Rubikova kocka

Nikad nisam uspeo da rešim Rubikovu kocku…

To je za mene jednostavno preteško i prekomplikovano…

Moj rekord je jedna crvena strana…nakon 5 sati…

Iz nekog razloga većina ljudi želi da svoje lične Rubikove kocke reše u jednom jedinom potezu…

Da se iz potpnog šarenila sve odjedanput posloži jednim čarobnim potezom…

Klik…i sreća…

Što je naravno potpuno nemoguće…osim ako je ne razbiju ili prefarbaju…što im naravno ništa neće značiti…ili ako su neki od onih genijalaca sa tv…koji to mogu uraditi za 4 sekunde…

Jednostavno NE MOŽE…

Igra nije tako dizajnirana…

Nemoguće je odjendaput završiti fakultet nakon zastoja od dve godine…

Nemoguće je odjedanput smršati nakon pet godina akumuliranja ozbiljnih grešaka u ishrani…

Nemoguće je odjedanput dobiti ili stvoriti jako dobro plaćen i interesantan posao…gde ćete se osećati važnim…

Nemoguće je odjedanput srediti život nakon godina kvarenja drogom…alkoholom ili kockom…

Nemoguće je postati dobar roditelj za jedno popodne…

Nemoguće je odjedanput osetiti ljubav svog života prema nekome koga još niste ni upoznali…ni sreli…

I tako dalje…

Milion primera…

Milion običnih i potpuno uobičajnih ljudskih želja…koje je uobičajno teško ostvariti…

Za velike stvari je potrebno vreme…

Strepljenje…postavljanje ciljeva…trud…volja…učenje…adaptiranje…trpljenje…apgrejdovanje…

Možda moj problem nije bila inteligencija već nestprljivost…

Odustajanje kad ne ide po mom…

I osetljivost na frustraciju…

Ljutnja na pravila igre…

Rubikove kocke se rešavaju korak po korak…

Uporno i polako…

Kocikicu po kockicu…

Stranu po stranu…

U tome je i čar…

Kao i u životu…

Stoga…

Ukoliko vas nešto boli…

Ako vam je neka neostvrena želja rak rana…

Ukoliko ste frustrirani i ogorčeni…

Prestanite da se ljutite na mehanizme od kojih su vaše Rubikove kocke sazdane…

I na to što ih još niste rešili…

I da trošite vreme na nepromenjive kategorije…

Da se ljutite na Igru…

Hajde da sednete…da se skoncentrišite…i da krenete polako da vritite kocku…

Kockicu po kockicu…

Da okrenete dugaricu sa godine i da je pitate kako je položila najgluplji najmanji ispit…i da pročitate danas 8 strana…kao roman…

Da prošetate jedan krug oko Ade slušajući vašu omiljenu muziku i pojedete jabuku nakon toga…

Da krenete na prvi čas norveškog ili pročitate neku od knjiga koje preporučuju vaši idoli…

Da prođete ulazna vrata Drajzerove koliko god bilo neprijatno…strašno i ponižavajuće…sa onim starim spasonosnim na usnama „šta je tu je…hajde sad da spašavamo živu glavu“…

Da prestanete da se ljutite na sebe što već niste savršen roditelj…što nemate vremena…i što vam je dete palo sa bicikle…i da se glupirate sa svojim detetom na podu vašeg stana…ili kartonske kućice…sat vremena svaki dan…

Da se skockate i razglasite da ste ponovo u igri…i da dozvolite kvanitetu da izrodi kvalitet…

Srećno vam bilo…

Ne bih da se hvalim…

Ali ko je složio tri strane maločas… 🙂

  1. Imate na youtube-u tutorijal kako sklopiti Rubikovu kocku za početnike…

Bogu svetom hvala… 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s