Uvek me je fascinirala ona priča da ako bi negde pala atomska bomba u tom predelu bi samo Bubašvabe preživele…
Ono što me još više fascinira su moji klijenti i pacijenti sa Bubašvaba Mentality-ijem…koji iz svojih ličnih nuklearnih katastrofa…ponekad i serijskih…nekako iznova i iznova izlaze…
Nikome se više ne divim…
I ako se pitate zašto većina psihoterapeuta obožava svoj posao…to je onda upravo zbog toga…što su ta energija…hrabrost…prkos i ponos prosto zarazni…
Iako su kod nas Kiše uporne i duge…nigde nećete naći raskošnije Duge…
Pa svi malo po malo postajemo neuništive Bubašvabice…
Jer…
Kako ja da se predam kad su Ovi Moji stoput gore prebrodili…nekako pretekli…i nastavili dalje ka onome što im je najvažnije…
Hvala za to…
Ponekad se pitam ko je tu zaista stručnjak iz oblasti mentalnog zdravlja…
I ko tu koga zaista leči…
No to možda nije ni važno…
Bitno je da smo svi zajedno na strani Svanuća…