Potpuno me je fascinirala činjenica koju sam maločas pročitao…
Majkl Džordan…jedan od mojih detinjih idola…rol modela i svakako jedan od najboljih…ako ne i najbolji košarkaš svih vremena…je tokom svoje karijere promašio 12345 šuteva…
Dvanaest hiljada trista četrdeset i pet puta je pretrčao u polje napada…trudio se da izgradi što je moguće bolju poziciju…uzeo loptu u svoje ruke i šutnuo ka košu za željom da pogodi…i jednostavno nije uspeo…
Bože…
Kakva paradigma za život…
I najveći promašuju…
I to relativno često…
Veliki Džordan je promašio 50.3 % svih šuteva koje je ikada uputio ka košu…
Ono što ih čini velikim je što se ne predaju…
Što nastavljaju da se trude…
I da nenormalno treniraju…
I nastavljaju da šutiraju…
Verujući da će dati koš onda kada je to najvažnije…
Izgradili smo kulturu koja slavi samo uspehe…
A neuspesi…promašaji i padovi su mozda i podjednako važni…
Jer…
Da ih nema…
Kako bismo znali ko ima dovoljno snage…volje i karaktera da se iz njih ponovo uzdigne…
I da nastavi tamo gde je zacrtao…bez obzira na sve…
Promašaji nas ne čine promašajima…
Padovi nas ne čine propalitetima…
I ne postoji ništa ljudskije od neuspeha…
Prava je sreća da Čarolija počinje tek nakon njih…
Tek tu možete prepoznati ko je pravi Majstor…
Oni uvek ustaju…
Oni nikad ne odustaju…
Oni se ne predaju…
I pokušaće uvek makar još jedanput…
Zato i postaju Šampioni…