Месечне архиве: април 2017

Plata

Reče mi jutros klijentkinja: „sve je u mom zivotu tuzno, osim plate koja je smesna!“ 🤣🤣🤣

Advertisements

Prevencija

Sigurno je da su Holandske lale prelepe…

Da prvoklasno vino ohlađeno na 11 stepeni iz kristalnih čaša odgovarajućeg oblika za tu vinsku sortu opija čarobno…

Da su briljantno dizajnirana jela od 70 grama na sred velikih tanjira u luksuznim resotranima po Dorćolu ukusna…

I da vas gudački kvartet može naježiti na Kolarcu…

Ali…

Ja volim Kaktuse…divlje i tvrdolgave biljke…jer priroda je i inače prelepa…međutim…kad oni cvetaju…to je potpuni vatromet…kada nešto naviknuto na muku…i manjak pogodnih okolnosti….slavi sopstvenu posevećenost cilju….i pobedu…nad sudbinom…i izgledima…

Volim da pijem ledeno pivo ( stepen hladnoće nebitan dok je blizu nuli) iz flaše pod drvetom u bašti kod kuma…

Volim da pođem na Bele vode…Kod Neše…na rolovanu dimljenu vešalicu…od pola metra…koja se jede isključivo sa prijateljima (jer je drugačije nepojedljiva)…i koju ćete dobiti besplatno…kada date krv…sa kamiondžijama…i Petrom Božovićem…

Ili na kraj Novog Beograda…u cigansku kafanu…neuglednu…i nakrivljenu…potpuno pogrešnu…sa pravim emocijama…gde se možete isplakati…i grohotom nasmejati…pa naručiti „onu vašu pesmu“…koju puštate na youtubu…krišom…kad ste sami i tužni…pa razbiti čašu…o Savu…

Ono što je važno shvatiti je…

Da ne moramo biti isti kao i sav ostali svet…

Da ne moramo voleti iste stvari kao i svi ostali…

Da možemo imati drugačija čula…

Da nije istina sve što nam savetuju sa televizije, šarenih časopisa i interneta….

I da je jedno od osnovnih ljudskih prava…

Pravo na sopstveni ukus…

Unutrašnji barometar posebno kalibrisan po našem ličnom sistemu vrednosti…

Lični osećaj za lepo…

Pravo na Rituale…

Pa čak i male poroke…

Jer smo svi mi ipak samo obična ljudska bića…

Pogrešiva i nesavršena…

I da je ovaj život poprilično težak…

Pa je velika verovatnoća da ako sve ispoštujete…

I sve uradite „onako kako bi trebalo“…

Da ćete na kraju ostati dužni sebi…

I poprilično razočarani…

Stoga…

Ispoštovati Sebe…a ne druge…

Predstavlja veoma bitan činilac mentalnog zdravlja…

I ko to zna…

Dobar je u prevenciji mentalnih poremećaja…

A prevencija je pola zdravlja…

Polumaraton

On je sed…50-tak godina…obrijan…sa vojnickom frizurom…onim ozbiljnim borama u uglovima ociju…koje imaju samo ljudi…sa puno istorije…iza sebe…

On je njegov sin…tinejdzer…iste oci…bez bora…sa crnom neurednom kosom…velikim zubima…trenutno u osmehu…posle ko zna koliko vremena…

Otac je iza…sin je ispred…u kolicima…

Upravo zavrsavaju polumaraton…

Prolaze cilj…

Otac je ponosan…grli sina…

Sin se smesi…ljubi oca…

Odlaze po medalje…koju dobija svaki ucesnik koji zavrsi trku…

Vreme je potpuno nebitno…

I polumaraton…

Njih dvojica dobijaju dve…svako svoju…za danasnji dan…

Dan u kome nisu dozvolili da ih cerebralna paraliza definise…

Ni kao oca koji ima bolesnog sina…

Ni kao sina koji ima posebne potrebe…

Ni kao porodicu koja je u problemu… 

Danas ih definise rezilijentnost spram muke… Zdrav odnos prema problemu…

Inat spram sudbine…

Trud…

Odanost porodici…

Mogucnost da budu srecni uprkos svemu…

I definitivno…

Ljubav…

Malo li je to?

Esencija želje

Ukoliko nesto ekstremno jako zelite…da ta želja predstavlja čitavog vas…I čitav vaš život… postoji objektivna opasnost…da u sadejstvu sa nepovoljnim okolnostima…i nemogucnosti da vam se ta želja ostvari.. postanete veoma nesrecni… ocajni…i ne vidite smisao življenja…
Jednom rečju…postanete depresivni…
Na primer…
Želite da vam se ona vrati…a ona to baš I neće…
Zelite da budete Majka…a ne mozete…
Zelite da postanete Hirurg…a ne daju vam…
Želite da ne umrete…nikad…a kako sada stoje stvari…Boga mi hoćete…kao I ja…
Sustinski problem nastaje kada vasu cestitu i potpuno ljudsku zelju…koju zaslužujete I koja se drugima ostvaruje…zamenite moranjem i insistiranjem…
Tada vam postaje duplo teze…
Em vam nije ostvarena zelja…
Em tvrdoglavo insistirate da vam se ona mora ostvariti…fokusirate se samo na problem…mislite da je to smak sveta…da to ne mozete da podnesete…i da nikad vise necete biti srecni…i da ste baksuz…i jedini krivac ..ili je to onaj zlotvor…ona kurva…ili je citav zivot sranje…
Jedna od najboljih tehnika koju tada mozete primeniti…čiju sam moć ja osetio na svojoj koži…I koja mi je sustinski obojila zivot…drugim…veselijim bojama… I prebacila me na brzi kolosek…ka sreci…(prim.aut. Bog da pozivi moju Profesorku…psihoterapeuta i Caricu… Epikteta…Alberta Elisa…Jaloma…Frankla…i celu REBT Filozofiju…) bi bila da se zapitate sta je to sto u okviru vase zelje esencijalno i bez pogovora zelite?
Koji je to Minimum Sreće?
Uslov sine qua non…
Sta je to sto je na listi vasih prioriteta toliko visoko?
Sta je to sto ce vas sustinski usreciti?
Da li je ona zaista jedina na svetu…njene oči najlepše…osećaj u krevetu neuporediv…ili je želite zato što vam je sujeta povređena…za inat…jer ko je bre ona da vas ostavi…što se pored nje osećali srećno I uspešno… kao “faca”…ili generalno želite nekoga koga ćete voleti…s kim ćete se smejati…I ponovo osetiti tu euforiju…
Sta je to sto zaista zelite u dobijanju deteta?
Da dobijete dete…ili da postanete roditelj… da budete zena koja radja…supruga…dobra snaja…uspesna i “normalna” zena…ispoštujete malograđanštinu…ili da pobedite besmrtnost…da dobijete najvredniji poklon…da vaspitavate I stvorite porodicu… ili da osigurate mesto…I njega…uz vas…
Sta je to sto bi vas sustinski usrecilo u tome da postanete hirurg?
Da li zelite da spasavate zivote…da posvetite život u potpunosti medicini…da budete „Bog“…ili „smeker“…sa frizuricom…zalizan i fensi…alkos i zenskaros…pun para…alfa muzjak…cenjen po splavovima…medju politicarima i automehanicarima…i medicinskim sestrama…
Zašto se plašite smrti?
Što bi bila grehota da umrete…ili zato što niste ni živeli…što ste se vazda plašili…udovoljavali roditeljima…pa suprugu…pa deci…pa unucima…uvek na pola…I kao da postoji druga prilika…
I da onda…
Jednostavno prestanete sebe da lazete.. odete do samog kraja svojih zelja…
Prihvatite sebe…i realnost…
I shvatite da je zaista sve moguce…
Ukoliko se trudite i prilagodjavate…
Menjate sposljasnjost… Time sto menjate svoju unutrasnjost…
Menjate sebe.. a ne cekate da se realnost promeni…jer ste vi to zasluzili…i bilo bi mnogo lepše da vam se ta želja ostvari…
Otpatite…isplačete se…napijete…I prebolite…zauvek zavolite neke pesme…I mesta…okrenete se sebi…porastete…I napredujete…izučite školu…shvatite da to što vas ona neće…ne znači da vas niko neće…I da je u vama neki problem…uključite se ponovo u “igru”…pokušate…promašite…nekoliko puta…pa naletite..na jednu od 3.5 milijarde…sa tim sjajem…I osetite “to“ u grudima…
Odete na Kliniku na Madagaskar…presadite sebi matericu od sestre ili tetke…nadjete surogat majku…preselite se u zemlju gde dete mozete sami sebi roditi… nadjete nekoga ko voli vas…a ne vas kao medijum za rast novog njega…ili odete do Zvecanske…po tudje oci…i vašu dušu…ne rađa materica porodicu…no ljubav…
Preselite se u neku od zemalja zapadne Evrope…gde se posten svet i ne otima da radi toliko odgovoran posao…ne spava mesecima…i trza se na svako zvono telefona…odrobijate nekoliko decenija…zarad slave…spašavanja života… i satisfakcije lekarskog poziva u maksimumu… ili postanete kriminalac ili politicar u Srbiji…nađete dobrog frizera…istetovirate se…I postanete alfa muzjak za prostakuše…
Počnete da živite punim plućima…svaki dan kao da je poslednji…ispunjavate svoje snove…pokisnete…I jedete prljavim rukama…ronite…I skačete iz padobrana…pa gde ste videli nekog motordžiju…da se plaši smrti…samo ljudi sa ispraznim životima…imaju taj strah…jer znaju da nema druge prilike…a svesni su da ovu troše bezveze…I uludo…
Sve je na vama…
Realnost nije nista kriva vasim zeljama…
Vi ste krivi… što vam ne ide uz želje…
Što se ne uklapa…
Jednostavno nije oblikovana I dorađena…kako treba…
Jer što se tiče oblikovanja… svako ima određeni potencijal…
Neko kao histericno deriste…koje lomi igracke…i pokvari sve što dotakne…
A neko kao Mikelanđelo…
Sreća je da se Talenat sastoji…ne samo od tog potencijala…
Već I od želje za radom na sebi…
Sposobnosti da se uči, vežba i trenira…uporno I dugotrajno…
A tu je samo Nebo granica…