Dopalo mi se skoro kada mi je drug rekao da je koncept omiljenih mesta sasvim prevaziđena stvar…
I da od kad ima Sinčića…svako mesto na koje dođe s njim mu je omiljeno…
I da mu se nekako Beograd prolešao…od kada svako veče šparta sa njim u kenguru…šegači se…i pevuši…
I da tek sada razume u potpunosti koliko su vreme i energija neprocenjive monete…
I koliko ih prokleto malo ima…
No dobro…
Makar mu je sada postalo kristalno jasno na šta se ti basnoslovni resursi jedino i trebaju trošiti…
I da je svaki minut potrošen bez da nekoga voliš do neba i da tako samo provodiš vreme sa njim bukvalno bilo gde…sasvim uludo protraćeno vreme…
Milo mi ih je videti…
Iako je njegov osećaj o prolepšanom Beogradu sasvim subjektivan…svako ko ih vidi…će to i objektivno pomisliti…
Ne znam što ih turistička organizacija grada ne uposli…
Znajući ih…
Radili bi njih dvojica za sladoled i mleko…😀