Kada počinjemo da starimo?
Kada počinjemo da umiremo?
U starosti…sa osamdeset?
Nakon pedesete…kad pređemo vrh života…I krenemo polako nizbrdo?
Kada vidimo bore oko očiju…ili prve sede sa trideset?
Ili smo zaraženi tim neizlečivim virusom…čim se rodimo…čim prvi put udahnemo?
Ne znam…
Medicina je uspela da produži život…
Na sreću…
Ali nažalost…nije uspela da produži period mladosti i zdravlja…već samo apsolutni broj godina…
Jedini pravi Antidot…i način da kompenzujemo smrt…je oduvek bilo jednostavno Živeti Život…ispunjen stvarima I događajima zbog kojih baš po nama I vredi živeti…
Šta god to bilo…
Jurcati motorom…ili diskutovati o Hegelovoj dijalektici…
Istetovirati se od glave do pete…ili uvek imati savršeni komplet I frizuru za posao…
Venčavati se… ili uživati u neograničnosti slobode singl statusa…
Ulagati u Gnezdo…ili se fascinirati prostranstvom I bojama Neba…
Uživati u Vatrometu Trenutaka…ili se mirno ogrevati uz zvuke pucketanja Bukovine Dugoročnog Hedonizma…
Međutim…
Među svim tim stvarima…zbog kojih vredi živeti…vazda se izdvajala…jedna tekovina čovečanstva…koja nas je I dovela dovde…I sve ovo I omogućila…sve te spejs šatlove I oblakodere…sve te Nobelove nagrade I milione zarađenih dolara…sav Napredak Čovečanstva…
Taj Stari Dobri Seks…vođenje ljubavi…(more vulgarnih alternativa)…reprodukcija…produženje vrste…stvaranje…i rađanje…
Iskonska stvar…oko koje se vrtela…vrti se…i vrteće se ova planeta…
I što je više Tanatosa oko nas…
To pažljiviji trebamo biti prema Erosu…
Negovati ga…čuvati…razvijati…i slaviti…
Čemu toliko komplikacija?
Čemu toliko fokusiranje na efemerne stvari?
Na vertikalna ustrojstva…
Na pravila…norme…komentare…poglede…slike na instagramu…garderobu…automobile…šminku…trbušnjake…račune…politiku…i raznorazne nervoze…
Umesto da se prepustimo…
Horizontalnim čarima…
Koje će nas spasiti…
Straha od smrti…I prolaznosti…
Pa malo li je to…
Jer…
Ne znam da li ste znali da je Homo Sapiens možda I jedina životinjska vrsta koja ima organ namenjen isključivo uživanju…
Sa milion isprepletanih nervnih završetaka…neobično osetljivih…I potentnih…maltene čarobnih…
Koji je možda I najbolji svedok beskrajne povezanosti psihe I some…
I koji je postavljen na dosta zgodno mesto…
Jedan pol ga ponosno nosi…
Drugi mu se obično jako raduje…ukoliko uspe da ga pronađe… 🙂
Stoga…
Bez obzira kog ste pola…
Koliko god godina imali…
Da li ste sami ili ne…
I kakve god vas muke pritisle…
Želim vam od srca da ga ove zime što više koristite…
Da se na toj vatri makar nekoliko noći zgrejete…
I da odvojite vreme isključivo za njega…
Za užitak…
Opuštanje…
Radost…
I Hedonizam…
Jer…besplatno je…zdravo…korisno…bezopasno…poželjno… i potpuno normalno…
Ne bi nam to Evolucija ni ostavila da nam nije potrebno…
Otpao bi nam kao rep…
I…
Poprilično sam ubeđen…da tajna dugovečnosti ljudi koji su blagosloveni time da žive na Mediteranu….nije samo u ribi…maslinovom ulju…vinu…moru…suncu…I feštama…
Već i u slavljenju Ljubavi…
Čestom prepuštanju Strastima…I Ljudskim Slabostima…koje paradoksalno stvaraju Životnu Snagu…
U slavljenju seksualnosti…kao Boginje koja nas je održala…u ovom Univerzumu…uprkos svim nedaćama…od meteora…do političara…
I u čestom korišćenju gorepomenute Tačke…koja Život znači…

„Koja je razlika između:
Sviđaš mi se i
Volim te
Kada ti se svidja cvet ti ga ubereš.
Kada voliš cvet, ti ga svakodnevno zalivaš.
Neko ko razume ovo, razume život“
Buddha
I ljubav…dodao bih…
Jer…
Nema puno boljih definicija ljubavi od one…da je to rad na potencijalima druge osobe…
Tu za ljubomoru, posesivnost i sujetu nema puno mesta…
Ljubav je dati sve od sebe za nju ili njega…ali i dati im slobodu…a samim tim i odgovornost…da odluče da li će nas voleti…ili ne…i da li će se prema nama ponašati onako kako želimo…i kako smo zaslužili našim postupcima…ili ne…
Jer…svako je slobodan da se ponaša onako kao god želi…ali niko nije slobodan od posledica svog ponašanja…ukoliko smo mi mudri…i racionalni…
Takođe…
U ljubavi je veoma važno izbegavati Zauvek i Nikad…
To su potpuno iracionalne reči…
Kategorije koje ne idu uz realan život…
Ljubav je…verovali ili ne…
Samo Sada i Ovde…
To doduše ne ide uz ovozemaljsko planiranje i zakonodavstvo…
Ali…
Sreća je da iskusni Baštovani ne odustaju tako lako…zbog par neupselih presadjivanja…par osušenih biljčica koje se nisu primile u njihovoj bašti…od ljubavi prema Cveću…
Njihovo je…
Da im pruže plodnu zemlju…adekvatan prostor…sunce…vodu…muziku…povremenu dohranu…i dosta truda…kako bi Cvetovi mogli procvetati…u punom raskošu…
Ako uspe iz prve…dobro je…ako ne…rešenje je u promeni gornjih parametara…a ne u napušta ju posla…i odustajanju od zanata…
E sad…
Cvet koji zalivaju može biti prelep…ali bodljikav…šaren ali koprivast…lekovitih listova ali otrovnih plodova…
Ali u tome i jeste sva lepota Baštovanstva…
Odabrati Vrstu…kojoj ćemo se posvetiti…
Lalama…Kaktusima…Orhidejama…Puzavicama…Biljkama Ljudožderkama…Kalama…Korovima…ili Ružama…
Doneti odluku…na osnovu našeg sopstvenog sistema vrednosti…isksustva…potreba…i osećaja za lepo…
I postati najbolji Majstor….
Za Njih…
Baštovan kod koga završavaju najsrećniji primerci određene sorte…
Napraviti svojevrstan Raj za njih…
Najlepšu Baštu…
U kojoj će…u neko Proleće…
Izniknuti…baš taj Cvet…
Zbog koga je i vredno živeti…

„Da se uvede neki zakon da ovi koji ti uporno govore sta treba da radiš i kako da se ponašaš moraju da ti plate pola mesečnih računa“
Via Twiteer – Shuljezee @krvari_oh

Slatko se nasmeja…
Čuvajte se dušebrižnika…saveta bez odgovornosti…i života „zbog drugih“…
Jedna od najvećih privilegija u životu je biti sam krojač svoje sreće…
Donostiti odluke samostalno…u svom sopstvenom interesu…spram svog sopstvenog sistema vrednosti…
Samostalno Plaćati Račune…
Čak iako se olupate o neki zid…to će biti blagotvorno…i dosta ćete naučiti…
Postoje ljudi koji uče na tuđim greškama…
Srećnici…
Ja sam ipak najviše naučio…menjajući ladne obloge…nad tim modricama…
I čini mi se da sada mnogo bolje prepoznajem izbočine koje prete sa tih zidova…
I da mi je glava nekako tvrđa…
Čvrsto na zemlji…
A još upornije zagledana u Putokaze…koji svetle…sa Visina…