Ukoliko mi ne zavolimo sebe…

Po mom skromnom mišljenju ukoliko bi pravili gradaciju najboljih pozicija u kojima se čovek može zateći…redosled bi otprilike bio ovakav…
Na prvom i najsrećnijem mestu bi se našli oni ljudi koji su srećni u vezi…oni koji imaju nekog svog…i oni kojima su svi potencijali otključani…
Potom bi tu bili oni koji su srećni sami sa sobom…iliti oni koji uživaju u svom singl statusu…eksploatišući sve njegove potencijalne mogućnosti i privilegije…oni koji žive punim plućima…koji sebe stavljaju na prvo mesto…i oni koji su prvo sebe otkrili do tančina pa im je sada lako da sami sebi ugađaju…i da budu Majstori Hedonizma…počevši od omiljenog vina…i malih ličnih rituala opuštanja i uživanja…pa sve do orgazma…
Pa onda oni koji su nesrećni ali u vezi…tojest oni koji su usamljeni na najgori mogući način…dok su sa nekim…koji nije za njih…ali eto makar imaju nešto…da prezentuju pred drugima…i prosto mogu da zamislim Boginju Sreće…mudru…blagu i nasmejanu staricu koja sa žaljenjem posmatra kako se muče i zlopate oni koji svoju sopstvenu sreću pokušavaju da nađu po nečijim tuđim merilima sreće…prosto mogu da je čujem kako tiho izgovara…onako više za svoju dušu…„Deco…pa ne ide to tako…kakva je to sreća koja se može kupiti?“…
I na kraju oni koji su nesrećni sami sa sobom…što je bukvalno smrtonosno…i psihički i fizički…
Ono što je dobra stvar je da su kategorije promenjive…
Niste prokleti niti blagosloveni ukoliko ste trenutno u jednoj…
Ma koliko dugo bili zaglavljeni…u istoj…
Ono što je loše je što ti skokovi nisu toliko laki…tojest iz kategorije u kategoriju se ne prelazi tako lako… Teško će neko iz četvrte kategorije odmah uskočiti u prvu…a prepodne mrzi sebe…a popodne čitav svet…
Druga loša stvar je to što ne postoji Čarobni Štapić…pa da lepo sednemo u našu dnevnu…ili još bolje spavaću sobu…izgovorimo par čarobnih reči…i pored nas se otelotvori savršeni partner…
Ne…to jednostavno ne ide tako…
Iako biste se iznenadili koliko veliki broj ljudi veruje…“da će se pojaviti Neko“…
Prosto je…
Kao i za sve važno u životu…
Prvo treba sebi odgovoriti na pitanje šta nas to onespokojava…pa poželeti…pa pretvoriti san u cilj…pa uložiti volju i trud…uprkos frustraciji i muci…kako bi se unapredili…u svakom mogućem pogledu kako jedna Žena/Muškarac može da se unapredi…i kako bismo na kraju zaslužili to malo sreće…da ostvarimo uspeh…
Suština je u tome da je Baka iz pasusa iznad dobronamerna i blagonaklona prema ljudima koji se drže ovog redosleda…
Psihoterapija je najlepši posao na svetu…
Koliko samo puta psihoterapeuti prisustvuju transformaciji Gusenica u Leptire…
I kakve sve Lepe Tajne kriju psihoterapijski kauči…
Kakve sve Čarobne Putopise koji oduzimaju dah…
Kakve Avanturističke Poduhvate koji su na početku izgledali potpuno neverovatno…i neostvarivo…
I najveća satisfakcija u našem poslu je posmatrati Leptire kada zalepršaju…
Kada rade ono za šta su stvoreni…
Gledati ih kako odleću ka svojim Cvetovima…po Sunčanim Danima…
Koliko su samo onda privlačni…
I sebi dovoljni…
A suština privlačnosti je uvek bila u nedostupnosti…
I u samopouzdanju…
Toj sigurnosti u sebe…koja se stiče tako što prvo bezuslovno prihvatimo sebe…tojest ono što smo dobili…a onda damo sve od sebe kako bi uporno postizali male i intimne pobede na nama važnim poljima…kako bi se unapredili…
Princip je uvek isti…
Surov i pošten…
Ukoliko mi ne zavolimo sebe…ko će nas drugi zavoleti?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s