Skoro sam se setio jednog od prvih principa psihoterapije…
Jedino vreme u kome mozete biti u potpunosti sigurni da niste pogresili kao psihoterapeut je ono vreme provedeno u pazljivom slusanju vaseg klijenta…i posmatranju njegove mimike i svega onoga sto cini neverbalnu komunikaciju izmedju vas…
Vreme provedeno u empatiji…
Slicno je i u obicnom zivotu…u uobicajnim odnosima sa drugim ljudima…
Jer…dok govorite…vi u stvari samo ponavljate ono sto vec znate…kadapocnete da slusate postoji velika sansa da nesto novo naucite…
A ja jos nikada nisam sreo coveka od koga se nesto ne moze nauciti…
Makar kako ne treba…
Sto se tice reci…i izgovorenog…
I tu treba teziti ka onom pravilu „manje je vise“…
Jer…znate onu…mi jesmo gospodari nasih misli…ali samo sluge reci koje smo izgovorili…