Ako smo već u životnoj poziciji u kojoj ne možemo da razvijemo naše Visine…onda je možda upravo i pravi trenutak da poradimo na našim Pukotinama…
Da umesto u Visinu…krenemo u Suštinu…
Jer…
Jednostavno je…
Jedina konstanta u ovom Univerzumu je neprestana promena…
I sve se stalno menja…ili je makar promenjivo…
I život…tojest okolnosti kojim nas daruje…
I mi…tojest naše sposobnosti…koje su sklone apgrejdu…
Pravi srećnici su oni kojima život pruži njihovih pet minuta baš onda kada su na vrhuncu forme…
Tako i postanu Šampioni…
Mada…
Veliko je pitanje da li su oni srećni…
Ili su samo jako dugo bili jako posvećeni treninzima koji dovode do sreće…
Dule Vujošević je uvek govorio da je bitan deo Talenta sposobnost da se nenormalno trenira…
Ne znam…
U ovo jutro i u ponedeljak mi nešto baš i ne deluje da je život krenuo da razvlači crveni tepih pred moje Lakovane Crne Cipele…
Što znači…
Da je vreme da sebi postavim pitanje…
Gde su meni ono beše Patike za Trčanje?