Архиве категорија: Psihoterapija

Nesanica i novac

Оставите одговор
Ko god je proveo i jednu noć buljeći u plafon i prevrćući se po krevetu… zna koliko je nesanica neprijatno stanje…
To mi je veoma dobro poznato…kao verovatno i vama…
Međutim…posmatrano sa aspekta ekonomije…ukoliko se svi slažemo da je vreme novac….tih nekoliko sati su jedan pristojan kapital…
Možda upravo to malo vremena što vam već dugo nedostaje…
Zamislite… na primer…da morate da učite ili da spremate neku tortu…ili imate nekog super ljubavnika…koliko bi vam značilo da vam se ne spava…da imate celu noć na raspolaganju…
Ukolko iskoristite to vreme pametno…nesanica vam tada faktički ne uzima…već daje…
Da ne pričam o Tesli…Da Vinčiju…Ajnštajnu…ili pak…Robinu Šarmi i Bilu Gejtsu…i njihovim uobičajnim rutinama koje su podrazumevale samo nekoliko sati sna…
Tiho je noću…obično nema nikog…
Kompjuter je tu…beskrajni internet…koliko stvari ste hteli da pogledate a nemate kad…
Knjige su tu…nepročitljivi okean znanja, mudrosti i zabave čeka na vas…
Kažete nemate kad da vežbate…gde piše da se ne sme vežbati noću…
Imate neki zaostali posao ili domaći…hm…spojite lepo i korisno…
A ubedljivo najveći biser je što čim se budete tako lepo organizovali…I seli nešto da radite…
prispavaće vam se kao detetu…u onim presmešnim klipovima…
Jer mozak jednostavno tako funkcioniše….čista fiziologija…
I još se niko nije na silu uspavao…
Ali smo se svi ponekad namučili da ostanemo budni…

Fudbaler

Оставите одговор

Slusam nekog fudbalera kako zadovoljno (uz onaj poseban…karakterističan… nazovimo to… osmeh) objasnjava kako on mozda i jeste nizak…ali kad stane na novcanik…postane najvisi…i svi ga lako primete…
Eto…
A ja godinama ziveo u zabludi…
Mislio sam da u zivotu stojimo na svim onim knjigama koje smo procitali…da sa te visine nekako mozemo bolje videti…sta nam se to desava…i tako donositi mudrije odluke…
A mozda i nisam…
Jer on zaista i jeste vidjiv…
Porocima…koji su skupi…
Pogrešnim ženama…koje su još opasnije…
Brzim automobilima…a fizika je verovali ili ne…neumoljiva…i ista za sve…
Reketašima…raznoraznom polusvetu…i tako dalje…
S druge strane …naucno je dokazano da su kolicina novca i sreca direktno srazmerni samo do odredjene granice…da količina prvog povećava količinu drugog…samo do jednog nivoa…
Nakon te cifre novac nam vise ne moze doneti srecu…
Druge stvari i pitanja tada postaju mnogo važnija…
Jer sa određenom svotom vi već možete imati sve što vam je zaista potrebno…nakon toga je samo pitanje koju marku ili tip tih nepohodnih stvari posedujete…a to je u suštini toliko nebitno…
Sustinski problem u ovoj nasoj napacenoj zemlji je sto toliko mali broj ljudi ima tu minimalnu sumu…da mogu biti bezbrižni…i razmišljati o suštinskim stavrima…da je to pretužno…
Jer mora se preživeti…mora se jesti… i moraju se platiti računi…
Zbog toga je i došlo do okretanja razuma naglavačke…i do zaključka da je novac najvažniji…da je on jedini put do sreće…
Do potpunog apsurda… da novac zagospodari ljudima…da postane neki zli totem kome se svi klanjaju…mozda i zbog toga sto ljudi ne mogu ni da zamisle da ga imaju iznad te zamisljenje granice…to im je prosto nepojmljivo…a ogromne neuslišene želje znaju da uporopaste čoveka…da ga iskvare…pogotovo ukoliko dugo ostanu neostvarene..
A suština je u shvatanju da je novac neophodan tek u određenoj meri…ali da je on u stvari samo sredstvo…samo način prevoza…do cilja… a ne sam cilj…
jer…i u taljigama i u bembari se stiže tamo gde smo zapucali…a to mesto…i mis sami smo pravi, dobri i srećni…
Ili ne…

Sada i ovde

Оставите одговор
Zašto uvek mislimo da je prošlost bila lepša?
I nekako se sa setom uvek prisećamo prošlih vremena?
Prvi razlog bi se mogao naći u onoj narodnoj „e da mi je da se vratim u mladost…ni brige…ni pameti…“…u klasičnom žalu za prohujalim…uvidu u neminovnu prolaznost…
Jer mi danas prvi put u istoriji imamo ovoliko dana…meseci…i godina…pa možda prvi put i imamo za čime da žalimo…
Drugi razlog je to što je jedan od suštinskih odbrambenih mehanizama koje čovek poseduje upravo i pamćenje samo lepih stvari…
To nas štiti od overloada…od prezasićenja negativnim…koje u svačijem životu postoji…
Treći…možda i najvažniji razlog… je to što u prošlosti ne postoji više anksioznost…anksioznost je uvek smeštena u budućnosti…u neizvesnosti…u verovatnoćama…u mogućim ishodima…ona jedino tamo i može da postoji…jer je prošlost izvesna…i definitivna…sve što se moglo desiti se već i desilo…tj. na jedan način…
Čak iako se i nešto strašno desilo u prošlosti…mi smo to podneli…mi smo to preživeli…pa možda to i nije bilo toliko strašno koliko smo se užasavali da će biti…ili smo mi izgleda ipak nešto jači nego što smo mislili…
Pakao nastaje kada „katasrofiziramo“ i kada „a šta ako se to desi“ razmišljamo o najgorim mogućim ishodima (kognitivne distorzije tako karakteristične za anksioznost)…nama prave problem…a ne realnost…ne sama budućnost…
A još se nije rodio čovek…koji je uspeo da bude toliko anksiozan…da bi ga to zaštitilo od toga oko čega je anksiozan…ili da bi ta anksioznost promenila njegovu sudbinu…
Ali je zato mnogo ljudi prospustilo potencijalno prelepu sadašnjost…bistreći budućnost…koju ne mogu znati…i na koju ponekad u velikoj meri i ne utiču…
Kažu da su srećni oni koji se nađu na pravom mestu u pravo vreme…
A to je uvek…
Sada i ovde…

Šah i poker

Оставите одговор
Negde sam pročitao da je šah igra koja je najpribližnija životu samom…
Figure…planiranje poteza…pravila…donošenje odluka…žrtvovanje…itd…
Ja se u principu sa time ne slažem…
Možda u nekom utopijskom sistemu…
U realnosti…i danas…ne…
Iz prostog razloga što u šahu uvek pobeđuje onaj koji je bolji…pametniji…onaj koji je više vremena posvetio učenju te drevne veštine…
Matematičari takoreći…
U životu često ne bude tako…
Možda je pravilo uspeha upravo i obrnuto…
Zbog toga i mislim da je u stvari poker igra najpribližnija životu…
Jer u pokeru pobeđuju oni koji su najhrabriiji…oni koji su najmudriji…oni koji su lukavi…oni koji u pravom trenutku odrade pravu stvar…iskoriste priliku…oni koji su spolja hladni…iznutra oganj…oni koji znaju da blefiraju…koji se snalaze…na bilo koji način…oni koji veruju u sebe…ponekad i oni koji su srećniji…
Hazarderi…
Jer…nije suština pokera u tome kako ćeš odigrati kada imaš dobre karte…već baš suprotno…od suštinske važnosti je kako ćeš odigrati kada imaš loše karte…kada nemaš sreće…a partija se zahuktala…
Tako je i u životu…
Na muci se poznaju junaci…
Kako živimo sa dvojkama i sedmicama…to nas i određuje kao čoveka…
To je prava slika našeg karaktera…
jer kečeve će naplatiti maltene svi….

Badnje veče

Оставите одговор

Prvi korak u rešavanju nekog probelma je napuštanje nekih zabluda kojih smo se držali…nekih iracionalnosti…nekih olakšavajućih okolnosti…ili jednostavno rečeno nekih laži…kojima smo se tako lepo…i dugo lagali…
Na primer…
Nemoguće je smršati ukoliko ne regulišete ishranu…
Nemoguće je zaraditi novac od kladionice…
Nemoguće je zaspati na silu…
Nemoguće je naći momka u sopstvenoj kući…
Nemoguće je položiti ispit bez učenja…
I tako dalje…i tako dalje…
Napuštanje pogrešnog načina razmišljanja…tj laganja samog sebe…je najbolja stvar koju možete uraditi…
Ekstremna olakšavajuća okolnost…
Možda je to upravo taj prvi korak…(„kojim započinje i put od hiljadu milja“)…
I to će vam omogućiti da vaše želje postanju cilj…
A ko ima cilj…može lakše da napravi plan…
Ko ima plan…zna gde, kada, kako i koliko treba da uloži volju, trud, odricanje, napor…
I te ljude uspeh posle lako nađe…
Jednostavno idu u istom pravcu…
Kažu da na Badnje veče…treba nešto započeti…
Pa…
Molim lepo…
izvolite…
I…
Srećno vam bilo 🙂

EKG

Оставите одговор

„Ukoliko nema uspona i padova u tvom životu…to znači da si mrtav“
EKG….jedan od znakova života…tzv. vitalnih parametara…neophodnih da bi se neko smatrao živim…
Žvrljotina na papiru koja toliko znači…
Sve ili ništa…
Crtež koji ponekad određuje da li je potrebno da se reanimacija nastavi…na dobar ili loš način…
Savršeno jednostavan….u reprezentaciji postojanja života…
I jednostavno savršen…u reprezentaciji životne dinamike…
Živ si…
Pa šta onda hoćeš?…
Idemo…
Jovo…nanovo…
Priča starija nego vreme…
Gore…dole…
Od iskona…ne može drugačije…
Taj put su ljudi milenijumima uvežbavali…
To i treba prihvatiti kao datost…kao prirodni zakon…
Očekivati horizontalni put u životu je…u najmanju ruku…iracionalno i samo-osujećujuće…
I zašto se onda sekirati što je baš naš vertikalni egzodus krenuo…
To je sve tako normalno…očekivano… i uobičajno…
I gori su se snašli… što mi ne bismo…
Jedino od čega nikad ne trebamo odustati je … staro dobro…kočenje pri vrhu…i trk na dnu…

To što ne možemo da ih imamo

Оставите одговор

Zašto nam se sviđaju nedostpuni muškarci ili žene?
Zato što je to jednostavno tako…od vajkada…pritom mislim na biblijsko vajkada…
I svima se oni /one dopadaju…i to je sasvim ok…
Mudri ljudi znaju veoma da se zabave sa istima…da ih na neku ruku iskoriste za svoj hedonizam…
Ono što nije ok… je pokušavati da od njih… takvih… nedostupnih… napravimo dostupne…i naše… da im promenimo suštinu…jer bi time možda i promenili ono što nam se najviše i dopalo kod njih…“to što ne možemo da ih imamo“…
a to je veoma skup sport…trnovit put… i ponekad poguban…
Jer…
To ste već verovatno i sami zaključili…neko na skuplji…neko na jeftiniji način…
Ljudi se mogu promeniti samo ukoliko oni to sami žele…i ako ta promena krene nekako dubinski…i iznutra…
Sve ostalo spada u domen magije i čarobnjaštva… a to je veoma težak zanat…
I iracionalno je očekivati da mi možemo nekoga da promenimo…
I za kraj…ne mogu da odolim…a da ne podelim sa vama malo psihoterapijskog humora…
Znate li koliko je psihoterapeuta potrebno da bi se promenila sijalica…
Jedan…
Ukoliko sijalica želi da se promeni…

Proćiće godina i od danas

Оставите одговор

Zamislite da ste pre tačno godinu dana počeli da radite nešto što je jako važno ili veoma korisno za vas…
Na primer da trenirate….ili da se zdravo hranite…ili da učite neki jezik…da čitate nešto što vas interesuje…da započnete bilo koju zdravu/ dobru/ korisnu/ emancipirajuću/ oplemenjujuću naviku ili učenje…
Koliko bi danas bili zadovoljni sobom…i srećni zbog toga…
Kakav je to kapital…
A zamislite čak… da postoji šansa da dobijete još jednu priliku da to uradite…
ups… pa proćiće godina i od danas…

Primum non noncere

Оставите одговор

„Primum non noncere!“
Najpre ne naškoditi…
Prvi princip medicine…i najvaznije pravilo medicinske etike…
Ta latinska izreka…uopste nije losa varijanta ni kao zivotno geslo…kao generalno pravilo u odnosima sa ljudima…
Nesto kao polazna tacka u odnosima sa drugim ljudima…
Ako mozete nesto dobro da uradite…super…
Ako ne…hvala…dovidjenja…“ne bi vas vise zadrzavao“…
Jer…
Zivot je toliko komplikovan…i stresan…sam po sebi…da vam inat…zlopamcenje…osveta…zavist…prezir…spletkarenje…ogovaranje…neprijatelji…losi medjuljudski odnosi…stres sa primitivcima…ispravljanje krivih Drina itd…
uopste ni ne trebaju…

„Ma, nista mi ne treba“

Оставите одговор

Jedina sansa da vas nikada nista u zivotu ne zaboli…je da vam
ni do cega i nije stalo…
Ljubav….zelje… radjaju patnju…
I izmedju njih postoji direktna srazmera…sto je veca ljubav veca je i patnja…sto su vece zelje…veca je razocaranost…i obrnuto…
Postoje samo dva puta do tog osecaja…osecaja „ma, nista mi ne treba“…
Velicanstven…nebeski put monaha…u potpunosti posvecenih Bogu…(bilo kog imena i adrese)…
Mukotrpan…podzemni put depresivnosti…kada vise nema nade…da ce ista biti dobro…
99% ljudi koje vise nista ne moze zaboleti…je nazalost na ovom donjem putu…udarnicki…rudarski kopaju po mracnim hodnicima depresivnosti…
Tako da…
Ukoliko ste zbog necega tuzni…zalosni…dusa vas boli…nesto ste izgubili…nesto vam nisu ni dali…neko vas nece…
Nije smak sveta…
Voleli ste…
Zeleli ste…
Nema puno takvih pokretackih sila u univerzumu…
A najkrace dve osobine koje opisuju coveka su…strpljenje kada nesto nema…i ponasanje kada nesto ima…