Jako mi se dopalo kako je Jedan Moj Prijatelj bio odbijen na jednoj skorašnjoj konferenciji…
On je…kako to da najkraće opišem…“Smrt za Žene“…zgodan je… duhovit… preinteligentan… moćan…ostvaren…nestašan i zna sa njima…baš onako kako one to zaista i vole…a ne onako kako bi to na nekom zvaničnom istraživanju tvrdile da preferiraju…
I tako je i na ovoj konferenciji pikirao najdražesniju čim ju je ugledao…i onda se kao Kobac ustremio na nju…čim mu se ukazala prilika…
I potom kao neka Boa Constrictor je ščepao…i opčinjavao i milozvučno približavao sebi…sve dok pred kraj terevenke samo nisu šmugnuli negde ka škuribandama hotela u kome smo odseli…
Ja sam to slučajno primetio…i bilo mi je milo…i jedva sam dočekao da ga za doručkom pitam ono iskonsko muško „kako je bilo?“…
No odgovor me je iznenadio…
Ali mi se jako dopao…
„Bilo je prelepo…neopisivo je zgodna…i mirišljava i slatko smo se ismejali…pa smo se malo ljubili i milovali…a onda mi je ona rekla nešto što me je isprva jako iznerviralo…onako neslućeno napaljenog…a potom sam shvatio kako je nekako lepo…i duboko i zrelo“…
Naime…Dražesna mu je iz njegovog krila…lepa kao san…rekla sledeće reči…“Hej dečače…divan si…ti si sve što ja volim na muškarcima…(Ovaj Moj šeret naravno nije propustio da pita „a reci mi od kad se ložiš na najbolje frajere“😉)…i jako te želim…iz dubine pupka…umirem od požude…ali ne mogu sad ovde i sada…meni je seks mnogo važan…i jako sam senzualna…i sjajna u njemu…(Ovaj Moj je naravno prokomentarisao „znao sam to od kada sam video kako skidaš bade mantil u spa“😀)…ali ne mogu…vezaću se…i zaljubiti…a onda ću posle dugo patiti za malo večarašnje radosti…a ti svakako nećeš i ne možeš ništa ozbiljno…što je svakako tvoje pravo…ali poštuj i moje…dugo sam radila na svojoj psihoterapiji…da naučim da sačuvam sebe…i da uvek izaberem ono što mi je dugoročno bolǰe…baš sam ponosna na sebe“…
Ovaj Moj je još malo pokušavao…a onda je džentlmenski odustao…jer ta reč džentl men u sebi ipak sadrži nežnost kao priotitet…i onda su tako napaljeni i pijani omlatili neke gumene bombone i čokoladice iz mini bara…vrišteći od smeha…što je svakako i druga najveća radost u pomenutim okolnostima…😀
A meni je bilo milo…
I zbog Dražesne…
Jer jako cenim prosvećene…osvešćene i emancipovane žene…koje znaju sta žele…i koliko vrede…a pogotovo one toliko mudre da su išle na psihoterapiju…na kojoj su okrpile svoje ahilove pete…i shvatile šta im zaista prija i šta ih zaista raduje…i da ispoštovati najpre sebe…je ipak najznačajniji i najnormalniji deo mentalnog zdravlja…
A i zbog Ovog Mog…koji je mogao to da shvati i razume…iako ju je želeo do neba…i citiram „odavno nije bio toliko uzbuđen“…ali koji se držao onog starog džentlmenskog pravila…u seksu je sve dozvoljeno oko čega se dve odrasle i samosvesne osobe dogovore…i što će im OBOMA prijati…i OBOMA učiniti dobro…
I ponosan sam vrlo na njega što je uspeo da razazna koje žensko ne je zaista pravo Ne…i da shvati da je drugi najznačajniji deo mentalnog zdravlja…biti empatičan…saosećajan…i nežan prema drugom…i uvažiti i njegove potrebe i želje…i nikada nikome ne naneti zlo…
Čak smo i svi zajedno posle pili kafu…
I smejali se kako se Ovaj Moj okliznuo u kupatilu onako luckast i smotan…i za malo stradao u hotelskoj sobi na konferenciji…pijan…napaljen na max i nasmejan…nakon čega svakako na njegovom pomenu ne bismo mogli reći da je otišao na neko bolje mesto…😁
A ja sam opet naučio mnogo…
Uostalom odavno znam…
Sigurno je da ima sjajnih psihoterapijskih Udžbenika…
No od života samog…
I pametnih i širokih ljudi…sa kojima sedite…razgovarate…pijuckate i šalite se…i dalje nema bolje Katedre…