Jedan od nadelotvornijih i najpouzdanijih lekova u medicini je stari dobri Simetikon…kod nas često prodavan kao Espumisan…lek za gasove…nadimanje… napetost i bolove u stomaku…ili ti Lek za Bolje Prdeže što bi rekao jedan moj slatki sestrić od 6 godina…😀
Taj lek šljaka odlično…ljudi a pogotovo bebe koje imaju grčeve se potpuno preporode na njemu…i on suštinski nema nikakvih neželjenih dejstava…
E sad se verovatno pitate zašto bi jedan psihijatar pisao o gastroenterološkom leku…a da nije dobio novac za reklamu…mada je često nadut…i bio bi dobar meneken za lek protiv nadutosti jer mu telesna građa baš ide u prilog tome…😀
Iz dva razloga…
Najpre većina mojih anksioznih…depresivnih…besnih…povređenih…nezadovoljnih i jako nesrećnih pacijenata će imati neki oblik gastroenteroloških tegoba…te im ja ponekad lečim i tu problematiku…sa obe strane…i gornje i donje…jer čvrsto verujem i učen sam da čoveka treba lečiti kao celinu a ne samo kao skup simptoma iz različitih oblasti bez trunke empatije…
A zatim i zbog toga što mehanizam dejstva tog leka krije u sebi jednu lepu metaforu…
Naime…Simetikon deluje tako što menja površinski napon mehurića gasa…suštinski čini da veliki mehurići postaju sve manji i manji…a onda se ti manji mogu lakše raspršiti i eliminisati podrigivanjem ili ispuštanjem flatusa po latinskom iliti prdeža po sestrićevom jeziku…pogađate koji preferiram uz širok osmeh…😀
To čak ukoliko hranite nekog bebirona mlečnom formulom možete videti svojim očima u flašici…jer će se mehurići raspršivati slično kao i kad biste otvorili kiselu vodu…
Voleo sam to da gledam dok sam hranio tog istog malenog mudraca…
Manje sam voleo krajnji efekat leka…kad vas zapljusne odozdole po čemu mi je sestrić vazda bio kandidat za evropsko u prdežima… 😀
Razmišljam…
Bože kako je to mudro…
Zarobljeni gas u velikim mehurima najpre razbiti na manje mehure…pa ga tako eliminisati…
I mislim se kako ta paradigma važi i za neuporedivo veće životne probleme od prdeža…
I to za apsolutno sve…
Ako ne možemo da rešimo problem odjednom najpametnije bi bilo da pokušamo da ga razdelimo i smanjimo na seriju manjih a rešivih problemčića…koje ćemo onda lakše moći…
Fakultet počinje da se završava jednim dobrim naučenim ispitnim pitanjem koje češ se radovati ako izvučeš…
Gojaznost počinje da se rešava jednom nedeljom pravilne ishrane i fizičke aktivnosti…
Razvod od nasilnika počinje da se rešava jednim odlaskom kod posvećenog i podržavajućeg advokata…
Siromaštvo se rešava iskrenim pitanjem sebi šta je to što volim da radim i mogu u tome postati dobar a čovečanstvo voli da za to i plati…
Usamljenost se rešava tako što kreneš da radiš na jednom svom ulepšavanju i unapređivanju…i pođeš na jednu aktivnost na kojoj postoji šansa da sretneš nekog svog…
Porodični problemi tako što najpre odbaciš ideju da ćeš imati bolju porodicu no što je imaš…a potom počneš da nalaziš mesto ovima koji su ti zapali baš takvim kakvi jesu a ne onakvim kakvi bi bilo lepo da su…ili nađeš i napraviš ili rodiš sebi novu porodicu…
I tako dalje…i tako dalje…
I najneuređeniji životi se mogu urediti serijom sitnih unapređivanja…
Kao Rubikova Kocka…
Mic po mic…
Red po red…
Stranu po stranu…
To često upali…
I na kraju vas moram upoznati sa još jednom mudrošću mog divnog sestrića zvanom Probni Prdež…
Drevnu veštinu da naprimer u autobusu za ekskurziju ili učionici ne gruneš odmah onako iz sve snage…bučno i puno smrdljivo…i inkriminišuće da svi znaju da si ti…nego da ga pustiš tek onako da krene…mrvicu po mrvicu…da vidiš kakva je situacija i da li može još…pa ako može…tek onda polako dodaješ još…
Naš Filozof…😀
Ne mogu dočekati da me zameni na mestu najvećeg Mudrosera u porodici…
Poslaću vam link kad napravi stranicu… 😉