Nikad nisam uspeo da rešim Rubikovu kocku…
To je za mene jednostavno preteško i prekomplikovano…
Moj rekord je jedna crvena strana…nakon 5 sati…
Iz nekog razloga većina ljudi želi da svoje lične Rubikove kocke reše u jednom jedinom potezu…
Da se iz potpunog šarenila sve odjedanput posloži jednim čarobnim potezom…
Klik…i sreća…
Što je naravno potpuno nemoguće…osim ako je ne razbiju ili prefarbaju…što im naravno ništa neće značiti…ili ako su neki od onih genijalaca sa tv…koji to mogu uraditi za 4 sekunde…
Jednostavno NE MOŽE…
Igra nije tako dizajnirana…
Nemoguće je odjendaput završiti fakultet nakon zastoja od dve godine…
Nemoguće je odjedanput smršati nakon pet godina akumuliranja ozbiljnih grešaka u ishrani…
Nemoguće je odjedanput dobiti ili stvoriti jako dobro plaćen i interesantan posao…gde ćete se osećati važnim…
Nemoguće je odjedanput srediti život nakon godina kvarenja drogom…alkoholom ili kockom…
Nemoguće je postati dobar roditelj za jedno popodne…
Nemoguće je odjedanput osetiti ljubav svog života prema nekome koga još niste ni upoznali…ni sreli…
I tako dalje…
Milion primera…
Milion običnih i potpuno uobičajnih ljudskih želja…koje je uobičajno teško ostvariti…
Za velike stvari je potrebno vreme…
Strepljenje…postavljanje ciljeva…trud…volja…učenje…adaptiranje…trpljenje…apgrejdovanje…
Možda moj problem nije bila inteligencija već nestprljivost…
Odustajanje kad ne ide po mom…
I osetljivost na frustraciju…
Ljutnja na pravila igre…
Rubikove kocke se rešavaju korak po korak…
Uporno i polako…
Kocikicu po kockicu…
Stranu po stranu…
U tome je i čar…
Kao i u životu…
Stoga…
Ukoliko vas nešto boli…
Ako vam je neka neostvrena želja rak rana…
Ukoliko ste frustrirani i ogorčeni…
Prestanite da se ljutite na mehanizme od kojih su vaše Rubikove kocke sazdane…
I na to što ih još niste rešili…
I da trošite vreme na nepromenjive kategorije…
Da se ljutite na Igru…
Hajde da sednete…da se skoncentrišite…i da krenete polako da vritite kocku…
Kockicu po kockicu…
Da okrenete dugaricu sa godine i da je pitate kako je položila najgluplji najmanji ispit…i da pročitate danas 8 strana…kao roman…
Da prošetate jedan krug oko Ade slušajući vašu omiljenu muziku i pojedete jabuku nakon toga…
Da krenete na prvi čas norveškog ili pročitate neku od knjiga koje preporučuju vaši idoli…
Da prođete ulazna vrata Drajzerove koliko god bilo neprijatno…strašno i ponižavajuće…sa onim starim spasonosnim na usnama „šta je tu je…hajde sad da spašavamo živu glavu“…
Da prestanete da se ljutite na sebe što već niste savršen roditelj…što nemate vremena…i što vam je dete palo sa bicikle…i da se glupirate sa svojim detetom na podu vašeg stana…ili kartonske kućice…sat vremena svaki dan…
Da se skockate i razglasite da ste ponovo u igri…i da dozvolite kvanitetu da izrodi kvalitet…
Srećno vam bilo…
Ne bih da se hvalim…
Ali ko je složio tri strane maločas…
PS. Imate na youtube-u tutorijal kako sklopiti Rubikovu kocku za početnike…
Bogu svetom hvala…

Postoje četiri vrste ljudi…
Oni koji su rigidni i oko ciljeva i oko načina dolaska do tih ciljeva…
Oni koji su rigidni oko ciljeva a fleksibilni oko načina dolaska do tih ciljeva…
Oni koji su fleksibilni oko ciljeva a rigidni oko načina dolaska do tih ciljeva…
I Oni koji su fleksibilni i oko ciljeva i oko načina dolaska do ciljeva…
Sve što se više bavim ljudskom psihom shvatam da u životu najviše stradaju ovi prvi…
Njima bude dobro samo dok je zamišljeni put od želje do cilja pravolinijski…
Dok stvari idu onako kako bi i trebalo da idu…dok je sve potaman…dok se trud isplaćuje…i pravila važe…dok je svet pošten i fin…i dok je život lep…sam od sebe…
Na prvoj krivini…na prvom odronu…na prvim radovima na putu…na prvoj saobraćajci…ta rigidnost postaje teg od hiljadu tona koji ih vuče na dno…
Zaista bih voleo bih da sam u ovoj četvrtoj grupi…i znam neke srećnike…koji se ni oko čega ne nerviraju…i kojima je sve dobro…i na njih bih se uvek kladio po pitanju dugovečnosti…ali ja jednostavno nisam takav…volim moje ciljeve…i mnogo su mi važni…i nažalost…ili na sreću…posebni su i uski…pa moram malo zatezati oko njih…i biti tvrdoglav i rigidan…
Bogu hvala…da sam imao tu privilegiju da kroz Racinalno Emotivno Bihejvioralnu psihoTerapiju – REBT naučim mudrost važniju od svih…
Da nisu zatvorena vrata pred nosem problem…to je jednostavno deo igre…već je to uporno lupanje glave o ta vrata…jer bi ona MORALA da budu otvorena…i to bi tako TREBALO da bude…i bilo bi lepo…i normalno…i lakše…i lepše…
Ako se pitate zašto smo svi opčinjeni i navučeni na REBT…odgovor je veoma jednostavan…
Naši lični životi su postali bolji…
Od kad smo postali spretni Bravari koji mogu brzo proceniti sa kakvim vratima imaju posla…
Otškrinutim…slučajno pritvorenim na promaji…labavo zatvorenim…slabašnim…granitnim…hermetičkim…ili tajnim…
I od kada smo navežbali veštinu važniju od svih…BITI FLEKSIBILAN…
Pa se možemo i provući ako treba…uostalom sigurno znate iz onih zatvorskih serija da tamo gde vam glava može proći…da vam tu može proći i celo telo…tojest da se tu možete proći i vi…
I pokucati…sto puta…ako treba…koliko god bilo sramotno…
I upreti iz petinih žila…ako se mogu probiti silom…trudom…radom i upornošću…koliko god bilo neprijatno…
A vala i odšetati do drugih…ili makar do prozora koji se upravo otvorio…koji su makar u pravcu naše destinacije…
I ostaviti tajne prolaze da na njih gube vreme zaludni…
Jednostavno je…
Od kada smo prestali da se ljutimo na život što nije apriori onakav kakav bi mi voleli da bude…
Već smo počeli da mu se prilagođavamo…i da ga uporno…milimetar po milimetar menjamo…po nama…i spram nas…
Od kad trošimo naše resurse na adaptaciju…umesto na održavanje na našem zrnu graška…
Od kada smo postali fleksibilni…
Lako nam je da budemo rigidni oko ciljeva…
Kada nam ide…
I kad nas čela i nosevi više ne bole…
A život postade…ni kriv ni dužan…lep…

Koje je najlepse Mesto na kome ste ikada bili na odmoru?
Za mene je to Kefalonija…
E sad…
Da li možete za vaše lično omiljeno mesto do sada da mi potpišete da je to najlepše Mesto na Svetu?
Uz dužno poštovanje Kefi…ja ne mogu…iako je zaista božanstvena…
Ja jednostavno još toliko toga želim da vidim i udahnem…
Čekajte me Havaji…još samo par godina…eto mene…sve ću vam potanko objasniti…što me nije bilo…kad se vidimo uživo…
Prosto sam premalo putovao za tako velike zaključke…
Kako onda možete da tvrdite da nakon ove veze nikada nećete biti ponovo srećni?
I da nikada nikoga nećete ponovo pronaći?
I da je neko ekskluzivni vlasnik vaše sreće…zadovoljstva i lepog?
Možda ste se samo malo ulenjili u vašoj Kući na Moru…
Znam…
Imate vaše…pa što bi išli i trošili se negde drugde…
Hajde malo putujte…
Pa se vidimo…
Za par decenija…
Da saberemo utiske…
O Lepoti…

Ukoliko budete imali sreće…naučićete da kondom uvek treba imati kod sebe nakon epizode nekomplikovane gonoreje…a ne nakon hepatitisa C ili neželjene trudnoće…
Ukoliko budete imali sreće…naučićete da motor ne treba voziti nakon preloma butne kosti…a ne kičme…
Ukoliko budete imali sreće…naučićete da ženu treba izabrati zbog pameti…a ne zbog lepote…još pre braka…
Ukoliko budete imali sreće…naučićete da muškarca treba izabrati zbog snage…koja nema nikakve veze sa fizičkom…još pre prvog razvoda…
Ukoliko budete imali sreće nećete se venčati pre no što prestane zaljubljenost…i ne saznate s kim zaista imate posla…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da ne treba upisati onaj fakultet koji vaši roditelji nisu već onaj koji vi želite…još posle prve godine…a ne nakon prve hospitalizacije…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da ne možete sve znati…i biti najpametniji…i da je najjeftinije skupo platiti advokata…automehaničara…arhitektu…ili majstora…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da je staviti sebe na prvo mesto osnovni prioritet…conditio sine qua non…i izraz dobrog mentalnog zdravlja…pre no što vas sistem i društvo i ljudi koji od toga imaju korist nauče da je to bezobrazluk…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da ne treba raditi ni za koga drugog…osim za sebe…pre no što vas zamene…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da novac donosi sreću…samo do tri hiljade eura mesečno…i da je nakon toga običan papir…i pre no što to ostvarite…i prodate dušu đavolu…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da roditelji ne smaraju i ne dosađuju samo onoj deci koja ih već nema…dok još uvek imate svoje…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete kolika je privilegija ustati u nedelju ujutru zdrav…pre no što bolovi i muke počnu…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete koliko je važno zabavljati se i glupirati…kad je vreme…pre no što počne onaj dosadni intermeco između mladosti i demencije…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da život čine mali rituali sa ljudima koje volite…dok ih još imate…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da su iskustva jedino što je važno…dok još možete da ih stičete…
Ukoliko budete imali sreće…dobićete žuti karton u vidu infarkta koji može da se stentuje…ili ranice na grliću materice koja se rutinski rešava kratkotrajnom intervencijom…i promenićete svoj odnos prema zdravlju…i prevenciji…a ne odmah direktni crveni…
Ukoiliko budete imali sreće…shvatićete da se sve fundamentalne želje koje imate uvek mogu ostvariti na neki kreativan način…pre no što se zarazite kukanjem…što se nisu ostvarile baš onako kako ste vi zamislili…i usvojićete…ili biti hranitelj…ili ćete roditi dete sami sebi…ili pozajmiti matericu iz Ukrajne…ili biti super ujak…ili tetka car…ili ćete volontirati u Zvečanskoj…ili u Nurdoru…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da je drogiranje za početnike…pre no što postanete veteran u propadanju…
Ukoliko budete imali sreće…nećete imati početničku sreću na ruletu…i shvatićete da besplatnog sira nema nigde…osim u mišolovci…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da je ovaj Svet koncipiran tako da neku neprijatnost morate trpeti…i odabraćete kratkoročnu…učićete…vredno raditi…trudićete se…vežbaćete…ješćete zdravo…bićete pošteni…zarad dugoročnog hedonizma…
Ukoliko budete bili srećni…čitaćete dobre knjige…širićete dušu u pozorištu…slušaćete podkaste na internetu…i pićete vino sa Mudracima…ili makar sa ljudima sa kojima je smejati se ubedljivo najbolji hobi na svetu…umesto što će vam biti dosadno…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da su nesreće sastavni deo života…i učićete iz njih…da bi postali iskusni i mudri…kako bi se kasnije usrećili…i znali da cenite male sreće…
Ukoliko budete imali sreće…shvatićete da postoji samo jedan život…i da niko neće doći da vas spasi…od vaše sudbine…koju sami stvarate svojim odlukama…i navikama…
Ukoliko budete bili srećni…shvatićete da ste samo vi odgovorni za vašu Sreću…pre no što nađete savršeni alibi zašto vam ne ide…i počnete da verujete da postoji prokletstvo _____ _____-ća (upišite sami)…
Ukoliko budete bili srećni…shvatićete da je svako kovač svoje sreće…
Srećno vam bilo!
Držim palčeve!
I…
Samo napred!

Ništa pametnije skoro nisam pročitao od…
„Moram još jednom naglasiti: biti lep (kao i uspešan), to nije pitanje anatomije – već roditeljske dozvole. Anatomija, naravno, utiče na lepotu lica, ali samo kao odgovor na osmeh oca ili majke može da procveta istinski lepo lice ćerke. Ako roditelji u svom sinu vide glupo, slabo i nespretno dete, i u ćerki ružnu i glupu devojku, oni će takvi i postati“.
Erik Bern

Voleti samoga sebe samo dok ti dobro ide je isto kao i navijati svake godine za drugu reprezentaciju na svetskom prvenstvu…
I to za onu koja je favorit…
To je tako amaterski…
I nije u tome suština navijanja…
Suština je u odanosti grbu…
Kada ne ide…
I u slavlju…
Kada se (konačno) pobedi…