Jedan od ciljeva psihoterapije je da naši pacijenti i klijenti shvate razliku između sreće i zadovoljstva…
Sreća je osećanje koje imamo kada nam se konačno ostvari nešto što smo jako dugo želeli…
Na primer…poljubimo se sa nekim…zaradimo neki novac…otputujemo negde…provedemo se hedonistički do daske ili kupimo nešto sebi materijalno…
Problem sa time je što je sreća najčešće samo epizodičan fenomen…svako produžavanje situacije koju smo priželjkivali počinje da daje samo osećanje mlake prijatnosti…na taj način su naše mogućnosti sreće ograničene već samom konstitucijom Sveta…
Marko Jarić je navodno varao Adrijanu Limu…Frančeska Totija je navodno varala njegova supruga…novac postaje najnebitnija stvar na svetu onog trenutka kada ga imaš…na sva mesta na koje obožavam ići je mnogo lepše poći tri četiri puta godišnje no u njima živeti…a da ne kažem da je Beograd svetska prestonica toga…no šta ćeš uvuče nam se nekako pod kožu prekrasan i strašan da tu i ostanemo 😀…iako obožavam kafanu koju drži moj prijatelj on je više ne može smisliti…verovatno ste i sami shvatili da krpice…kola i ostale materijalne efemernosti…nikada nikoga nisu usrećile na druge staze…a da ne pričam o visinama poroka…koje služe samo da bi se još jače razbila glava kad se stropoštaš nazad na goli beton…
Zadovoljstvo je nešto potpuno drugačije…
To je osećanje Mira…i Ogrejanosti Duše koji imaš kada ustaneš ujutru…i u potpunosti si radostan i ponosan na sebe pri pomisli na to ko si…kuda ideš…s kim si…gde si…kako živiš…i zbog čega…
Ko je zadovoljan odgovorima na ovih šest pitanja…taj je zaista prešao igricu…
Ljudi kojima se najviše divim i na koje se najviše ugledam su upravo to sve posložili…najčešće tako što su i mimoišli neke male sreće kako bi postali puno zadovoljni…
Zato sam ih i odabrao da mi budu Uzori…
Kako ih je samo lepo viđet…
Kakvi su to samo Majstori življenja…