Kad god ne znate šta je najbolje uraditi iz mora ponuđenih opcija koje vam se pružaju pravilo je poprilično jednostavno…
Uradite uvek ono čega se najviše bojite…
Ono što vam je ubedljivo najneprijatnije…
Ono što se sasvim uklapa u identitet koji želite da učvrstite kod sebe…
Ili makar identitet nekoga kome se zaista divite…
I ono što će lako pasovati uz to što ste odabrali da bude vaš smisao življenja…
Suštinski problem nastaje u tome što su sisari u nama baždareni da rade sve potpuno suprotno…
Trči gde je prijatno…gde je bezbedno i gde se možeš opustiti…i budi to što jesi…što i nije preterano komplikovano…jedi…pij…reprodukuj se i lezi potom da odmoriš…
I u tome što Univerzim uopšte nije u obavezi da ima smisla za nas…što bi rekao briljantni Neil deGrasse Tyson…a što je svakome ko je iole seo i razmislio…veoma brzo postalo kristalno jasno…
Čitave galaksije nestanu za delić sekunde…
Baš će se Vladimiru Đuriću sve nameštati onako kako je gospodin zamislio…
Ma ajte molim vas… 🙂
Zato je možda i najvažniji uspeh svakog Homo Sapiensa da nauči da se bori bez obzira na sve za ono do čega mu je najviše stalo…da zagospodari tom drevnom veštinom prevazilaženja kratkoročnih neprijatnosti…i da uspe da navežba rutinu izbegavanja kratkotrajnih i ispraznih zadovoljstava na putu ka svom iskonskom dugoročnom hedonizmu…i smislu življenja koji je odabrao baš za sebe…po sebi…
Ko u tome uspe…
Može biti zaista ponosan na sebe…
Iskoristio je u potpunosti potencijal vrste kojoj pripada…
Zato je i nagrada ogromna i sasvim zaslužena…
Jer zaista ne postoji ništa lepše nego natenane uživati u životu kakav smo sami sebi odabrali i mukotrpno izgradili kroz godine…
Raj je u stvari upravo to…