Месечне архиве: јануар 2018

Baštovanstvo

„Koja je razlika između:

Sviđaš mi se i

Volim te

Kada ti se svidja cvet ti ga ubereš.

Kada voliš cvet, ti ga svakodnevno zalivaš.

Neko ko razume ovo, razume život“

Buddha

I ljubav…dodao bih…

Jer…

Nema puno boljih definicija ljubavi od one…da je to rad na potencijalima druge osobe…

Tu za ljubomoru, posesivnost i sujetu nema puno mesta…

Ljubav je dati sve od sebe za nju ili njega…ali i dati im slobodu…a samim tim i odgovornost…da odluče da li će nas voleti…ili ne…i da li će se prema nama ponašati onako kako želimo…i kako smo zaslužili našim postupcima…ili ne…

Jer…svako je slobodan da se ponaša onako kao god želi…ali niko nije slobodan od posledica svog ponašanja…ukoliko smo mi mudri…i racionalni…

Takođe…

U ljubavi je veoma važno izbegavati Zauvek i Nikad…

To su potpuno iracionalne reči…

Kategorije koje ne idu uz realan život…

Ljubav je…verovali ili ne…

Samo Sada i Ovde…

To doduše ne ide uz ovozemaljsko planiranje i zakonodavstvo…

Ali…

Sreća je da iskusni Baštovani ne odustaju tako lako…zbog par neupselih presadjivanja…par osušenih biljčica koje se nisu primile u njihovoj bašti…od ljubavi prema Cveću…

Njihovo je…

Da im pruže plodnu zemlju…adekvatan prostor…sunce…vodu…muziku…povremenu dohranu…i dosta truda…kako bi Cvetovi mogli procvetati…u punom raskošu…

Ako uspe iz prve…dobro je…ako ne…rešenje je u promeni gornjih parametara…a ne u napušta ju posla…i odustajanju od zanata…

E sad…

Cvet koji zalivaju može biti prelep…ali bodljikav…šaren ali koprivast…lekovitih listova ali otrovnih plodova…

Ali u tome i jeste sva lepota Baštovanstva…

Odabrati Vrstu…kojoj ćemo se posvetiti…

Lalama…Kaktusima…Orhidejama…Puzavicama…Biljkama Ljudožderkama…Kalama…Korovima…ili Ružama…

Doneti odluku…na osnovu našeg sopstvenog sistema vrednosti…isksustva…potreba…i osećaja za lepo…

I postati najbolji Majstor….

Za Njih…

Baštovan kod koga završavaju najsrećniji primerci određene sorte…

Napraviti svojevrstan Raj za njih…

Najlepšu Baštu…

U kojoj će…u neko Proleće…

Izniknuti…baš taj Cvet…

Zbog koga je i vredno živeti…

Advertisements

Saveti

A“Da se uvede neki zakon da ovi koji ti uporno govore sta treba da radiš i kako da se ponašaš moraju da ti plate pola mesečnih računa“

Via Twiteer – Shuljezee @krvari_oh
Slatko se nasmeja…

Čuvajte se dušebrižnika…saveta bez odgovornosti…i života „zbog drugih“…

Jedna od najvećih privilegija u životu je biti sam krojač svoje sreće…

Donostiti odluke samostalno…u svom sopstvenom interesu…spram svog sopstvenog sistema vrednosti…

Samostalno Plaćati Račune…

Čak iako se olupate o neki zid…to će biti blagotvorno…i dosta ćete naučiti…

Postoje ljudi koji uče na tuđim greškama…

Srećnici…

Ja sam ipak najviše naučio…menjajući ladne obloge…nad tim modricama…

I čini mi se da sada mnogo bolje prepoznajem izbočine koje prete sa tih zidova…

I da mi je glava nekako tvrđa…

Čvrsto na zemlji…

A još upornije zagledana u Putokaze…koji svetle…sa Visina…

Meša Selimović

„Život je izbor, a ne sudbina, jer običan čovjek živi kako mora, a pravi čovjek živi kako hoće; život na koji bijedno i bez otpora pristaje je bijedno tavorenje, a izabrani život je sloboda.

Čovjek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem.“

Mesa Selimovic

Mudrac…

I stari rebtovac…

Fucking pravila

12 „fucking“ pravila za uspeh…

Nepristojnih…

Pomalo vulgarnih…

I neprevodivih…

Mada je i život vrlo često takav…

Sve što je ljudsko je veoma dobrodošlo na psihoterapiji…pa tako i povremeno psovanje…

Ponekad se samo uz psovku ponešto i može opisati…adekvatno…

Neki momak…posao…veče ili država…

Stoga…

Pogledajte…

I primenite makar jedno…

Još večeras…

Videćete koliko su dobra…

Delotvorna…

I koliko vam mogu promeniti život…


Kamiondzijski san

Setih se sinoć…u povratku iz Crne Gore…

Tokom 12-tog sata vožnje…po mraku…kiši…magli i ledu…

Zaglavljen Iza nepregledne kolone šlepera…i nervozan zbog „check engina“ na displeju…

Dok su mi se oči sklapale…i dok sam se borio da održim maksimum minimuma koncentracije potrebnog za Ibarsku…

Priče koju sam čuo od mog prijatelja tokom jedne od kafanskih edukacija..koje toliko volim…i na kojima možda nećete dobiti bodove za lekarsku komoru…ali na kojima ćete…ukoliko pažljivo slušate…moći svašta pametno čuti…

Kako…

Kamiondžije kada voze danima bez prestanka i kada ne mogu više da ostanu budni od umora… lupaju sebi šamare…odvrnu neki turbo folk do maksimuma…pevaju…ispivaju hektolitre kafe i red bula…otvaraju prozore da bi se smrzli na kratko…i pokušavaju svakakve druge ludosti…samo kako bi uspeli da ostanu budni…

Međutim…

Kada ništa ne pomaže…onda čupkaju svoje dlake iz nosa…

To drevno predanje…je siguran način…da se prenu…

Taj bol je 100 % proveren lek protiv pospanosti…govore ovi mlađi…

Oni stariji…i iskusniji…koji su se već prevrtali…negde oko Jagodine…na ravnom delu auto puta…zastupaju drugo staro kamiondžijsko pravilo…koje kaže da je jedini lek…kada vam se prispava tokom vožnje.. da na prvoj pumpi parkirate kamion…spustite zavese….pružite se na krevetu i odspavate…koliko god je moguće…pola sata…sat… ili tri…

I da onda potom nastavite polako…ka svom cilju…

Hmm…

Zvuči poznato…

Koliko puta mi radimo poslove koji nas neispunjavaju…bez ikakve perspekitve…i satisfakcije…kao pretovarene mazge na uzbrdici…sa penom na ustima…i kopitima koje drhte…

Koliko smo vremena…pre toga…pokušavali da se zaposlimo…u zemlji u kojoj je biti pametan i obrazovan ozbiljna mana…i nesreća…da ne kažem…svojevrsno prokletstvo…

Koliko smo pokušavali da nasmejemo “ribe“ koje se „ne šale“…koje se ne lože na neke pišljive  pošalice…već konkretne markirane dokaze ljubavi…

Ili da se udamo…za večite neženje…koji ne bi oženili ni idealnu verziju sebe samog…

Pokušavali da završimo fakultet ili doktorske…na silu…kad nam se već sve smučilo…kada ne možemo više ni stranicu omiljenog nedeljnika da pročitamo…

Započinjali dijetu… fristrirani od prethodne….i pregladni…

Jurili…na silu…

Bez odmora…možda…od kad ikad…

Potpuno premoreni…

I pokušavali da se oporavimo uz pomoć „proverenih tajnih načina“…

A dlaka u nosu je sve manje i manje…

I ti sitni supstituti više ne pomažu…više ne mogu da zabašure neminovno…

Umesto da zastanemo…

Iskuliramo na kratko…

Parkiramo mašinu…

Opustimo se na čas…i ispružimo…

Damo sebi oduška…na sat vremena…

Prikupimo snagu…

Ionako već kasnimo…za našim idealnim ja…i projektovanim idealnim planovima i dostignućima…na koje se Bog ionako grohotom smejao…

Što je sasvim ok…i ljudski….i svakako nije smak sveta…ukoliko ne odustajemo…

Idealno je…ionako tu više kao reper…kao okvir…ka kome možemo stremiti…ali je sasvim u redu…i očekivano…da ga nikad nećemo dotaći…

I onda…nakon Dremke…

Ustanemo…protegnemo se…umijemo…i razgibamo…

Popijemo kaficu…uzmemo zalogaj ratluka…bacimo šalu dve sa konobarom…

I nastavimo…

Restrartovani…

Ka svom cilju…

Bezbedno….i uživajući u vožnji…

Obraćajući pažnju na male radosti usput…

Puni elana…

I podsećeni na onu staru…

Da nije sve u Destinaciji…

Već je čar…vazda bila u samom Putovanju…

Cestitka 2018.

U 2018- toj…

Vam od srca želim….

Da se fokusirate na mogućnosti a ne na ograničenja…

Da pronađete kreativna rešenja za svoje probleme…

Da prevaziđete svaki izazov…mali ili veliki…unutrašnji ili spoljašnji…

Da sami sebi zaradite novac…i da budete ponosni na sebe zbog toga…i da ga brzo potrošite na stvari koje su vama lično vredne…i važne…a ne društvenim mrežama…

Da čitate…putujete…idete u pozorište…i bioskop…

I da se ljubite i spavate sa ljudima koji to rade…

Da budete odgovorni prema svom zdravlju…kao prosečan emancipovani Evropljanin….

Ali da ne zanemarite sitne poroke…koji vas čine stanovnikom najlepšeg predela na planeti…

Da pijete dobro vino…okruženi ambijentima…osmesima…siluetama… i intelektima koji plene…

Da nadjete vreme za svoje hobije…lenčarenje…i prijatelje sa kojima ne morate raditi ništa posebno…već samo biti…

Da imate što više porodičnih ručkova…i proslava nakon kojih će vas posle tri dana biti sramota…

I na posletku…

Da budete…

Još veće Dame i Šmekeri…

Nasmejaniji…

Lepši…

I srećniji..

No ikad…

U to ime…

Živeli!