Архиве аутора: ptbalu293

Auto otpad

Potpuno me je oduševila misao koju sam čuo pre neki dan na auto otpadu…od čoveka koji je sa mnom stajao u redu…nalakćen na svog razdrndanog mezimca…i čekao da nas obojicu odere i obrlati vlasnik auto otpada…polu čovek…polu euro…
„Druže…sve je to lepo…avioni…kamioni…skupe limuzine…ali vrednost automobila se jedino meri po tome na koliko si mora i vikend putovanja sa njim otišao…sve ostalo je potpuno nebitno“
Kakva duboka životna filozofija…
Kakav nasmešeni i pozitivni Mudrac…sa najneočekivanijeg mogućeg mesta…

Ma koliko šapa imali

Kao što me moj drug veterinar stalno zeza da je lako biti doktor kada nama pacijenti kažu gde ih boli i šta ih muči…
Tako se i ja divim dečjim psihijatrima koji rade sa decom i mladim ljudima bez da znaju kakva će im dalja životna istorija biti…
Nama je lako…
Kada vam na pregled dođe neko sa trideset…četrdeset…pedeset ili šezdeset godina veoma je jednostavno shvatiti da li je on zdrav ili ne…
Ozbiljno bolesni su već morali imati lečenja…i hospitalizacije…jer nije ni postojala šansa da dobace do tih godina bez toga…
Neurotičari su već učestalo donosili pogrešne odluke u krucijalnim životnim trenucima…po pravilu na svoju štetu…i na kraju se nalaze u nekoj jako haotičnoj ili bolnoj životnoj poziciji…koja spolja gledano nema apsolutno nikakvog smisla…ali je oni ne napuštaju ni po koju cenu….
Dok su zdravi nekako uvek donosili promišljene i logične odluke u svoju korist…fleksibilno se adaptirali na novonastale okolnosti…čuvali se…i stavljali sebe na prvo mesto…uspravljali se uporno nakon velikih životnih neuspeha…poraza i nedaća…i sada imaju globalno uređene živote…makar one delove oko kojih su se oni pitali…ili barem idu u pravcu uređenosti…a i dalje nisu ogorčeni i slomljeni…i još uvek veruju da ima smisla živeti i boriti se…jer su uspeli da stvore neki svoj mali mehur normalnosti i uživanja…
Dobra okolnost je da…ako je već neko iz bilo koje pomenute tri grupe pacijenata i morao biti bolestan ili u problemu…nikada nije bilo bolje vreme za to…
Od 2021-ve…
Danas…kao nikada pre…postoji način da se apsolutno svakome pomogne…i da se svako podrži…
Ma na koliko šapa išao…

Sinusoida

Najvažnija i najistinitija slika koja opisuje život…
Sve se menja…
I jedina izvesna stvar na ovom svetu je stalna promena…
Zato je i ponekad važno ne ubiti se kada je danima preteško…
Niti se oženiti nakon sedam prekrasnih dana i noći…
I to će proći…
Pa će doći nešto drugo…
I lepo i ružno…
Druga važna aktivnost koju bi trebalo da uvežbamo je Kočenje…
Kada sinusoida života krene naniže naš deo posla je da ne ode sve u provaliju…
A kada krene naviše da se ne ponesemo i ne pomislimo da smo tada nešto posebno…
Do života je da se sve stalno menja…
A do nas da postanemo rezilijentni…
Stabilni…
I jaki…
Uostalom…
Zamislite brod napravljen da plovi samo kada je bonaca…
Verovatno bih ga i ja mogao nekako sklepati…
Za Brodove za Otvoreno More je već potrebna vrhunska veština izrade…koju poseduju samo Pravi Majstori…

Bik

Uvek mi je bila draga ona priča o prvoj koridi održanoj u Beogradu 1971.godine…
Ne postoji puno stvari koje govore više o našem narodu od toga da je tog dana celi stadion zdušno navijao za bika… 🙂
Trpljenje…nepredavanje i borba su veoma glorifikovani kroz našu istoriju…i utkani su negde duboko u sve nas…kao najispravniji i najčestitiji modus operandi…bez obzira na sve…
Što uopšte nije loše…
Naprotiv…
I svi možemo biti jako ponosni na to…
Međutim…
Suštinsko pitanje nije da li treba trpeti i boriti se…ili ne…
Već koliko…i kada…
I najvažnije…
Dokle?
Po mom skromnom mišljenju…trpljenje je zdravo samo do onog trenutka dok postoji objektivna i realna nada da se naša želja ili cilj zbog koga i trpimo može ostvariti…i dok je to trpljenje najmanja moguća cena koju moramo platiti za neki dugoročni hedonizam…
Sve ostalo je patologija…
Mazohizam…
Pogrešan način razmišljanja…
Intelektualno naivni alibi za ostajanje u zoni komfora…koja se tako samo zove…i nemenjanje života iz korena…skroz naopačke…sve dok nam ne bude dobro…
I bolesna navika koja nas postepeno ubija…
Uostalnom…
Bik ne može da pobedi u koridi…ma koliko se trudio i borio…
Pravila igre nisu tako zamišljena…
Kad tad će pasti…potpuno izmrcvaren…
Ali ste sigurno čuli skoro priču o onom Teletu koje je iskočilo na semaforu iz kamiona koji ga je vozio u klanicu…
Pa se posle zaposlilo u lokalnom zološkom vrtu kao glavna zvezda…heroj…i simbol otpora…
Kakva lekcija…
Za sve nas…

Brianna Wiest

Zaista mislim da ne postoji bolji citat za ponedeljak od ovog…
„Prava briga o sebi nisu ni penušave kupke ni čokoladni kolači, već izbor da se izgradi život od kojeg vam nije potrebno redovno bežanje“
Brianna Wiest
Sigurno da je taj put jako težak…
Ali je svakako najlakši mogući…
Pa…
Srećno nam bilo!

Depresivne epizode

Uprkos uvreženom mišljenju depresija nije samo „nešto sam neraspoložen ovih dana“…
Depresija je neuporedivo više…
I skoro 10% ljudi na planeti se bori sa njom u ovom trenutku…
Na slici ispod je uputstvo kako mi gradiramo depresiju kada procenjujemo stanje nekog pacijenta…
U gornjem desnom uglu se nalazi broj potrebnih simptoma za svaki nivo težine depresivne epizode i potrebna dužina trajanja istih (koja je doduše uvek minimum dve nedelje)
Nivoi težine depresivnih epizoda su nam jako važni jer predstavljaju i orijentacioni vodič za dalje lečenje…

Blaga depresivna epizoda:

  1. Watchful waiting (budno praćenje – jer je često spontano povlačenje simptoma)
  2. Psihoterapija
  3. Bihejvioralna aktivacija (učestvovanje u nagrađujućim aktivnostima nasuprot povlačenju i pasivnosti)

Umerena depresivna epizoda:

  1. Monoterapija antidepresivom i/ili
  2. Psihoterapija

Teška depresivna epizoda:

  1. Kombinovana primena antidepresiva i psihoterapije (hospitalizacija) i/ili
  2. Elektrokonvulzivna terapija

Psihotična depresivna epizoda:

  1. Kombinovana primena antidepresiva i antipsihotika (hospitalizacija) i/ili
  2. Elektrokonvulzivna terapija

Iako učestalost depresije stabilno raste u čovečanstvu unazad decenijama…prava je sreća da se paralelno povećava i moć psihijatrije…
I da su mogućnosti koje danas imamo na raspolaganju kako bismo nekome pomogli da se izbori sa njom…ubedljivo najveće i najraznovrsnije ikad…

Generalizacija

„Doktore…ma nemojte molim vas da mi pričate…sad ću ja vama da kažem šta je vrhunac muške vernosti…eno moj drug…treći brak a i dalje ista ljubavnica…
Prvo njoj ujutru na Božić ulazi u kuću kao položajnik…pa onda ostale obilazi“… 🙂
Biseri psihoterapije…najlepšeg poziva na svetu…
Mada i jedna kognitivna greška koju svi mi vrlo često pravimo u suštini…
Čim kažemo svi muškarci ili žene pa nešto iza toga…na primer svi muškarci su danas neverni ili sve žene danas gledaju samo novac…mi pravimo kognitivnu grešku koja se naziva generalizacija…
Ne postoje pravila koje važe sa sve žene i za sve muškarce na svetu…i čim nešto toliko generalizujemo…uopštimo…već smo sasvim iracionalni…i na krivom putu…
Postoje samo pravila koja važe za nekog pojedinačnog muškarca i za neku pojedinačnu ženu…
On lično može biti neveran…
Ili ona lično može stavljati novac na prvo mesto…
Ili ne…
A ne svi ili sve…
A kad tako razmišljamo već je mnogo lakše proceniti da li su za nas ili ne…
Još je važnija stvar da s obzirom da generalizacije ne piju vodu…samim tim ne postoje ni nečija lična prokletstva…koja kažu da „s obzirom da su svi muškarci/žene takvi/e i takvi/e ja nikad neću moći da nađem nekoga/u ko/ja bi meni odgovarao/la“….
To prosto nikada nije istina…
I obično su to samo izgovori da se još više ne potrudimo…
Savršeni alibiji koji nas čine dugo nesrećnim…
Tako da…
Što bismo se onda puno sekirali?
Kakvog/u god da tražimo…
Baš takvih pojedinačnih primeraka ima…
Barem negde na planeti sasvim sigurno…
Izbor je zaista raskošan…
I apsolutno uvek postoji…
Ako se iole potrudimo…
Ako smo fleksibilni…
Fokusirani na ono što je baš nama suština…
I ne predajemo se…
Kad tad ćemo biti srećni…
Stoga…
Srećna potraga!

Jedna dobro naučena lekcija

Postoji samo jedna tehnika koja mi je sve ove godine učenja uvek pomagala da rešim zastoj u učenju…

Kada ne ide…onako baš…kad se nerviram…i kad sam sve pokušao…ali neće pa neće…lepo batalim sve…i napravim pauzu…koja će trajati…u zavisnosti od blizine ispita…između 15 minuta (noć pred ispit) i dve nedelje (3 meseca pred ispit)…lepo odmorim…pojedem nešto što volim (ovo baš i ne morate…jer ima svojih reperkusija na duge staze… Description: 🙂) i onda se vratim kući…zainatim se i sednem da učim ako je potrebno do zore…dok tu neku lekciju ili oblast ne naučim toliko dobro da bih baš nju voleo da dobijem na ispitu kao pitanje…

I ne samo to…toliko dobro da ću na tu oblast u svakom slučaju navesti svoje odgovoranje…jer je to sada moja Tajna Moć…

Pokazatelj da znam i da kapiram suštinu…

Da nisam prepadnut već fasciniran naukom…

I da sam učio za sebe a ne za prolaz…

Naravno da je to ponekad jako teško…sećam se kad sam neke proklete tri stranice iz farmakologije učio 8 sati…bez prestanka…dok nisam pohvatao neke receptore…

Ali što je teža…komplikovanija i bitnija ta oblast…to će vam više pomoći na ispitu…

I to će vam više omogućiti da na ispit dođete kao Gospodin…

36 ispita na medicini…

Jedan državni ispit…

6 kolokvijuma na specijalizaciji…

I jedan specijalistčki…

Pravilo nikad nije izdalo…

Čak mi je prvo pitanje na ispitu bilo upravo iz jedne od „zainaćenih oblasti“…i samo sam se nasmešio pri pomisli kako sam jednu noć tokom spremanja ispita…negde pred zoru…bio tačno na raskrsnici između toga da me opali epi napad i toga da smestim „teoriju diskonektiviteta na nivou hipofunkcionalnih NMDA glutamatergičkih receptora na parvalbuminskim GABA interneuronima u prefrontalnom korteksu i hipokampusu…koja predstavlja kasnu posledicu ranih oštećenja mozga…koja dovode do hiperdopaminergije u mezolimbičkom a hipodopaminergije u ventromedijalnom i dorzolateralnom mezokortikalnom putu…kao potencijalnog objašnjenja pozitivnih i negativnih simptoma shizofrenije“ u mali prst…

Mada iskreno…

Pričao bih ja o tome i da su me pitali gde ću na letovanje… Description: 🙂

Mada…

Nešto sad razmišljam…

Najveće preokrete u oporavku od depresije sam viđao kod mojih klijenata koji su uprkos mračnom oblaku koji je pljuštao iznad njih „URADILI ILI NAUČILI JEDNU NOVU STVAR U ŽIVOTU KAKO TREBA“…

Pa im je to nekako vratilo samopouzdanje…

I veru da može biti bolje…

I da nisu oni baš toliko loši…

I da ima smisla truditi se u životu…

I izlučilo taj nanogram serotonina u mozgu…da ih okrepi i obodri i da im malo snage…pa je sve posle bilo lakše…

Klijente koji su spavali u patikama na nogama celu noć da bi ujutru otišli na trčanje pre no što ih živi pesak kreveta uvuče nazad…

Ili klijente koji su uspeli da krenu na kurs jezika jer smo zamolili profesorku da samo njemu dozvole da nema uključenu kameru jer u tom trenutku oporavka nije mogao da bude toliko izložen…

Ili klijenta koji je počeo zdravo da se hrani a jedina uteha mu je godinama bio baš taj šećer koji ga je ubijao i činio ga još tužnijim kad izvetri iz krvi…

Ili klijentkinju koja je instalirala tinder…preskočila par loših prilika…i naletela na sasvim korektnog momka…pa smo se šalili da i on mora da je sa psihoterapije čim je ovoliko fin i drag i normalan…

Ili klijenta koji se vratio na faks posle 17 godina obezvređivanja što je neobrazovan…

Ili klijentkinju koja je oprostila tati sad kad joj više uopšte ne treba ništa od njega…onako zbog sebe…

Ili klijenta koji je počeo da programira pod stare dane…pa ga više uopšte nije bolela nepravedna raspodela na tržištu rada…

Jedna dobro urađena…naučena ili pokrenuta stvar je ponekad razlika između dobrog i lošeg života…

Između ponosa na sebe i obezvređivanja…

Između psihičkog zdravlja i bolesti…

Lavine su čudne…

Stotine hiljada tona snega leži nepomično godinama…

A pokrene ih pahulja snega…

A posle…

Spasavaj se ko može…

Pa…

Srećno poletanje!