Shematski prikaz bitnog razloga zašto većini nas veoma često ne ide u životu…
I zašto nekim Malobrojnim Srećnicima nekako čudotvorno ide…
Pritom ne mislim na Gospon Prodavca Magle desno…sa gužvom ispred štanda…koji će jako lepo živeti eksploatišući i unovčavajući iskonsku ljudsku slabost i potrebu da bez muke i veoma brzo dođu do svojih velikih želja…radosti…i uspeha…
Znate uostalom već onu staru o ovcama i šišanju…
Već na ovog Mučenika koji usamljeno stoji u nepopularnom redu…
Ne bih mu bio u koži…
Znajući kakve ga sve nedaće i muke čekaju na putu…
Naravno…
Sve dok ne uspe…
Tad…
Kad život postane lep…
Kad mu se prsa budu ispunila ponosom…
Kada svi zaceljeni ožiljci postanu dostojanstvo…
Kad iskustvo postane mudrost…
I kad Raskošni Plodovi počnu sami od sebe da padaju pred njegove izbubecane i smoždene noge…
O kako da ne…
Pa naravno…
Vrlo rado bih se menjao sa njim…
Problem je samo u tome što retko ko dobaci do takvih uspeha a da je tolika budala da bi na tako nešto pristao…
Tad nam jedino preostaje zavist…ukoliko smo mali…nezreli…i zli…
Ili da ih posmatramo kao Inspiraciju ukoliko smo porasli…sazreli…omudrili se…i shvatili kako svet zaista funkcioniše…
Svi ljudi kojima se iskonski divim na ovom svetu su smogli snage da prođu tim težim i nepristupačnijim putem…
Zato su i vredni divljenja…
Zato su i zaslužili sve što imaju…
Hvala za Putokaze…
Hvala Svetionici…