Po mom skromnom mišljenju ukoliko bi pravili gradaciju najboljih pozicija u kojima se čovek može zateći…redosled bi otprilike bio ovakav…
Na prvom i najsrećnijem mestu bi se našli oni ljudi koji su srećni u vezi…oni koji imaju nekog svog…i oni kojima su svi potencijali otključani…
Potom bi tu bili oni koji su srećni sami sa sobom…iliti oni koji uživaju u svom singl statusu…eksploatišući sve njegove potencijalne mogućnosti i privilegije…oni koji žive punim plućima…koji sebe stavljaju na prvo mesto…i oni koji su prvo sebe otkrili do tančina pa im je sada lako da sami sebi ugađaju…i da budu Majstori Hedonizma…počevši od omiljenog vina…i malih ličnih rituala opuštanja i uživanja…pa sve do orgazma…
Pa onda oni koji su nesrećni ali u vezi…tojest oni koji su usamljeni na najgori mogući način…dok su sa nekim…koji nije za njih…ali eto makar imaju nešto…da prezentuju pred drugima…i prosto mogu da zamislim Boginju Sreće…mudru…blagu i nasmejanu staricu koja sa žaljenjem posmatra kako se muče i zlopate oni koji svoju sopstvenu sreću pokušavaju da nađu po nečijim tuđim merilima sreće…prosto mogu da je čujem kako tiho izgovara…onako više za svoju dušu…„Deco…pa ne ide to tako…kakva je to sreća koja se može kupiti?“…
I na kraju oni koji su nesrećni sami sa sobom…što je bukvalno smrtonosno…i psihički i fizički…
Ono što je dobra stvar je da su kategorije promenjive…
Niste prokleti niti blagosloveni ukoliko ste trenutno u jednoj…
Ma koliko dugo bili zaglavljeni…u istoj…
Ono što je loše je što ti skokovi nisu toliko laki…tojest iz kategorije u kategoriju se ne prelazi tako lako…teško će neko iz četvrte kategorije odmah uskočiti u prvu…a prepodne mrzi sebe…a popodne čitav svet…
Druga loša stvar je to što ne postoji Čarobni Štapić…pa da lepo sednemo u našu dnevnu…ili još bolje spavaću sobu…izgovorimo par čarobnih reči…i pored nas se otelotvori savršeni partner…
Ne…to jednostavno ne ide tako…
Iako biste se iznenadili koliko veliki broj ljudi veruje…“da će se pojaviti Neko“…
Prosto je…
Kao i za sve važno u životu…
Prvo treba sebi odgovoriti na pitanje šta nas to onespokojava…pa poželeti…pa pretvoriti san u cilj…pa uložiti volju i trud…uprkos frustraciji i muci…kako bi se unapredili…u svakom mogućem pogledu kako jedna Žena/Muškarac može da se unapredi…i kako bismo na kraju zaslužili to malo sreće…da ostvarimo uspeh…
Suština je u tome da je Baka iz pasusa iznad dobronamerna i blagonaklona prema ljudima koji se drže ovog redosleda…
Psihoterapija je najlepši posao na svetu…
Koliko samo puta psihoterapeuti prisustvuju transformaciji Gusenica u Leptire…
I kakve sve Lepe Tajne kriju psihoterapijski kauči…
Kakve sve Čarobne Putopise koji oduzimaju dah…
Kakve Avanturističke Poduhvate koji su na početku izgledali potpuno neverovatno…i neostvarivo…
I najveća satisfakcija u našem poslu je posmatrati Leptire kada zalepršaju…
Kada rade ono za šta su stvoreni…
Gledati ih kako odleću ka svojim Cvetovima…po Sunčanim Danima…
Koliko su samo onda privlačni…
I sebi dovoljni…
A suština privlačnosti je uvek bila u nedostupnosti…
I u samopouzdanju…
Toj sigurnosti u sebe…koja se stiče tako što prvo bezuslovno prihvatimo sebe…tojest ono što smo dobili…a onda damo sve od sebe kako bi uporno postizali male i intimne pobede na nama važnim poljima…kako bi se unapredili…i postali ono što i želimo da budemo…
Princip je uvek isti…
Surov i pošten…
Ukoliko mi ne zavolimo sebe…ko će nas drugi zavoleti?

Uprkos uvreženom mišljenju poštovalaca lika i dela Ruleta…savršeni način da pobedite tu Paklenu Skalameriju ne postoji…
Jednostavno ne postoji Sistem kojim ćete moći da predvidite gde će se sledeći put ta Đavolja Kuglica zaustaviti…
Ponekad dolazi crveno pa crno…jedno za drugim…u regularnim razmacima…i logično…
Ponekad dolazi tri puta par…pa tri puta nepar…
Ali ni 7 crvenih polja zaredom ne dokazuje da će sledeći put biti crno…ili ne…
Orfanele su Vrlo Zle Čarobnice…
I uvek može biti i ovako ili onako…
Plus Nula koja sve to komplikuje time što nit je obojena…nit je parna…nit neparna…nit je pre 18…niti posle…
Jednostavno je nemoguće predvideti šta će se desiti u budućnosti…
I zbog toga je jedini siguran način da zaradite od ruleta…to da ga obilazite u širokom luku…
Jer…
On je jednostavno potpuno nekontrolisan…i dizajniran tako da iskoristi sve ljudske slabosti…i da upropasti…svakoga ko mu se približi…
Ono što me fascinira je… da je Rulet potpuno nedokučiv…a ima svega 36 brojeva i Nulu…
A zamislite tek Život…
Koliko je tu kombinacija…i koliko mogućnosti…
Do kojih sve vrednosti dobacuju Brojevi…
I koliko su Nule bolne…
A opet još nisam upoznao čoveka koji ne bi voleo da zna tačno šta će se dešavati u budućnosti…
Baš njemu…
Da predvidi…i da se pripremi…
Da bude spreman na najgore…
Da napravi plan…i da sve bude onako kako je on zamislio…
I zbog toga anksioznost vazda postoji…oduvek…
Ona je uzgredna karakteristika (ili bolje rečeno neželjeno dejstvo) velikog i plemenitog mozga koji imamo…
Čim možemo da predviđamo…automatski smo nagrabusili…
Čim imamo nešto do čega nam je jako stalo…i mogućnost da to izgubimo u jednoj jedinoj sekundi…kako da se opustimo?
I mnogi koristeći te naše strahove jako lepo žive…još od praistorije…
Međutim…ne znam kako to naš horoskopski znak može odrediti da li je pametnije žetone staviti na veliku ili malu seriju…
Na crveno ili crno…
Na par ili nepar…
A tek se zaista divim onima koji veruju u Magiju…i Ostala Proročanstva…
I često se pitam ko je tu srećniji…Lakoverni ili Mudri…
Ne znam da li ste znali da je anksioznost direktno srazmerna inteligenciji…po principu što je neko pametniji…više će se mučiti…
Ni sa pameću ne treba preterivati…
I to je prosto tako…
Ali zato čvrsto verujem da je i ta banalna odluka…gde staviti Žetone…a i celokupna naša Sudbina…uvek zavisna samo od onoga ko nam glavu nosi…
Isključivo od nas samih…
Koliko god to prestrašno i preodgovorno izgledalo…
I koliko god nas činilo krivcima ukoliko ne ide…
To je jednostavno tako…
I što pre to shvatimo…lakše i brže će nam biti bolje…
Isto tako…
Neki moji klijenti su čvrsto ubeđeni da su Baksuzi…
Da zbog toga što je dugo dolazila Crna boja…da će svaki sledeći krug biti isto tako poguban…
I da zbog toga što su par puta sve izgubili…na bitnim ulozima…da nikada ništa ništa dobiti…pogotovo ako im je važno…
Neki drugi su pak ubeđeni da su preplaćeni na Crvenu…i da oni to zaslužuju…jer su Bogom dani…pa se smrtno iznenade kada crna nadođe…
A Crna uvek naiđe…kad tad…
I Veterani Ruleta uvek pričaju da nisu prokleti dani kada su gubili…već oni kada su dobijali…
Oni navlače…
I uvlače…u Vrtlog koji vodi samo na Dno…bez Vazduha…
Posle tih „blistavih trenutaka“…sve je samo obično vađenje…i životarenje…
Obična jurnjava za tim Osećajem Pobede…
Rulet je svakako najbolje zaobići…ali šta da radimo sa životom?
Ideja čitavog trećeg talasa kognitivno bihejvioralnih terapija kojima sam sve više opčinjen i po kojima pokušavam i sam sve više da razmišljam…i da živim…je da je budućnost potpuno nezivesna i da je zbog toga potpuno iracionalno preterano se baktati s njom…
Da je suština u Mindfulnessu…
U toj usredsređenosti…u punoj svesnosti…i u prisustvu u sadašnjosti…
Tojest…da je jedino što mi zaista imamo samo ovaj trenutak…SADA I OVDE…
I da smo naša najbolja investicija na koju vredi ulagati…upravo MI SAMI…
Da neke bolne istine o nama samima…o bitnim drugima…i o životu moramo prihvatiti…i onda se posvetiti tome da ostvarimo ono što nam je zaista važno…
I da je najbolji lek za anskioznost upravo život u sadašnjosti koji je u potpunosti u skladu sa našim istinskim smislom koji smo sami sebi otkrili…
I da ukoliko smo već primorani da se kockamo…a to je jedostavno cena postojanja na ovoj Planeti…(neizvesnost je uključena u Ulaznicu…s tim što to piše malim slovima na drugoj strani) da bi svakako bolje bilo da za taj Rulet Života sedamo kao ljudi koji su tu samo navratili…uz čašicu…i u društvu osobe u koju smo zaljubljeni…i koja nam donosi sreću…čisto da se zabavimo u nekom Hotel Kazinu na nekoj Čarobnoj Rivijeri…umesto kao narkomani koji na ruletu pokušavaju da povrate novac za sledeču zelenašku ratu…koji su njihove vene već odavno proćerdale…
Nema pravila…
Niti načina da predvidimo budućnost…
Ali…
U kakvoj god …
Crvenoj ili Crnoj Varijanti…
I gde god…
Na Malim ili Velikim Brojevima…
I u Paru…ili Sami…
Jedino što ćemo uvek imati smo MI SAMI…
I baš ti Mi smo nam sasvim dovoljni…
Ukoliko smo mudro i uporno ulagali…
Ukoliko smo se razvijali…napredovali…jačali…i rasli…
I živeli…u skladu sa sopstvenim Vrednostima…
Dok je bilo vreme…
I dok nam nismo trebali…
U dve rečenice…
Budućnost nije problem…
A rešenje smo Mi…