Posmatrajući maločas u parkiću…na ovaj Sunčani Prolećni Dan…svu tu nasmešenu dečurliju koja onako detinje razdragano trči i ciči iz sveg glasa i srećne im roditelje koji veselo…ali ne bas uvek i uspešno…pokušavaju da ih kako tako sustignu…dojme me dve misli…
Najpre ona sjajna Roberta Duvala koja kaže kako „nije svaki uspešan čovek dobar otac…ali je zato svaki dobar otac uspešan čovek“…
A potom i ona dublja i mudrija…koju ne znam ko je rekao…i gde sam je pokupio…ali je osećam celim svojim bićem…i pokušaću da parafraziram…“tek kada shvatimo da nema još jednog dana više…već jednog manje…tek ćemo onda početi dovoljno da cenimo stvari koje su zaista važne“…
Hvala razdraganoj ekipi iz parkića koja me je na te Dragocene Suštine jutros podsetila…