Dobri Duško Radović je još davno primetio jedan od najvažnijih limitirajućih faktora uspešnosti psihoterapije u domenu životnog rasta i razvoja…i ostvarivanja važnih životnih ciljeva…
„Na pitanje – Kako oslabiti? – Postoji jedan jedini odgovor: Treba manje jesti. I na drugo pitanje – Kako doći do para? – Odgovor je takođe cinično prost: Treba raditi. Ovako logični i jednostavni odgovori nisu popularni. Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje. Jer pravi smisao tih pitanja glasi: Kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doći do para ne radeći, i kako položiti razred ne učeći, i kako postići nešto u životu ne trudeći se? To se traži. Bilo bi dobro da tu postoji neki štos, neka duhovita caka i rešenje. Prokleta neka je pamet, koja na laka pitanja daje tako teške, nemoguće odgovore!“
Prosto je…
Kada odbacimo izgovore…
Kada shvatimo da ne postoje prečice…
I kada prestanemo da istrajavamo u laganju samoga sebe…
I da pokušavamo stalno na isti način da dobijemo čudotvorno različite ishode…
Kada zakoračimo u predele gde vladaju istina i zdrav razum…
I kada shvatimo da je cilj bez plana samo najobičnija želja…
Nema toga što ne možemo ostvariti…
Ukoliko se zaista jako i dugo potrudimo…
Nažalost…
Na ovoj planeti se sve nekako svede na izbor između bola discipline i bola kajanja…
Ili na sreću…
Za one koji su se uspeli opredeliti…i onda tome posvetiti…
Pa sada jako uživaju…
Dok ubiru Plodove svojih izbora…