Znate onaj osecaj kad vam je nesto ekstremno smesno i pukli bi od smeha..a prilika nalaze da budete mirni..i da se suzdrzite..
I onda samo cekate trenutak da se sklonite iz te neprikladne situacije.. da bi se od srca nasmejali..
To je svima dobro poznato…i sasvim normalno i ljudski…
Zasto bi se onda ustrucavali od iskazivanja tuge..
Sve su to iste emocije…dve strane istog novcica..
To je taj isti naboj .. ista energija u nama…samo sa negativnim predznakom
I kao sto smeh „mora“ napolje…
Tako mora i tuga…
Zato se ponekad i treba osamiti..isplakati..dozvoliti sebi da tugujemo…i to covek treba znati…
Razgovarati o tome…podeliti problem sa nekim…zato prijatelji i postoje…
Uvek mi je bila fascinantna ona prica o coveku koji je iskopao rupu…pa se „u nju“ izvikao..i tako izgovorio sve sto ga je mucilo..
Ko je nadaren moze od te tuge nesto i stvoriti…kako je vazda i bilo…i bez cega bi umetnost ostala naiva..i bez dubine..
Nekad se vala treba i opustiti…nagraditi sebe..priustiti sebi neko zadovoljstvo..pa sta ako nije trenutak..pa sta ako trenutno ne zasluzujemo..to je avans za bolje dane..
Samo ne cutati..
Samo ne gutati..
Samo ne slagati u sebe..
Jer..
Dusa je ipak samo jedan sofisticirani lonac..
Ekspres tipa..

U 90% slucajeva strast u duzim vezama/brakovima „prodje“ ovako…
Najbolja terapija je „nacrtati“ istu, samo potpuno OBRNUTU krivu prijateljstva, postovanja, humora, odanosti, dobrote…tj. krivu „VAS“…

Ako se razmisljate da li ste zavisni od necega…zapitajte se u kojim sve raspolozenjima pribegavate tim stvarima…
Na primer…
Jedan moj klijent koji je imao problem sa prekomernim unosom hrane i posledicnom povisenom telesnom tezinom… je bio veoma iznenadjen kada je shvatio da preterano jede samo kada je mnogo tuzan… i samo kada nesto slavi…i samo kada mu je dosadno…ili kada je premoren…ili kada mu je potrebno da mu se nesto lepo desi odmah…
Tj. samo uvek…
Pusaci pale cigaretu da bi se smirili kada su nervozni…i da bi se nagradili kada su relaksirani…i da suzbiju osecaj gladi…i odmah posle jela kao svojevrstan slag na torti…kada nemaju redovan seks…i odmah posle dobrog seksa…
Tj. u svakoj situaciji…
Da li su onda situacija ili raspolozenje uzrok?
Ili mali demon apstinencije u stomaku?
Jedna od osobina zrelosti je da nikad ne lazemo…na prvom mestu sebe…
I da shvatimo da smo zavisni od necega…
Taj uvid je neverovatno vazan…jer predstavlja prvi korak u izlecenju…
Danas su medicina i psihoterapija toliko napredovale da ne postoji zavisnost koja se ne moze izleciti…
Neke duze…neke teze…ali su sve do jedne u potpunosti izlecive!
Potrazite pomoc ili pomozite nekom svom…

Jedna od većih istina je činjenica da „to što zračiš, to i privlačiš“…
I pritom uopšte ne zalazim u nepoznate i nedokučive vilajete kosmičke ravnoteže…karme…vere…pravde… itd…
To ionako nije stvar za jednog čoveka…
Mislim na običnu, praktičnu, čisto ljudsku, psihološku stvar…
Na primer…
Znate one ljude što stalno kukaju…nezadovoljni su…pričaju samo o ružnim stvarima…ogovaraju… svi su im drugi krivi…kukaju da su siromašni…da ih niko neće itd…da je sve „sranje“…itd (ja ih nazivam „crnim rupama za lepo“…nažalost…ne bi me iznenadilo proglašenje epidemije istih u ovoj našoj napaćenoj zemlji)
U njihovom prisustvu će vam nekako uvek biti neprijatno da ispričate bilo šta lepo i srećno…imaćete utisak da se hvalite i da im namerno stajete na muku…jednostavno nije trenutak…
S druge strane…uz raspoložene, nasmejane i „opičene“ ljude…obično će vam biti glupo da pričate o svojim problemima i da mračite…da kvarite trenutak…
Stoga…
Birajte kome posvećujete svoje vreme…tj. birajte ko će vas privući…
(to je apsolutno do vas…i morate naučiti da postavite granice…i da kažete ne ….ružnom…a da cenite one koji vas nasmeju…i oboje dan)
I..
Privlačite lepo…
(Nemate pojma šta sve dobro može doleteti u vaš „sunčani sistem“…a jedna prava osoba ili događaj ili odluka menjanju život za 180 stepeni…nabolje…)

Ukoliko ste bogat covek…
I posedujete jednog, jedinog, istinskog prijatelja kome mozete ispricati sve ono sto vas zaista muci, sto vam je na dusi i sto vas tisti…neku dilemu ili problem koji vas je paralisao…i da zauzvrat dobijete bezuslovno prihvatanje i prijateljski savet…
Na dobrom ste putu i u dobroj poziciji…
Jer… makar ćete cuti kako vase misli zvuce…to nekad bude sasvim dovoljno…za rešenje
Ukoliko ste imucan covek…
Onda mozete sebi priustiti jednog dobrog psihoterapeuta…koji vam moze pomoci da analizirate problem…uzroke, način održavanja istog i posledice…
Vremenom ćete postepeno moći da restrukturisete svoje misli i da posledicno napustite obrasce ponasanja koji su samoosujecujuci po vas…
Ukoliko ste na oba nacina siromasni…
Pocnite da trcite…ili da brzo hodate…
Neverovatno je koliko manjak krvi u mozgu…neka dobra muzika…endorfini uzrokovani treningom…zadovoljstvo sobom i svez vazduh…mogu da vam daju jedan novi pogled na svet i jednu dubinu…
Možda najskirvenija tajna čovečanstva je upravo kolika je navlakuša trenirati…i koliko je dobro biti zavistan od nečega što vam godi na sve moguće načine…
Ukoliko ne mozete ni da trenirate…
Vera je u nama…i za nju nije potrebno baš apsolutno nista…osim nade..
A nada umire poslednja..