Ukoliko smo nekoj osobi do koje nam je jako stalo već ponudli apsolutno sve što možemo…i to nije dovoljno…ono što nam jedino preostaje je da toj osobi ponudimo naše odsustvo…
To će u malom procentu slučajeva uroditi plodom…jer ljudska bića po svom prokletstvu mnogo bolje primećuju kada nečega prestane da ima…nego dok toga ima u izobilju…i ta osoba će nas možda konačno uvažiti…i dati nam priliku da zablistamo…
A u mnogo većem procentu slučajeva…ta osoba to neće ni primetiti…i samo će nastaviti sa svojim životom…jureći za svojom srećom i snovima…a ponekad i crnohumorno se isto tako lomeći oko nekoga ko njih neće…i dva posto ih ne zarezuje…što će dovesti do vrlo bolnog ali isceljiteljskog otvaranja naših očiju…i sazanja da je potpuno suludo trošiti više i jedan sekund vremena trudeći se u odnosu koji je za nas vrlo oštećujući…
Voleti nekog zaista je i dozvoliti mu pravo da bira…
I viteški prihvatiti činjenicu da mi nismo i nikada nećemo biti taj izbor…što nikada nije smrtonosno ukoliko mi ta prava dozvolimo i sebi…i shvatimo da i mi imamo prava da biramo…jer je to jedan od najuzvišenijih načina čuvanja sebe…
A najsmešnije bi bilo da Ovaj Odozgor’ uredi da baš nas hoće osoba koja neće ovoga koga hoće osoba koja nas neće…
(Ne brinite ni ja ne mogu da ukapiram šta sam hteo da kažem…nije do vas 😀)…
Kakva bi to samo kosmička pravda bila…
Kako bi to samo duhovito bilo…
Kakva bi to samo Fešta bila…
Pravi pravcati Karneval…