Suštinska razlika između dvadestih i tridesetih godina je…makar po mom mišljenju…i u mom slučaju…u ROAD TRIP EFEKTU…
Neobično sam srećan zbog toga…
A još više zbog toga što mi se čini da postaje sve jači…
I da mu se sve više povinujem…bez obzira na okolnosti…
Ili možda zbog toga što je suludo žaliti za vremenom koje je prošlo…
O čemu se zapravo radi…
Sećam se žurbe da se završi fakultet…da ne bi neko pomislio da sam glup…
Jurcanja kolima do Budve…da bih mogao kumu da kažem da sam stigao za 8 sati…i da nisam ugasio levi migavac…jer tako voze pravi muškarci…
Nervoze prilikom obilaska nekih turističkih gradova…”da bi se sve videlo”…I da bi slike za facebook bile savršene…
Vinjaka…i vrućeg piva…brutalnih pijanstava…i sasvim kratkih I solidnih mamurluka…jer su ujutru predavanja…a i ko da propusti ogovaranja u Luiju (kafiću na fakultetu)…i da ne sazna ko je sa kim otisao…a ko se zakačio…(uostalom najveća je istina da zaista I nema boljeg leka za mamurluk…od toga da imate ispod 25 godina…
Pritiska i jurnjave da se nešto kresne…da bi se osetilo muškarcem…
Brze hrane…još bržeg jedenja…I brzog osećaja pretovarenosti…(I tadašnje neumiruće mršavosti doduše
Grube muzike…preglasne…sa MP3 playera na kajšu…više u vidu anestetika…za gradski prevoz…
Jednom rečju…
Fokusiranosti na destinaciju…
Na brzinu…kojom se stiže na cilj…
Na nešto što će tek doći…
Bez suštinskog prisustva u trenutku…
I onda malo ostarite…
Malo se namučite…
Malo vidite koliko može da bude ružno…
Pa se omudrite…
Postavite sebe samog na prvo mesto…
Odvojite Svoju Celokupnu Vrednost od vaših pojedinačnih uspeha…I što je mnogo važnije neuspeha…
Odgovorite sami sebi na neka pitanja koju sa vas dugo mučila…o vama samima…I o životu…
Shvatite šta su prave vrednosti…baš po vašoj meri…
Fokusirate se na Vaše Male Stvari…
Koje su jedino I uvek…SADA I OVDE…
Razumete da je život surov I kratak…
I da nema mogućnost premotavanja unazad…
I ponovnog snimanja…
Koliko god se ljutili I trudili…
Sve se snima iz prve…
I shvatite…
Da je na svakom kongresu…makar govorili I Nobelovci…najbolje uložiti svoje vreme I pažnju u ljude sa kojima sedite dok ih slušate…I sa kojima posle bazate po gradu…slušajući njihova iskustva I razmišljanja…o tome što ste čuli…I ovako o životu…koji žive…uz sijaset šala i glupiranja…
Shvatite da do Budve ako vozite brzo stignete za 9 sati I 45 minuta…nadrndani I umorni…a da ćete ukoliko vozite sporo stići za 10 sati I 15 minuta…nadahnuti prirodom…i počastvovani što živite baš na planeti koja ima takvu geografiju…i da ćete izgubivši pola sata u putovanju dobiti jedan dan više na letovanju…
Shvatite da je najvažnija stvar na putovanju osetiti atmosferu tog mesta…u nekom malom kafeu ili baru nadomak centra…gde sede lokalci…ili sedeti na pločniku na nekom trgu…I posmatrati kako hodaju *****-ci…pa makar I ne videli svaku katedralu…i ne opalili baš svaki selfi za facebook…i da je suština u mirisima…osećajima…zvukovima…i Mentalnim Zabeleškama koje ćete napraviti…
Otkrijete svet vina…i naučite kako da od alkohola uzmete sve najbolje…a da vam on ne uzme ništa…i napravite sebi ugođaj…od svakog gutljaja…i svakog razgovora koji ćete voditi tako socijalno lubricirani…i dezinhibovani od foliranja…nakon što ste odabrali ljude kojima ćete posvetiti vase dragoceno vreme…jer to zaslužuju…po vašem sistemu vrednosti…
Otkrijete da je nekada bolji osećaj zasmejavati Neke Plitvička Jezera Oči koje su zagledane u vas…i uživati u Flertu…tom suptilnom nadmudrivanju čvrsto suprotstavljenih polova…koji žele apsolutno isto…u smejanju na novouspostavljene interne fore…u prilagođavanju na tuđi sistem razmišljanja…ili saznavanju da imate u stvari potpuno isti…da ste Obični Građani Sveta…o običnom ovlaš dodiru…i zagrljaju…koji automatki oduzima titulu Neznancima…i pretvara ih u Ljude Koji Su Bliski…no lupiti recku…koja će naše komplekse slagati da ne postoje…
Otkrijete da i glad treba polako gasiti da bi duže trajala…da bi više uživali kada je konačno namirimo…da je čulo ukusa jedno od najboljih čarobnjaka…i da može zaista da vas facinira svojim čudima…ukoliko mu priuštite čaroliju…tako što ćete probati nešto novo…i jesti hranu koja potiče sa mesta na kome se trenutno nalazite…umereno…i polako…
Otkrijete da postoji muzika za svaku priliku…i da je treba ispoštovati ambijetnom…a da će vam ona dati uspomene…i mogućnost da se do kraja života nasmešite kada čujete neku melodiju…kada osetite pesmu koja je uz neki trenutak zauvek impregnirana u vaš mozak…bio to Šopen Ili Cobi…
Ozbiljna je umetnost življenja I ultimativna mudrost…fokusirati se na Trenutak u kome smo…
I koji je uvek neponovljiv…
I zaslužuje da se ispoštuje…
Obratiti pažnju na te Čarobne Trenutke Putovanja…
Kada potpadnemo pod Road Trip Efekat…
Kada je suština življenja u tome da se…
Vozimo…
Da su nam spušteni prozori…
Da osećamo vetar na licu…
I da povremeno ovlaš osetimo Tu Kosu Pored na našem ramenu…
Dok glasno ide Neka Naša Muzika…
Dok pevušimo…
Dok je sunce…
Dok red vožnje ne postoji…
Kao ni vreme…
Jer je potpuno nebitno kada ćemo stići…
Jer smo već tu…
U suštini…
Voleo bih da u onoj retrospektivi pred umiranje…
U onom trenutku kada kažu da će nam se prikazati ubrzani siže našeg življenja…
Moj lični film bude Šareni Mozaik Road Trip Momenata…