Priča mi drug koji je skoro dobio Sinčića kako je tek od kada njega vozi shvatio da u stvari zaista i treba voziti po ograničenjima…
Ni kilometar brže…
Kaže tako se najviše vidi…muzika se bolje sluša…blago koje vozi je najbezbednije…a i gde bi njih dvojica uopšte i žurili…
Kad već sve imaju…
Ne može se vreme bolje potrošiti…
No da zajedno jezde u nekom svom laganom ritmu…
Guštajući međusobnu ljubav…
I slaveći radost i lepotu življenja…
Dok uživaju u danima koji su jednostavno bolji od drugih…