„Brate…znaš kako nam je lepo bilo na Moru…
B je jedno tako divno ljudsko biće…veselkasto…radosno…opušteno…po vazdan nasmešeno i preduhovito dete…i jedna prelepa…preintelignenta…presenzualna i presexy žena koja me je potpuno preporodila…uz koju se ponovo osećam kao pravi muškarac…ništa mi nije teško…i život mi ponovo ima smisla…jeb’o me pas kud se ne razvedoh pre deset godina“… 😀
Reče Jedan Moj Prijatelj pre neku godinu nakon prvog putovanja sa svojom novom devojkom nakon što se konačno razveo…i ratosiljao se knjiškog primera ekstremno lošeg braka…koji mu je dušu pojeo…
I zbilja…
Nema češćeg komentara o razvodima koje čujem…
Od zdravih…sposobnih…emancipovanih i hrabrih ljudi…
Što u savetovalištu…što u ordinaciji…što ovako u razgovorima sa prijateljima i prijateljicama…
Imajte to u vidu…
Ako vam je trenutno mnogo teško…
Niko vas na voli…
I vi nikoga ne volite…
Niste nadahnuti…
Niti radosni…
Ne pamtite kad ste se nasmešili…
Svaki dan vam je živi pakao…
I davno ste umrli kao muškarci ili žene samo čekate da vas pokopaju…
Jednom se živi…
Sa muškarcima ili ženama bi trebalo da nam bude lepo…
Da nam bude loše to možemo i sami sebi da obezbedimo…
A možda i jedina stvar u kojoj se ne slažem sa dobrim Đoletom Balaševićem je da su sve prave ljubavi tužne…i da voleš samo jednom u životu…
To je možda bilo nekad…
Danas smo mnogo slobodniji i imamo mnogo više mogućnosti…
Plus mnogo duže živimo…
A smrt i nije nešto najgore što nas u ovom životu može snaći…
Uvek je mnogo opasnije bilo to da nismo ni proživeli…
A voleti i biti voljen je svakako nešto najbliže besmrtnosti što čovek na ovoj planeti može osetiti…
Ko je to sebi obezbedio…
Makar i iz osmog deljenja…
Imao se za šta i roditi…
Živeli svi Golupčići ovog sveta…
A pogotovo oni sa Okrpljenim Krilima…
Takvi se uvek mnogo više raduju svakom novom Letenju…ot