Trudim se sa budem fin, ljubazan, vaspitan i uljudan u odnosima sa svim ljudima koje sretnem u toku dana…
Sa potpuno nepoznatim ljudima, u saobracaju, u pekari, na trafici, sa pacijentima, klijentima, kolegama, drugovima i tako dalje…
Veoma vodim racuna da nekog ne povredim, da nikog ne uvredim, da delim, da postujem, da budem posten, ispravan i na usluzi, da pomognem, da saslusam…itd
I tako celi dan…
Svaki dan…
Onda se cujem sa jednom od cetiri najvaznije osobe na planeti za mene…i u roku od dva minuta popizdim…i nemam strpljenja…i brecnem se …i kazem sta ne zelim…i povredim nekoga za koga zivim…
Nemam strpljenja…nemam snage…mrzi me…smara me…
Ne suzdrzim se…ne zacutim…ne iskuliram
…
Zasto to radim?
Zasto sam magarac?
Pa se evo sad ziv pojedoh..
Mozda sam bio preuljudan celog dana…
Mozda sam se istrosio…premorio…
Mozda postoji ogranicena kolicina energije za komunikaciju u toku dana…
Mozda danas previse komuniciramo…preko fejsa, mejlova, portala, whatsapova, vibera…
Ali dobro…
Pogresivo sam ljudsko bice…kao i svi…necu se obezvredjivati…
Griza savesti je nezdrava, samoosujecujuca emocija…pokusacu da se izpsihoterapeutisem…da izvucem zakljucke…odbacim iracionalnosti…i zamenim grizu savesti kajanjem…okrenem se buducnosti… i postavim jasne priotitete…
Od sutra…
Pod jedan – porazgovarati sa najbitnijim osobama na svetu…onako kako zasluzuju…ne stedeti lepo…
Pa redom…nanize…
Ako ostane energije…za ostale…ok
Ako ne…zao mi je..
Ali ce mi biti manje zao nego sto mi je danas…
PS…pomislih sad na arhetip neljubaznosti…onu Mickovu izmisljenu, nacrtanu, nadrkanu salterusu Micu ubicu…
Zamislih je kako dolazi kuci…skida masku nadrkanosti…postaje super majka ili sestra ili zena…sprema palacinke…kako pazljivo slusa…sali se…kul je ..raspolozena…i kako joj ne fali onaj jedan papir… za svoje…kako sve moze…za njih…tj na kraju krajeva…
Za sebe..
Priotitet
Оставите одговор
dr VLADIMIR ĐURIĆ 