„Mnogo se ti sekiraš za nekoga ko je već pretekao barem nekoliko problema koje bi i stenu slomili…i našao način da ih nekako reši i ostane na nogama…nasmešen…neogorčen i nezaključan za sve ono lepo i bitno na ovom svetu“…sam onako uzgred telefonom pre neki mesec rekao mojoj drugarici po čijem bi se životu opušteno mogla skicirati ona stara „ko je kleo nije dangubio“…
I pre neki dan kad smo se čuli…kada je ovogodišnja Bura prošla…samo mi je rekla kako je o tim rečima stalno razmišljala…i kako su joj nekeko davale snagu kad joj je bilo preteško…i da uprkos tome što me zna kao potpunog Blesana…da ne poveruješ…izgleda ipak nešto i znam od te moje „psihologije“… 🙂
A meni je bilo milo…
Nikome se više ne divim…
No dobro upakovanim Stenama…
Bistrookim i nasmešenim…
Koje nikad ne zaboravljaju onu staru „da nije ni bitno šta te napada već koju Svetinju braniš“…
I i dalje se pitam čime smo je zaslužili…
Jer Mustre su važne…
Pogotovo u periodu života kada su Snaga i Hrabrost najvažniji…
A i malo je glupavo ne radovati se životu i kukati…
Kad se već možemo po njoj ravanati…
Hvala Malena…
Hvala Stenice..
(Hahahahaha…mislio sam kao deminutiv od stene…ne kao po insektima…mada i to treba razmotriti…s obzirom…koliko nam je već dugo pod kožom…sasvim neizlečivo…🙂)