Месечне архиве: мај 2016

Genije za optimizam

Kada ste poslednji put pomislili da će sve biti ok…da će sve na kraju biti u redu… da će se sve srediti i ispraviti…da će se desiti nešto nepredviđeno što će vam neuporedivo olakšati život…da će te ovaj put ispasti srećnik?
Ni ja ne mogu baš da se setim…
Pa kako onda mislimo da ćemo biti raspoloženi i smireni?
I ja sam ponekad Prvak Savskog Venca u smišljanju nepovoljnih ishoda, katastrofiziranju i izmišljanju Crnih Varijanti koje se mogu desiti…
Pravi Majstor za anksioznost…
Ali…
Iskustvo i znanje iz RACIONALNO EMOTIVNE BIHEJVIORALNE PSIHOTERAPIJE (skr. REBT-a) mi dosta pomaže…
Uvek se vraćam na jedno od osnovnih pravila…
 Da nam je život onakav kakve su nam misli…
I da je neuporedivo važniji način na koji ga posmatramo,  od toga kakav je on zaista…
Pa ću pokušati makar na silu…i makar sam tu potpuni početnik…da probam da polako naučim, pa da postepeno uvežbam i da na kraju postanem svojevrsni Genije za optimizam…
Jer…
Ako ništa drugo…
Ionako se stvari najčešće odvijaju mimo naše kontrole…
A ogromna je razlika da li ćemo tu Neminovnost dočekati sa pogledom zakovanim za plafon u jednoj od onih preteških noći kada strepimo i užasavamo se, preplašeni to maksimuma…kada pokušavamo da nađemo odgovor na svaku moguću neprijatnost koju smo smislili da će nas snaći…ili sa pogledom na kakvu  prelepost suprotnog pola u nekom bazenu sa cevčicom omiljenog koktela u uglu usana dok neki chill deep house iz pozadine miluje bubne opne…
Naše telo nema oči…psiha mu govori šta se dešava napolju…i potpuno će drugačije reagovati ako se Iza Očiju prikazuje horor ili romantična komedija…
A verovali ili ne…mi smo i Reditelj…i Scenarista…i Snimatelj…tog našeg malog filma…“Čudesna sudbina V. Đ.  (samo upišite vaše ime i prezime)“…
A pregurali smo toliko toga…tolike probleme preturili preko glave…
Život je borba…od prvog udaha do poslednjeg izdaha…
Ponekad ćemo i iznenaditi sebe koliko smo sposobni, hrabri i jaki kada se supotstavimo sa realnim protivnikom i nedaćom… u realnosti…i ako do njih uopšte i dođe…
Te kognitivne distorzije anksioznosti su i projektovane lično po nama da nas uplaše, da nas povrede, da nas razbesne i da nam pokvare raspoloženje…
I protiv imaginarnih nedaća se maltene svako oseća kao miš…
A možda je pravi lav na javi…
Glavu gore…
I ko zna zašto je to dobro…
Prilika ne voli zagušljivost i sparinu…i kada se u njenoj kući zatvore vrata…obično se otvori neki prozor…
Samo treba biti strpljiv i čekati tu ispred… po mogućstvu neiscprljen sopstvenim samootežavanjem…to jest sa što više energije u nogama za skok…i pentranje na taj Prozor…

Advertisements

Meda i Svinja debela

Sledeci put kada se budete preokupirali fizickim izgledom…i kada budete pokusavali da sustinske nesigurnosti u sopstvenu vrednost izbazdarite na osnovu broja kilograma na vagi…setite se jednog starog fazona…koji uvek spominje jedna moja divna prijateljica („dusa od zene, sponzorusa u dusi 🙂 „…
„Da se bogati debeli muskarac zove Meda, a siromasni Svinja Debela… 🙂
Uvek me to nasmeje…ali na jedan drastican nacin pokazuje svu apsurdnost i iracionalnost preteranog opterecivanja fizickim izgledom…i stavljanja akcenta na isti…
Jer…
Fizicki izgled je kao onaj aparat za privlacenje musica i komaraca sto leti stoji po kaficima…ona Carobna Svetiljka…sto ih mami da dodju…pa onda sprzi…
Ona je dizajnirana da savrseno privuce komarce…i ostale musice…
No..
Za kakvog Slavuja je svakako potrebna pesma…

KOJA JE RAZLIKA?

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PSIHIJATRA, PSIHOLOGA I PSIHOTERAPEUTA?

Veoma često dobijam u inbox pitanja vezano za ovu tematiku, pa sam rešio da ukratko objasnim razliku između ova tri zamnimanja:

Sigurno ste u novinama, na televiziji, filmovima kao i u svakodnevnom životu čuli za psihologe, psihijatre, psihoterapeute. Ali u čemu je razlika između ovih zanimanja i čime se ti ljudi zapravo bave? Većina ljudi nije informisana šta ti pojmovi stvarno znače i na koju vrstu stručnjaka se odnose.

Često se u medijima, naročito u holivudskim filmovima pridaje gotovo misteriozni značaj ovim zanimanjima, psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti često su predstavljeni kao ljudi sa nekakvim natprirodnim moćima, koji su u stanju da čitaju misli i da upravljaju životima drugih ljudi itd. Ovakav uticaj medija stvara brojne zablude, dezinformacije i osnov za brojne predrasude prema ovim zanimanjima. Zato ćemo u ovom tekstu pokušati da na najjednostavniji način objasnimo čime se bave ovi profesionalci i u čemu su osnovne razlike između navedenih pojmova.

Najčešća predrasuda među ljudima u našoj zemlji je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut zapravo sinonimi, odnosno da se radi o jednoj te istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva. To ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara.

Psiholozi i psihijatri imaju sasvim različito obrazovanje, psiholozi su stručnjaci koji su završili studije psihologije dok su psihijatri stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari a psiholozi nisu.

Šta rade psihijatri?

Psihijatri su lekari koji rade u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove, uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Psihijatrijski pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu, pacijent prvo dolazi sa odgovarajućim uputom u određenu ustanovu, psihijatar obavlja intervju sa pacijentom sa namerom da prikupi osnovne medicinske i opšte podatke o pacijentu (anamneza) koji mu služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze (određivanje vrste poremećaja) na osnovu kojih dalje prepisuje određenu vrstu farmakoterapije (lekove), donosi odluke o vrsti lečenja (kućno lečenje, lečenje u dnevnoj bolnici, zadržavanje na odeljenju itd).

Šta rade psiholozi?

Za razliku od toga, psiholozi nisu lekari, njihov pristup tretmanu ljudi sa psihičkim tegobama nije medicinski. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) ali i drugim nemedicinskim ustanovama u kojima mogu pružati psihološku pomoć osobama koje imaju neke psihičke smetnje (kao što su škole, preduzeća, državna i privatna psihološka savetovališta, obdaništa itd). U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.

Ko su psihoterapeuti?

Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, a u nekim evropskim zemljama i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije. Tako da nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti, to su samo oni koji su završili određene edukacije. U našoj zemlji ne postoji posebno i zvanično zanimanje (delatnost) psihoterapeut, za razliku od zanimanja psiholog i psihijatar. Psihoterapija predstavlja jednu vrstu psihološkog tretmana (specifične veštine, neki će reći zanata) čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju neke psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju različite vrste emocionalnih problema, problema u komunikaciji ili samo žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični rast i razvoj, saznaju nešto više o sebi i poboljšaju kvalitet svog života.

Dakle, ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu nikakvi čarobnjaci koji imaju neke natprirodne moći, oni ne proriču sudbinu i ne čitaju misli drugim ljudima već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.

Prosečna šiparica

Prosečna šiparica od 16 godina razmeni danas preko Whatsappa ili Vibera, više poruka, emocija i uzbuđenja (tokom jednog jedinog dana) nego što su Romeo i Julija tokom celog svog života…
Playboy časopis u prošlomesečnom broju prvi put nije imao razgolićenu duplericu…kaže Hju Hefner „pokušaćemo da se izdvojimo ponovo od ostalih“…
Pre neki dan rešavam ukrštene reči i ne mogu da se setim nečega…mahinalno uzimam telefon da priupitam Google…
Baš sam skoro skinuo sve ikada objavljene pesme Balaševića…u jednom fajlu…za sat…besplatno…
Vreme se promenilo…
U mnogome nabolje…
Ali nosi i svoje rizike…
Preintenzivnosti, posledičnog brzog sagorevanja i razgolićenosti…
Banalnosti, predostupnosti i jeftinoće…
A sreća je zaista (veoma često) lepa samo dok se čeka…dok od sebe samo nagoveštaj da…
Mislite o tome sledeći put kada vam dosadi neko ili nešto…
Ili vas više ništa ne ispunjava…
Da li ste možda dosta toga već i videli…i dobili…i osetili…
Da li je možda pravi trenutak…
Za podizanje potrage za smislom i lepotom i srećom na neki viši nivo…
Na skriveno…duboko… i neprolazno…
Jer…
Školjka je vrlo interesantna dan ili nedelju…
Biser… zauvek…

spasite minut

Prva misao: Sutra krećem kolima na more u Budvu!

1)“Omiljeno“ osećanje – Anksioznost:
Dalji misaoni tok: kako li je u Kanjonu, da li je auto bezbedan, gume dobre, da li će padati kiša zbog bobine, ako stanem na putu da li imam AMSS karticu, ili za ne daj Bože šlepovanje, pročitao sam juče da je šlep iz Budve oko 500 eura, to bi me upropastilo, toliko i sada dugujem, kako ću to da vratim, a imam i onu svadbu u julu, a šta ću da obučem, ugojio sam se, biće tamo i Milica, sa onim njenim, valjda nećemo sedeti zajedno, da li ima mnogo pandura, imam li novac za mito, zašto nemam novac za mito, da li će biti topla voda, kakvo li je vreme u Budvi, da li će mi biti dosadno, da li će biti bučne komšije itd..

2)“Omiljeno“ osećanje – Depresivnost:
Dalji misaoni tok: opet idem u Budvu, i ove godine, jbt spao sam na Budvu, ali ako ja i nisam za bolje, kad sam se onda pravio pametan i pogrešio u proceni, ja uvek pogrešim, ja sam niko i ništa, kako Jovan sve uspe, a ne kao ja, ja sam propalitet, i nikad mi neće biti bolje, letovaću u Budvi do kraja života, ako i za to budem imao para, ma možda je bolje i da ne idem, šta ću ja tamo, more je za srećne i uspešne, bolje da legnem ovde, i plačem, i crknem…

3)“Omiljeno“ osećanje – Radost:
Dalji misaoni tok: juhuuuuuu Mooooore….tropski bar…pivo mi daj…da li sam narezao novu muziku, proverio auto…ma šta ima veze..idemo „na srce“…neće nam se ništa desiti…pusti muziku i ne prekidaj…hahahahha….moje porodično pravilo je da se na More mora ići…sećaš se kad smo išli u Sutomore jugom na 4 dana…kako nam je dobro bilo…kad sam se onda sapleo pijan…Bože kako smo se smejali….hahahah…biće tamo i Nina…Nina je vrh…ma kakve veze ima prognoza…leto je u njenoj kosi…idemooooo…biće ovo najbolje letovanje ikad…

I tako još „752“ različita načina razmišljanja o jednom pitanju…tj. aktivirajućem događaju…
I nije tu More ništa krivo…
A šta mislite kako će se ko provesti na istom? (od ovo Dvoje koji ce poci)
Suština je u tome da ne postoji niko ko upravlja nama i našim mislima…
Nismo mi u lutkarskoj predstavi da nas neko pokreće onim tankim nitima…
Sami smo odgovorni za našu sudbinu…
Način razmišljanja čini naša osećanja…osećanja utiču na to kako se ponašamo…ponašanje čini naše minute…ispunjenim ili ne…
A godine se ionako pobrinu same za sebe…
Promenite način razmišljanja (nema vece sposobnosti niti znanja od toga)…
Spasite minut!

Danas

Prosečna šiparica od 16 godina razmeni danas preko Whatsappa ili Vibera, više poruka, emocija i uzbuđenja (tokom jednog jedinog dana) nego što su Romeo i Julija tokom celog svog života…
Playboy časopis u prošlomesečnom broju prvi put nije imao razgolićenu duplericu…kaže Hju Hefner „pokušaćemo da se izdvojimo ponovo od ostalih“…
Pre neki dan rešavam ukrštene reči i ne mogu da se setim nečega…mahinalno uzimam telefon da priupitam Google…
Baš sam skoro skinuo sve ikada objavljene pesme Balaševića…u jednom fajlu…za sat…besplatno…
Vreme se promenilo…
U mnogome nabolje…
Ali nosi i svoje rizike…
Preintenzivnosti, posledičnog brzog sagorevanja i razgolićenosti…
Banalnosti, predostupnosti i jeftinoće…
A sreća je zaista (veoma često) lepa samo dok se čeka…dok od sebe samo nagoveštaj da…
Mislite o tome sledeći put kada vam dosadi neko ili nešto…
Ili vas više ništa ne ispunjava…
Da li ste možda dosta toga već i videli…i dobili…i osetili…
Da li je možda pravi trenutak…
Za podizanje potrage za smislom i lepotom i srećom na neki viši nivo…
Na skriveno…duboko… i neprolazno…
Jer…
Školjka je vrlo interesantna dan ili nedelju…
Biser… zauvek…