Архиве категорија: Psihoterapija

Izvesno stanje

Jedino polje ljudske psihopatologije gde psihijatrija i psihoterapija nisu napravile apsolutno nikakav iskorak za sve ove godine napretka i razvoja je izvesno stanje koje se javlja kod ljudi koji se neprestano žale i kukaju kako je njihov život loš…težak…dosadan i neispunjen dok istovremeno ne menjaju apsolutno ništa u svom životu…ni za milimetar…i večito rade uvek iste stvari iznova i iznova…nadajući se čudu s neba…baš ovaj put…
Nažalost tu smo i dalje potpuno nemoćni…
I ruke su nam svezane…
Naravno…
Dok naši pacijenti i klijenti ne okrenu drugi list…
I sve izokrenu naopčke…
Najpre minijaturno…
A potom i tektonski…
Tad ih je najteže stići…
Uhvatiti…
I biti im uopšte i potreban…
Doduše…
Nema bolje i prijatnije seanse od one kada neko dođe nekoliko meseci ili godina kasnije…čisto da se pohvali…i zahvali…
O kakva je to radost…
I kakva je to satisfakcija…

Porodica

Što ste duže u psihijatriji to više shvatate da najvažniji prediktivni faktori nečijeg oporavka ili ozdravljenja nisu ni bolest od koje boluje…niti godine koje ima…niti inteligencija…niti materijalni status…niti bilo koja druga karakteristika…koliko to kakva mu je Porodica…
Drznuću se da preteram i da kažem da je ponekad teže imati nesanicu u lošoj porodici nego bipolarni afektivni poremećaj u dobroj…
Ko ima koga da mu pomogne i da ga podrži kad mu je teško…za njega nema zime…čak i kad su ozbiljne hladnoće napolju…
Hrvati imaju divnu reč Obitelj…
Nisam etimolog ali meni ona uvek nekako zvuči kao nešto što obavija tebe…kao neki plašt koji te štiti od svih opasnosti koje život može doneti..
I tako bi i trebalo da bude…
Da smo jedni oko drugih…
Da se okružujemo…
Podržavamo i volimo…
Primamo pomoć kad smo slabi…
I pružamo je kada postanemo jači…
Da starimo…
I da se rađuju novi i mladi…
Da se okreće točak života…
Da smo tu jedni za druge…
Da se volimo bez obzira na sve…
I da makar gde putovali…i kakva god čuda videli…imamo gde i da se vratimo…da bi najveća od njih tu i pronašli…
Za vikend sam prisustvovao jednoj sjajnoj edukaciji o porodici…
I imao privilegiju da učim onako kako je najbolje…na blistavom i kapitalnom primerku iste…
Da učim kako bi porodica i trebalo da izgleda…
U kojoj je otac Kišobran…spram svega…tiha sila kojoj život i njegove vratolomije i kaprici ne mogu ništa…dok se on ima za koga boriti…i dok moćna mašina nad ramenima brunda i melje i smišlja šta bi mogli sledeće da uradimo da nam bude bolje…
Gde je majka Koren…koji nepresušno daje svima sve što im je potrebno…čuva…podržava…razmazuje i voli…uvek nasmejana i blaga…i tu…
Gde je sin Vulkan…spretan i krotak…vredan i pošten…sposoban i prepun energije…koji je godinama učio posmatrajući šta radi kišobran domaćin koji ih štitio od raznoraznih kiša… pa sada polako preuzima njegovu ulogu…postajući možda i raskošni suncobran…
A gde je ćerka Planinski Izvor…nepresušno kreativna…odana i čestita…snažna kao vučica…požrtvovana i nežna prema svojima…a hrabra i preopasna prema onima koji bi se ne daj Bože drznuli da dirnu u njeno…
Divno je upoznati takve ljude…
U našim užurbanim životima u velegradima…porodice su svedene na sudaranje u hodnicima…
I na svađanja u kolima kada negde pođemo…
Od izobilja i forme…ne vidimo bitno i suštinu…
Od jurcanja za svim i svačim…ne stižemo da namirimo dušu…i da je suštinaki ispunimo…
Ponekad se moramo otisnuti daleko…
Tamo gde je vreme sporije…gde su stolovi veći…udobniji…i dizajnirani za dugo sedenje…u hladu…u velikom društvu…uz muzikicu…
Gde je vino hladnije…jagnjetina toplija… pršuta ukusnija…a smokve sočnije…
Gde je priroda božanstvena…i prosto vas tera da se smešite i ludirate…
Gde će vas ugostiti kao filmsku zvezdu…sve onako kako valja i trebuje…
Gde ćete se sve vreme pitati čime ste to zaslužili…i koliko nema novca koji takav jedan ugođaj može platiti…
Jednostavno nije na prodaju…
Duša se prosto ne može kupiti…
Gde će vas resetovati…
Gde će vam pokazati šta su prave vrednosti…
I koliko ste zabrazdili u svojim ludorijama i glupostima…trivijalnostima i nebitnom…
Koliko trčite u pogrešnom smeru…
Gde će vam bez ijedne izgovorene reči ukazati na to šta je zaista bitno…
I gde će vas podsetiti na istinu važniju od svih…
Porodica nije samo najvažnija stvar na svetu…
Porodica je u stvari sve…

Raskrsnica

U moru neproverljivih…nepotvrdivih…i potpuno neizvesnih stvari koje se mogu desiti u životu samo je jedna istina potpuno izvesna i sigurna…
Ukoliko na raskrnici na koju nailazite malo prikočite i propustite ispred sebe nekoga ko nije imao pravo prvenstva da se uključi…
Na sledećoj raskrsnici će taj neko propustiti nekoga drugog…
Potpuno je isto i sa ljudima…
I u poslu…
I sa prijateljima…
I u ljubavi…
A i generalno u životu…
Čvrsto verujem…
Da ukoliko budemo uporni…i svakoga dana makar ponekad usporimo…blicnemo…mahnemo rukom…nasmešimo se…i nekome ulepšamo taj mikrotrenutak…
Da će sutradan i neko nas propustiti…
A možda će nam baš u tom trenutku biti hitno i neophodno da nam se nešto dobro i lepo desi…
Ukoliko iznova i iznova pokrećemo saosećanje…blagost…nesebičnost i pristojnost od nas…
Ukoliko svakog dana budemo Ljudi makar po malo…
Potpuno je izvesno da ćemo u jednom trenutku i mi naleteti na Ljude…
I biti okruženi njima…
O kakav bi to Raj bio…
Ništa…
Počeću ja danas od Autokomande…
Pa se vidimo Komšije…
Negde po Svetu…

Misli i život

Većina ljudi zna za ono kakve su ti misli takav ti je i život…
Ono što mnogi zaboravljaju je da ta maksima važi i obrnuto…
Kakav ti je život takve su ti i misli…
I da je ponekad tu najlakše napraviti dar mar…
I sve izokrenuti naglavačke…
Odlepiti…
Nadahnuti se…
Napuniti se Leptirićima…
Iznenaditi se nekim Ugođajem…
Otputovati…
Ili jednostavno biti mlad i lud i potpuno ošašavljen u Beogradu pred zoru…
Jasno je…
Mozak je kao onaj sunđer što dobro sakuplja prosutu tečnost…
Od srca vam želim da u vašem slučaju to ne bude samo prosuta Kafa…
Već neko raskošno Vino…
Potpuno sam ubeđen da će vam se i misli onda posložiti…
I da će sve nekako doći na svoje…

Prokleti aerodrom

Niko ne priča o tome…
Novinski napisi su prepuni kojekakvih bajezgarija i potpunih gluposti…
Ali o tome ni reč…
Svi se prave ludi…
I niko ni da bekne…
O smejalicama…
O zubićima…
O očima crnim kao noć…
O aristokratskim ramenima…
O letnjem parfemu…
O stavu…
O nadrkanosti…
O poluzdasima…
O poluosmesima…
Jednom grohotu sa audio poruke…
I o sivim ćelijama koje su gajene i zalivane generacijama…
Koje odlaze…
Sa prokletih aerodroma…
Ko ih izmisli…
Da Bog da i njemu neko…u koga se tek zaljubio…otišao…
Večeras…
U Toronto…
I o sasvim nikakvim i potpuno bezveznim dečacima koji ostaju na njima…
Bez pola duše…
I bez nade da će ikada biti bolje…
Sa Beogradom sniženim za oktavu…
Nepovratno naruženim…
I beskrajno dosadnim…
A da ne pričamo o trajno uništenoj genetici jednog naroda…
Samo zbog Nje…
Jedne…
A gde su sve ostale Devojke…
Koje su otišle…
Nekim drugim dečacima…
Ne znam…
Možda je stvarno vreme za neki haos…
Za neku još goru pošast…
I kataklizmu…
Prestanak važenja zakona gravitacije…
Izokretanje zemlje i neba…
Gde je sada onaj vulkan na islandu…što je onomad zadimio pola Evrope…kada treba…
Ili tako nešto slično što će sve odjedanput promeniti…
Što će onemogućiti te odlaske…
Jer prosto ne znam šta bi nas to moglo više osakatiti kao narod i zemlju od tog kontinuiranog Egzodusa pameti i lepote…
I neslućenih Potencijala…
Da ne pričamo o potpunom devastiranju dečačkih snova…i nadanja…
Koje je ovde tako teško obnoviti…
Pokušavam da se utešim time…
Da su oduvek odlazili…
Da mora neko i Svet da ulepšava…
I da usavršava Čovečanstvo…
Da je i Tesla morao negde otići da bi stvorio struju…
Međutim…
Nažalost…
Poprilično sam siguran…
Da ovome dečaku što ostaje struja ne bi bila toliko ni potrebna…
Da ona ostaje…
Da rasteruje Mrak…
Možda…
Jedino…
Ako tamo uspe da postane toliko blistav i jak Svetionik…
Da je on nekako može pronaći…
Čak i preko okeana…
Uostalom…
Šta je geografija ikada mogla Želji?

Pauk i Leptir

Kad čovek pogleda sve te gomile atraktivnih žena i imućnih muškaraca na društvenim mrežama ne može a da se ne seti one stare narodne…
„Idi kod siromaha da se najedeš a kod bogataša da se nagledaš“… 🙂
Ne znam ih…
I mozda grdno grešim dušu…
I nek’ oproste…
Ali nisam više ni toliko mlad ni glup da mi ona o gladcu i jadcu ne deluje sve realnije…i istinitije…
Godine su to razočarenja i izneverenih očekivanja…
Ali opet dobro…
Svako ima pravo da se prezentuje kako god zeli…
A pogotovo da živi kako god hoće..
To je najvažnije ljudsko pravo…
I uvek ću ga braniti do poslednjeg atoma snage…
Važno je samo da fizički nesavršeni i siromašni ne pomisle da su manje vredni kao Ljudi zbog toga…
A da ovi lepi i bogati ne pomisle da su nešto posebno…
Jer je to svakako jedna teška glupost i idiotizam…koja zaista ne pije vodu…bilo gde iznad zabačenih…mračnih…prizemnih…zatucanih…i nesrećnih predela…
A između je sasvim dobro…
Svima…
I svako nek radi šta god hoće…
Imaće moju potpunu podršku…
Jednostavno je jako teško i sasvim naivno rangirati nesto toliko kompleksno…spektakularno i božanstveno kao što je Ljudsko Biće…samo na osnovu kože i novčanika…
To je kao da ono što bi Opijenost u Glavi trebala da nam donese rangiramo i ocenjujemo na osnovu kvaliteta kristala iz kojeg smo pili i etikete koja je bila na flaši…
Nije u tome suština Vina…
Od njega samog je mnogo važnije s kim smo…u društvu…
A Boga mi…i kakvo smi mi društvo…
Uostalnom…
Lepota i Normalnost su samo iluzije…
Šta je lepo i normalno Pauku…
Leptiru je potpuni užas i haos…
Naše je samo da otkrijemo šta je nama činiti…
Kojoj vrsti pripadamo…
Gde bismo da budemo za par godina…
I šta je nama lično najvaznije da unapredimo…
Sposobnost pletenja mreže…
Ili umetnost letenja…
Jer…
Od toga suštinski i zavisi kakav će nama biti Pogled…

Dobre prilike

Nema puno većih diskrepanci na ovom belom svetu od razlike u mentalnom zdravlju ljudi koji dolaze na psihoterapiju i mentalnom zdravlju ljudi zbog kojih dolaze na psihoterapiju…
Pogotovo kad su u pitanju nesrećne i neuzvraćene ljubavi…
Najpribližnija tome je razlika u bistrini i kvalitetu vode između planinskog potoka i ustajale žabokrečine…
No dobro…
Kad su se to u istoriji čovečanstva kome i sviđali normalni…fini…pristojni i perspektivni pripadnici suprotnog pola…
Dobre prilike su samo za slabiće… 🙂
Po tom pitanju smo nažalost mnogo više životinje…nego što bismo to i hteli da priznamo…
Jednostavno ne palimo plemenite i uzvišene delove mozga…dok nam ove niže sisarske particije šljakaju na maksimumu…
I što smo neosvešćeniji i nezreliji…to ćemo više stradati…
Mnogi ljudi se polomiše tražeći srodnu dušu…a da još ni svoju Dušu nisu pronašli…
Tako da…
Prava psihoterapija i počinje kada ljudi počnu da razlikuju dve vrlo jednostavne reči…
Zbog i Povodom…
Jer nas ZBOG amnestira od bilo kakve krivice i drži u stanju žrtve…kao jadni mi eto mora nam biti loše zbog tog nekog drugog…sram ga bilo…
Dok je POVODOM toliko moćno…i pruža neslućene mogućnosti rasta i napretka…kada se opametimo i shvatimo ko bi u stvari i trebalo da kontroliše naš rođeni život…ili još lepše rečeno…ko bi trebalo da nam glavu nosi…
Čim shvatimo da mi jako retko patimo ZBOG nekih drugih ljudi a vrlo često POVODOM njih a ZBOG naših očekivanja i pretpostavki…stavova i načina razmišljanja…
Samo nebo je granica…
Uostalom…
Znate već onu staru esnafsku šalu…
Ako ne kreneš na psihoterapiju tvoj bivši će se pojaviti i u sledećem… 🙂
Sreća je da postoji vrlo lep i moćan način da se Prokletstvo skine…
Naravno…
Čim shvatimo da ono nije spolja i u obliku čini i vradžbina…
Već uvek iznutra…
U obliku stavova…misli…intimnih pravila…i uverenja kojih se držimo…
A zaista prava čarolija ovog univerzuma je da smo na tom prostoru…i njima…mi suštinski Gospodar…
Niko drugi…
O kakva je to samo mogućnost…

Svezani Vetar

Muškarac je nesiguran i pokušava ljubomorom da zadrži ženu jedino onda kada negde u dubini duše zna da ona zaslužuje mnogo bolje…
Žena takođe…
Stoga je i Lek za tu muku dvojak…
Naći Goru/eg…koju/ga ama baš niko neće…i mirni ste…
Ili postati Bolji…kome će se sa radošću vraćati…sa kakvih god raskošnih i intrigantnih pustolovina…i uzaludno mamećih destinacija…
Kao Vetrovi koji milionima godina duvaju uvek nad istim Morem…
Iako bi se opušteno mogli i nad nekim drugim protegnuti…
Jednostavno neće…
Jer im je izgleda Baš Tu sve potaman…
Uostalom…
Znate već…
Pas koga moraš vezati…da ne bi pobegao…i nije tvoj pas…
Tvoj je ako imaš Koskicu…
Grliš kada grmi…
I znaš da češkaš iza ušiju…
Potpuno je isto je i sa Ljudima…

Dobar brak

Što se tiče braka…najvažniji prediktori da će on biti dobar i dugotrajan…su po mom skromnom mišljenju sledeći:
1. Pravilan odabir partnera
2. Otvorena i iskrena komunikacija
3. Intimna bračna pravila
4. Da je lepo i lako
Eto…
Vrlo prosto…
Ubedljivo najvažnija stvar je odarati dobro…na samom početku…jer ako se tu pogreši…teško će se ikada išta promeniti nabolje…
Kao što su pre snimanja nekog filma…kasting i podela uloga…možda i najvažniji trenutak…za uspešnost filma…
A znate i onu staru pijačnu…
Ko se ženi na brzinu…kaje se natenane…
Kako ćete znati da ste dobro odabrali?
Vrlo lako…
Ukoliko ta osoba poseduje Fundamentalne Vrline…koje vaš partner treba da ima po vama…i ukoliko ne poseduje nijednu Deal Breaker Manu…nakon koje je po vama svaka dalja diskusija potpuno suvišna…
Naravno…svako ima pravo na svoj lični i pristrasni sistem vrednosti…i te vrline i mane su sasvim individualne i svako ima pravo da postavi aršine kako god želi…
Važno je samo da granice izbora ne budu prelabave niti preoštre…
Neko može vrlo visoko vrednovati duhovitost a užasavati se ljubomore…
Dok neko drugi može vrlo visoko vrednovati lepotu…a groziti se siromaštva…
Neko može živeti za avanuturu…a biti rezigniran spram statusnih simbola…
Dok neko drugi može želeti sasvim običan život…a bežati glavom bez obzira od nekonvencionalnog…
Vrline i mane postoje samo u glavi posmatrača…
I jako je važno je da svako ima pravo da izabere koje će baš on lično voleti i mrzeti…
Samo je važno da niko ne pristane na previsoke i premale kompromise…
Takvi će vazda biti nesrećni sve do razvoda…
Koji hvala Bogu svetom postoji…
Za neke…
Nakon toga…nenormalno je važno da sa nekim možete da pričate…da budete intimni…i otvoreni…što mnogi ljudi danas mešaju sa seksom i golotinjom…a seks je često najneintimnija aktivnost koju možemo imati…i na kojoj se najviše foliramo…pogotovo ako je sam sebi cilj…dok je prava intimnost u stvari mogućnost da pred nekim budete baš ono što jeste i da takvi budete prihvaćeni…i da dobijete ono iskonsko ljudsko saosećanje…
Ta otorena komunikacija bi trebalo da dovede do uspostavljanja intimnih bračnih ili porodičnih pravila…koja mogu biti kakva god hoćete…sve dok nikoga drugog ne ugrožavate…ukoliko se dogovorite da ****-ići nose mačke na glavi po Knez Mihajlovoj i oboje ste presrećni zbog toga…ja zaista nemam ništa protiv…
Ili odlučite da se istetovirate po celom telu…
Ili se dogovorite da budete poligamni…
Stipse…ili rasipnici…
Avanturisti…ili konformisti…
Definišete šta je po vama odanost…
A šta vrednost…
Nemate decu…ili rodite…othranite i usvojite bujuk dečurlije…
Živite preterano zdravo…ili preterano nezdravo…
Stvorite korporaciju…ili živite od ronjenja…
Šta god hoćete…
Važno je samo da vam iskonski i iskreno oboma to odgovara…
I da se možete dogovoriti…kao Ljudi…
I saborci…
Teško ću ja postati Vegan… ili Bečki Đak…pod stare dane…
Ali na Sejšelima mogu napraviti malu ordinaciju od trske…
I na kraju sa tim nekim bi trebalo da vam bude lepo i lako…
Jer…sve ostalo okačite gore pomenutom mačku iz Knez Mihajlove o rep…
Ukoliko spram surovosti života nemate nekoga sa kim ćete se glupirati i smejati…
I postavljati…tako da podupirite jedan drugog…kao neke moćne poluge…
Ništa neće biti kako treba…
To nam je možda i jedini preostali Antidot spram besmisla…
I ukoliko je ta Tvrđavica porozna…
Neće dugo ni opstati pred Hordama ružnog i glupog…
Ali ako je postojana…
I ako je svako uložio svoj maksimum u nju…
Nema te sile koja će je spolja srušiti…
Eto…
Nadam se da vas nisam obeshrabrio…
I potpuno ubio u pojam…
I da ne mislite da je nemoguće naći nekog takvog…
Situacija je otprilike slična tome kao kada biste tražili da kupite dobar stan u Beogradu…
Moguće je…ali se najbolji brzo razgrabe…
Vrlina ima koliko hoćeš…ali su deal breaker mane još pristunije…
Međutim…
Ukoliko imate resursa i vremena…
Koji srećom uvek zavise od nas samih…
I mogu se stvoriti…
Naći će se nešto interesantno kada obiđete stotinak…
A i biti samac dok tako nešto ne naleti…nije nikakav smak sveta u 2020-tim…i ima svojih prednosti…
Uostalom…
Znate sigurno i onu briljantnu Mešinu…
„Život je izbor, a ne sudbina, jer običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće. Život na koji bijedno i bez otpora pristaje je bijedno tavorenje, a izabrani život je sloboda. Čovjek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem“
Slično je i sa brakom…
Veće slobode…
I boljeg mesta…
U vašem ličnom i jedinom životu…
Nikako ne bi trebalo da bude…
Želim vam od srca da to mesto otkrijete…
Ili stvorite…

Edukacija

Jedna od najvažnijih istina je da nijedan problem neće prestati da nas muči sve dok nas ne nauči sve ono što treba da znamo o tom određenom delu života…
Naravno…
Ponekad je školarina jako skupa…
I ništa nam ne znače odslušani semestri ako ozbiljno ne sednemo da učimo…
Ne upalimo mozak..
Zaista ne razumemo materiju…
I izvučemo suštinske zaključke…koje potom mozemo objasniti i detetu od sedam godina…u par rečenica…
Ali…
Zaista…
Na ovom svetu ne postoji ništa vrednije od mira i zadovoljstva koje je čovek sam sebi stvorio…
Uprkos okolnostima…
Nažalost…
Teško će to iko uspeti bez muke…
Jednostavno…
Što bi se neko ko može samo da uživa uopšte i trudio…
Jednostavno nema logike gubiti vreme na to…
I to je najveća mana blagostanja i komfora…
Ali je zato muka zaista divan prekursor…koji se uz posebnu Veštinu…koju poseduju samo mudri i čvrsti…na kraju može pretvariti u sreću…
Kao što se i sastojci potrebni za jelo…tek uz pomoć čarobnih prstiju kuvara mogu pretvoriti u specijalitet kuće…i praznik za nepca…samo ako je on pre toga dobro ispekao zanat…
To je i suštinska mana sreće…
Ne pada s neba…
Ne može se naći…
Niti kupiti…
Već samo stvoriti…
Doduše…
To je i njena najveća vrednost…
I vrlina…