako da…
Treba uloziti ogromnu energiju da se zaustavi…i da se pokrene u drugom pravcu…
A inercija je cudna biljka…kao i volja…kao i nada…
Samo ih treba zalivati…
Jer ko ima nade i volje…moze sve…

Baka i deka

baba.jpg

Velika istina…
Cetiri stvari mogu posebno opisati vreme u kome zivimo: sebicnost, niska tolerancija na frustraciju, ogromna kolicina informacija koja nas svakodnevno zapljuskuje (i zaglupljuje) i ogromna dostupnost svakojakih (brzih) zadovoljstava (sto veoma brzo dovodi do jedne sveopste smorenosti…od svega)
Sve cetiri stvari slute na nesrecu i nezadovoljstvo…
Srecom nacin razmisljanja se moze promeniti..
Tj moguce je postati srecan..
Kad god u zivotu poceli..

Kao lav

lav.jpg

Sjajan citat!
Odbacite svoja iracionalna uverenja…
Jer zivot je veoma lep…iako nije fer…(nigde i nikada bio)…
Samo se na to treba navici…i ne ocekivati nemoguce…
Inace bi to bilo kao kada bi se u bokserskom ringu bunili sto vas neko talambasa po glavi…
Kao „sljus…ma nemoj…sljus…ma nemoj bre…opet sljus…sudija sta je ovo“
U stvari…treba prihvatiti pravila igre…
Ruke gore…brada dole…gard…i ples..
I to je to…
Neko je bolji napadac…
Ja licno preferiram…one sto ustaju…iz nokdauna…iznova i iznova…do poslednjeg zvuka zvona…
Jer pobeda….je upravo to..

Dete

Skoro procitah..
„Ne vaspitavajte decu. Ona ce svakako liciti na vas. Vaspitajte sebe.“
Genijalno!
+ mali psihoterapijski dodatak:
S obzirom da se etiologija (uzrok) svih mentalnih poremecaja moze grubo podeliti na sledece 4 kategorije:
1) genetska osnova (33%)
2) detinjstvo/odrastanje (33%)
3) individualna zivotna istorija od puberteta nadalje (33%)
4) sreca/ usud (1%)
Ispada da ste vi odgovorni za 66% mentalnog zdravlja vaseg deteta…
Hmm…
Ozbiljan procenat..
I tu se mozda i najvise moze videti ono staro Jungovo…“ono sto nas najvise nervira kod drugih ljudi..to verovatno i
vi sami posedujete kao osobinu“..
Te sledi ono Radovicevo „tucite decu cim pocnu da lice na vas “
I nema tu nekih velikih saveta..
Osim onog univerzalnog.. da kad god ne znate sta biste uradili poljubite i zagrlite svoje dete…jednom recju volite ga…
I one bezvremene…
„Sto ga pre covekom pocnete smatrati..pre ce covek postati..“