Svi mi u jednom trenutku moramo odbaciti ideju da ćemo imati bolje porodice nego što imamo…
Šta nam je zapalo kad smo se rađali tako je…
Poenta je da shvatimo dokle su pojedini članovi naše porodice dobacili…u zavisnosti od njihove genetike…njihovog odgoja…njihovog okruženja…njihovih životnih izbora…upornih odluka u kom smeru žele da se razvijaju…knjiga koje su odlucili da čitaju…mesta na koje su odlučili da odputuju…i načina kakvi su odlučili da budu…i kako da žive…i da im u skladu sa tim…a ne sa nazivom roda koji nam predstavljaju…(jer ponekad je deda bliži i važniji od oca…a tetka od majke)…nađemo mesto u duši koje su zaslužili…
Jedini članovi porodice koje mi zaista biramo su naši supružnici…
Na taj način većinom…ne u potpunosti svakako…jer je to igra milijardu različitih faktora…a podosta i sreće…biramo i kakva će nam deca biti…
Ali tu uvek važi ona stara…
Baš ličiš na Oca/Majku je ili najveća uvreda…ili najveći kompliment…
Zato i nema odluke koja je važnija…
Zato i nema titule koja je vrednija…