Архиве категорија: Psihoterapija

Inat

Jedna od boljih tehnika za prevenciju odustajanja je da sebi postavimo pitanje…
Ko bi se sve radovao tome?
Ko bi neviđeno uživao u tome što nismo uspeli?
Pa da ih onda lepo razočaramo…

Miša Janketić

„Kad me pitaju koliko imam godina, ja kažem nijednu. Svaku sam spiskao. I nije mi žao. Imao sam prelep, bogat život. Kad odem, ne treba me žaliti.“
Mihajlo Miša Janketić
Svakodnevno srećem ljude koji zbog toga pate…
I odavno znam da se strah od smrti ne može izlečiti…
I to je jednostavno tako…
Dok god nam se živi…
Ali zato…
Još čvršće verujem u to da se taj strah može zalečiti uz pomoć ispunjenog života…

28 kolača

Dobre strane toga što sam odrastao:
Mogu da pojedem 28 kolača i niko me ne može zaustaviti…
Loše strane toga što sam odrastao:
Pojeo sam 28 kolača…niko me nije zaustavio…i sada se osećam užasno…a najgore je što nemam koga drugog da krivim…
Niko nas ne može spasiti…
Ukoliko mi sami to ne želimo…
Što je često bitan uzrok neuspešnosti bilo kakvog savetovanja…
Srećna je okolnost…
Da isto pravilo važi i po pitanju našeg uništenja…
Ni tu nam niko ne može ništa…
Ukoliko mu mi ne damo dozvolu…

Seks i strah

Kada masturbiramo…mi suštinski slažemo naše telo da imamo seks…i ono nam poveruje…i počne da se ponaša kao da je to zaista istina…
Kada smo anksiozni mi suštinski slažemo naše telo da je neka potencijalna prestrašna opasnost već tu…i ono nam poveruje…i počne da se ponaša kao da je to zaista istina…
Po pitanju simptomatologije…preterane razlike između jednog dobrog orgazma i jednog lošeg paničnog napada suštinski i nema…
Osim naravno u percepciji…
Koja je uvek u potpunosti subjektivna…
I kontrolisana našim načinom razmišljanja…koji onda definiše da li će naša osećanja povodom nečega biti obojena u crveno ili crno…
Sve zavisi…
Zadihanost može biti fascinantno sjajna i prestrašno ružna…
Adrenalin nije preterano kreativna supstanca…
Našem telu oduvek radi isto…
Još od kad smo nastali kao vrsta…
Pitanje je samo da li ćemo mu se obradovati kad smo raspaljeni…ili će nam presesti kad smo preplašeni…
Ipak…
Iako je ponekad veoma koristan hobi…naša seksualnost nije stvorena samo za masturbaciju…
Isto tako…
Iako je ponekad jako korisno plašiti se…naš um nije kreiran samo za biranje između najgorih scenarija…i užasavanje…
Iako ne važi uvek…koliko god bili kreativni u zamišljanju nekog seksa…pravi osećaj je obično bolji…
Iako ne važi uvek…koliko god bili uspešni u traumatizovanju samoga sebe katastrofičnim predviđanjima…muke u realnosti obično nisu toliko strašne i nepodnošljive…a ni mi nismo baš toliko krhki koliko se plašimo da jesmo…i svakako da nema puno moćnijih istina od one da se živ čovek na sve navikne…
Samo treba omogućiti našem umu i telu da budu tamo i u tome za šta su i kalibrisani evolutivno…
A to je uvek Sada i Ovde…
Ne patimo mi povodom toga što je budućnost potencijalno surova…već zbog toga što nam se imaginacija pokvarila…
Neka ga upravljanje budućnošću onome ko je za to odgovoran…težak je to posao…
Naše je da sebe opravimo i ojačamo…
Ukoliko je Brod čvrst…od kvalitetnog materijala…dobro projektovan i ojačan na slabim tačkama…Nevreme više nije toliki bauk…
Na posletku…
Ukoliko već moramo da se bakćemo sa budućnošću…i da trošimo neviđeno dragocenu sadašnjost na bistrenje ekstremno neizvesne i često u potpunosti nekontrolabilne budućnosti…ne bi bilo loše da listovi te naše lične Maštanke budu makar malo više ispunjeni Seksom…
Nego što su Strahom…