Bilo mi je baš simpatično kad nam ne jedan Profa iz Berlina na evropskom kongresu… pokušavajući da nam objasni zašto je upoređivanje sa drugim ljudima ozbiljan kradljivac radosti…i kako je svako od nas jedinstven i suviše kompleksan da bismo se uopšte i mogli uporediti…te je zbog toga najbolje da se posmatramo sasvim jednakim…pokazao sjajan slajd sa još boljom metaforom…
Na slajdu je pisalo sledeće…ajkula je neuporedivo brža od mene u vodi…ja sam neuporedivo brži od nje trčeći na kopnu…te će se pobednik u triatlonu odlučivati na osnovu toga ko je brži na biciklu…
I dalje mi velika bela koja pedalira iz sve snage raduje dušu kad god je zamislim… 😀
I zbilja…
Majkl Džordan sto puta bolje od mene igra košarku…ja sto puta bolje od njega poznajem psihijatriju…ko je tu onda vredniji kao čovek…
Ne pričam o novcima i popularnosti…to je potpuno jasno…već o ljudskoj vrednosti i ljudskim pravima…
Tu možemo biti samo jednaki…i potpuno istih prava…
I eventualno se podružiti ukoliko prijamo jedno drugom i na isti način vidimo svet…
A da ne kažem da me je prenerazilo kad sam malo porastao i shavtio da…iako je na terenu bio neprikosnovnen…mimo terena je imao hiljadu i jedan problem…i bio veoma poročan i problematičan čovek…specifičnog i teškog karaktera…vrlo oštećujučeg za njegove najbliže…
To je bilo jedno od najbolnijih rušenja sneška ikada…
Baš mi je trebalo vremena da se oporavim…
No dobro posle se čovek već nekako i navikne…
Da veliko traži u malom…
I da ne meša babe i žabe…
Biti slavan i uspešan nije isto što i biti vredan i dobar čovek…tu je možda to i ređe…no na nekim diskretnijim i običnijim mestima…
Smiruje me to…
Da niko nije iznad…
I još važnije…da niko nije ispod…
To se na psihoterapiji lepo može videti…
Odakle god dolazili…
I iz kakvog god života…
I kakvi god bili…
Svi smo samo ljudi…
Obični…nesavršeni…pogrešivi i ranjivi…
Zato je i važno da se ne upoređujemo i ne takmičimo jedni protiv drugih…
Već da se podržavamo i da budemo saosećajni i nežni jedni prema drugima…
Rođaci bi takvi i trebali biti…
A na neki način…svi smo Zemljani upravo to…
Prah sa dalekih zvezda čarolijom organizovan tako da može da shvata svet oko sebe i da ima dušu koja oseća…
Koja može jako da boli…ali i još više da se raduje…
Iako smo možda autsajderi…
Uvek ću iz sve snage biti na strani Radosti…
Iako je toliko toga protiv nas to je zaista jedina prava strana…
A svakako ste vrlo dobrodošli da nam se pridružite…
Zamislite samo kakav bi to Svet bio…da nas je više…