Problem sa Linijom Manjeg Otpora i odabiranjem iste je, između ostalog, u tome što i to pešačenje umara…što troši…i što posle nekog vremena provedenog po toj, ipak uzlaznoj, putanji tek onda čovek nema snage za prevazilaženje većih problema…
Težih Uzbrdica…
Većih Otpora…
Sigirno ste čuli ono…
Ko će sad da ide kod ginekologa?
Ko će sad da trenira ako nema devojku?
Ko će sad da traži posao u Srbiji?
Ko će sad da priredi sebi neko zadovoljstvo kad je sve bezveze?
Ne znam…
Kada bi trebali nekoga da posavetujete kako da savlada uspon na neki velelepni planinski vrh… koji deo uspona bi mu Prvo preporučili da savlada?
Strmiji ili ravniji?
Jer…
Posle progutane velike žabe…punoglavci dođu kao garnirung…
A i…
Znate verovatnu onu staru mudrost da…
Glavni uzrok neuspeha i nezadovoljstva nastaje onda kada zamenite ono što najviše želite sa onim što želite odmah…
Tako da…
Hedonizam kao filozofija je sasvim ok…
Ali bih se ja uvek kladio isključivo na dugoročni…