Jako volim konferencije…
Oduvek…
Volim taj osećaj izopštenosti od realnog života…
Sve te susrete…energiju…i punjenje baterija…
Svakako da se na njima može čuti nešto jako pametno…naučiti nešto novo što je spektakularna nauka upravo uspela da nam priredi…i nekako poravnati u znanju sa svetom…i sa onim najboljem u njemu…
No…
Krvlju ću braniti ideju da konferencije nisu samo za to…
I da sve…pre ili kasnije…ipak završi u knjigama i stručnim časopisima…pa ko želi…moći će natenane da prouči i zapamti…
Konferencije su za to da se na njima nađe Neko Svoj…
Neko koga ćete lako moći da predstavite sa onim tako lepim epitetom…on je 100 % Naš Čovek…ili onim divnim…on mi je kao Brat…bukvalno kao da nas je ista majka rodila…
Konferencije su da se sedi za velikim stolovima…da se ispijaju kafe danju…rakije predveče…i vino noću…
Da se šali…
Da se zafrkava…
Da se glupira kao na nekoj maturskoj ekskurziji…
Da se neprestano smeje…
Da se napravi onaj neopisivo smešni vrtlog internih šala…i doskočica…kad se više ni ne zna ko koga podjebava…i kada vam je čak iako ste vi na tapetu…sve to neopisivo smešno…
Konferencije su za to da se jede zajedno…
Da se deli…da se dodaju slanici…i da neko ode za kolače za sve…
Da se nipošto ne drži dijeta…
Da se noću pleše…i peva na sav glas…
Da se glupira…
Da se možda i pronađe neko za sebe i da se onda negde krišom ljubi satima…
Konferencije su za to da se ne spava…jer je gre’ota propustiti i jednu jedinu šalu…ili provod…
Konferecnije su za Aftere…
Za improvizovanu muziku sa telefona i blutut zvučnike…
Za otkrivanje novih muzičkih talenata…
I za Aftere od Aftera…koji spontano prelaze u doručke…
Konferencije su ustvari suštinski za Prijateljstvo…za Drugovanje…za Povezivanje…za Radost…i za Smeh…
I svakako da je nauka važna…
Ali ona nije najvažnija stvar na svetu…
Naći sebi Nekog Svog…
Neku Srodnu Dušu…
Neke Oči koje slično gledaju…
Neke Raskošne Intelekte koji se kapiraju u milisekundi…i isto vide svet…
Neka Slična Srca koje ubrzavaju isti povodi…
I Obraze sa Smejalicama koji se lako sinhronizuju je u stvari neuporedivo važnije…
Ovo su Moji Ljudi…
Jako ih volim…
Razdvojiše nas u porodilištu…
Ali smo se ipak našli negde usput…
Pogađate…
Upravo na konferencijama…
I od tada smo nerazdvojni…
I godišnje kalendare sinhronizujemo po tome gde ćemo se sledeće družiti…
Za gostovanje po konferencijama…stand up tačkama…korporativnim proslavama i devojačkim večerima…pišite na mail…
Vrlo smo povoljni…
Osim možda u prehrambeno/kafanskom odeljku konferencija… 😉
No dobro…
Nije u šoldima sve…
A i u poverenju…
Imamo stalno otvoren konurs za nove Duše…
Ko je ikad rekao da nema više mesto u Duši za nove Prijatelje…
Ne brinite…
Zgusnućemo se…
U prostranim Dušama… 😉